Na naslovnoj strani čeka vas analiza Petra Komnenića o deportaciji 87 Vučićevih pristalica iz Tivta. Komnenić smatra da je to bila opravdana bezbednosna mera i neuspešan pokušaj Beograda da skrene pažnju sa Samita EU–Zapadni Balkan. Ukazuje da je cilj akcije bio je da se fokus prebaci na navodnu ugroženost Aleksandra Vučića i da se umanji značaj događaja koji je označen kao veliki korak Crne Gore ka članstvu u EU.
„BIA je u saopštenju navela da procjenu bazira na operativnim saznanjima da se u Crnoj Gori nalazi Radoje Zvicer koji važi za zloglasnog vođu ‘kavačkog klana’. Zašto srpske službe tu ‘informaciju’ nijesu podijelile sa crnogorskim kolegama i međunarodnim partnerima budući da se radi o jednom od najtraženijih evropskih bjegunaca, nije pojasnila ni služba u Beogradu niti predsjednik Vučić koji je na kraju ipak sigurno doputovao i odletio iz Crne Gore“, piše Petar Komnenić.
ULOGA LETEĆEG ĆACILENDA U SRPSKO-CRNOGORSKOM PITANJU
Veljko Miladinović koristi istorijsku paralelu sa posetom kralja Aleksandra Karađorđevića Crnoj Gori 1925. godine kako bi pokazao koliko su odnosi Srbije i Crne Gore složeni i opterećeni različitim tumačenjima istorije. Incident sa čarter-letom Vučićevih pristalica Miladinović tumači kao simptom promena u odnosima između vlasti u Beogradu i dela srpskih političkih aktera u Crnoj Gori, posebno Andrije Mandića.
„Andrija Mandić se u prethodnom periodu našao na udaru medija naklonjenih naprednjačkim vlastima, pretežno tabloidima, za koje je Mandić izdao Srbiju, da je prodao veru za večeru; lider radikala Vojislav Šešelj je na tim frekvencijama slao poruke da ga je razočarao Mandić, a u najkraćem se sve to može sažeti da je ‘Mandić veći ustaša od pravih ustaša'“, piše Veljko Miladinović.
OD ŽUTE GREDE DO PORTO MONTENEGRA
Zoran Panović je ocenio da je Vučić na samitu u Tivtu pokazao da i dalje ima prihvatljiv položaj među evropskim liderima i da nije politički izolovan, uprkos povremenim tenzijama sa EU. Incident sa čarter-letom lojalista Panović je povezuo sa ranijim simboličkim i propagandnim potezima vlasti, poput voza „Kosovo je Srbija“, smatrajući ga delom šire političke strategije.
„U odnosu na čarter-let Vučićevih lojalista koje je crnogorska država vratila iz Tivta, Đurićev oslikani voz deluje kao da je bio spreman za Bijenale u Veneciji. Vučić se bio iznenadio za voz, nije ni znao kako voz izgleda, dok ga nije video na televiziji, kao što je i sad odgovorio kako nije znao za čarter-let za Tivat, jer ‘neko iz mog okruženja doneo je pogrešnu odluku'“, piše Zoran Panović.
KAKO SU VLASTI U SRBIJI UNIŠTILE ŠANSU ZA PROŠIRENJE EU
Željko Pantelić piše o zastoju evropskih integracija Zapadnog Balkana, analizirajući različite stavove unutar Unije prema Srbiji, poruke Fridriha Merca i pokušaje Brisela da region postepeno uključi u evropske strukture. Posebnu pažnju posvećuje dilemi da li će Srbija izabrati evropski put ili nastaviti balansiranje između EU, Rusije i Kine.
„Druga pozicija je, kolokvijalno rečeno, realistička. Nju zastupa predsednik Evropskog saveta Antonio Košta i ona bi, ukratko, mogla da se sažme kroz poziciju da će Vučić i njegova stranka svakako biti važan faktor u Srbiji čak i ako izgube na sledećim izborima i da zato treba imati realan pristup i održavati odnose sa njim“, piše Željko Pantelić.
VELIKI UDAR PO POZADINI
U novom broju Radić piše o revoluciji u ratovanju koju su doneli ukrajinski dronovi srednjeg dometa, sposobni da pogađaju ciljeve i do stotinu kilometara iza linije fronta. Opisuje kako nova generacija letelica, uz podršku veštačke inteligencije i satelitskih sistema, ugrožava rusku logistiku i menja način vođenja rata.
„Novi dronovi su nastali u kuhinji Erika Šmita, biznismena poznatog kao jednog od vodećih u Guglu. On se sada bavi raketama za lansiranje satelita i dronovima sa AI preko firme Svift Bit (Swift Beat LLC). Timovi zaduženi za taj posao poznati su pod imenima koja zvuče kao šifre“, piše Aleksandar Radić.
DA LI SU SUBVENCIJE PREVARA ILI PREDNOST?
Miša Brkić analizira rast državnih subvencija širom sveta i pokušaje Evropske unije da zaštiti svoje tržište od kineske konkurencije, koju smatra podstaknutom velikom državnom pomoći. Na primerima Kine, SAD i Srbije pokazuje kako subvencije utiču na tržišnu utakmicu, konkurentnost i raspodelu javnog novca.
„Kompanije koje primaju subvencije vole da se hvale koliko su radnih mesta stvorile. To su slučajevi mnogih stranih, uglavnom dalekoistočnih (kineskih) kompanija koje su otvorile pogone u Srbiji. Međutim, Srbiji su mnogo više potrebne kompanije koje kontinuirano povećavaju produktivnost, a ne one čije je poslovanje ciklično i zavisno od subvencija“, piše Miša Brkić.
23. SVETSKO PRVENSTVO
U opširnoj najavi Svetskog prvenstva u fudbalu 2026. godine, Vladimir Novaković je istakao da će turnir biti najveći i najzahtevniji u istoriji zbog proširenog formata sa 48 reprezentacija i 104 utakmice. Naglasio je da je ovog puta neizvesnost veća nego ikada, jer se razlike između favorita i autsajdera smanjuju, a mnoge reprezentacije van tradicionalnog vrha postaju ozbiljni konkurenti.
„Nije stvar samo u osnovnim podacima koji jesu neobični, ali ih manje-više svi znaju: Nemci su dvaput u nizu ispali u grupi, Italijani propuštaju treći Mundijal zaredom, Norveška je dark horse turnira, stare zvezde počesto drže svoje selekcije kao taoce. Ne, stvari su mnogo kompleksnije“, piše Vladimir Novaković.
O STUDENTSKOM MEMORANDUMU O KOSOVU
U pismu Svetislavu Basari, Jergović povlači paralelu između telesne ukočenosti i društvenih kriza. Tvrdi da se istina često jasnije vidi u trenucima bola nego u periodima prividne udobnosti. U završnici kritikuje srpski studentski pokret i Memorandum o Kosovu, navodeći da insistiranje na nacionalističkim mitovima može da uništi prvobitne demokratske ciljeve pokreta.
„Krivo je reproducirati ideologiju nacionalista u vjeri da će se na taj način nacionaliste pobijediti. Osim što ih se neće pobijediti, to je način da se nedužna čeljad pretvore u nacionaliste, a da nemaju pojma što im se dogodilo“, piše Miljenko Jergović.
O CELIVANJU POJASA
U pismu Anti Tomiću, Petrović komentariše masovno poklonjenje Pojasu Presvete Bogorodice u Beogradu i sklonost ljudi da veruju u čuda, relikvije i natprirodna ukazanja. Koristeći humor i ironiju, poredi savremene verske fenomene sa ranijim pričama o čudotvornim predmetima i ukazanjima, ukazujući na njihovu komercijalizaciju i medijsku eksploataciju.
„Kažu da je posle celivanja Pojasa Presvete Bogorodice Veljko Lalić prestao da navija za Mančester junajted, posle celivanja Pojasa Basara se vratio iz Kurira u Danas, a da je dan posle celivanja Goran Marković našao misterioznu Evženiju zbog koje je počelo „praško proleće“, piše Dragoljub Draža Petrović.
PISMO EDINU AVDIĆU
Miloš Jovanović se u tekstu oprašta od sportskog novinara i komentatora Edina Avdića, sa kojim je godinama sarađivao i gradio prijateljstvo kroz zajedničke emisije, podkaste i razgovore o košarci, životu i porodici. Kroz niz uspomena prikazuje Avdića kao čoveka koji je ostavio snažan trag među kolegama i publikom.
„Kad se desilo to što se desilo, ljudi su zvali mene pre svih da mi izjave saučešće. Ljudi su pitali mene kako sam, je l’ se držim, slali mi poruke podrške. I tako sam se i setio da nikad nismo popili kafu, i da imamo samo jednog svedoka koji nas je video van studija u istoj prostoriji“, piše Miloš Jovanović.
KAKO JE (DVAPUT) PREŽIVEO KRISTIJAN ERIKSEN
Dr Pavlović analizira slučaj danskog fudbalera Kristijana Eriksena, koji je tokom utakmice ponovo doživeo ozbiljan poremećaj srčanog ritma, ali mu je život spasao ugrađeni kardioverter-defibrilator. Doktor zaključuje da Eriksen, sa stručnog medicinskog stanovišta, nije trebalo da nastavi profesionalnu karijeru i da bi ubuduće trebalo da odustane od takmičarskog fudbala.
„Mogućnost bavljenja kompetitivnim sportovima za nosioce pejsmejker defibrilatora tema je na koju se već dugo vode rasprave. Godine 2015. objavljeno je stručno mišljenje u časopisu Klinička sportska medicina (Clin. Sports Medicine) da sportisti sa implantabilnim kardioverter defibrilatorom predstavljaju raznoliku grupu pojedinaca koji mogu biti izloženi povećanom riziku od iznenadne srčane smrti, te da ih treba isključiti iz takmičarskog sporta“, piše dr Siniša Pavlović.
EKSLUZIVNI RAZGOVOR SA LEGENDARNIM BITLSOM
Branko Rosić u novom broju donosi opširan intervju sa Polom Makartnijem, u kome je predstavljen njegov novi album The Boys of Dungeon Lane. Makartni je otkrio detalje o nastanku pesama, saradnji sa producentom Endruom Vatom i procesu stvaranja muzike. Ispričao je da su ga inspirisala sećanja na detinjstvo u Liverpulu, porodicu i rane dane druženja sa Džonom Lenonom i Džordžom Harisonom.
„Kada bolje razmislite, recimo Čarls Dikens – o čemu bi on pisao osim o stvarima koje poznaje i kojih se seća? Posle ih samo malo ulepša. Mislim da kao pisac često pišete o stvarima iz prošlosti, čak i ako je to samo juče“, priredio je Branko Rosić.
U novom broju Nedeljnika vas, kao i obično, čekaju redovne kolumne Hane Piščević, Branka Rosića, esej Marka Prelevića i uvodnik Veljka Lalića.
NASLOVNA STRANA NOVOG BROJA NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 11. JUNA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NEDELJNIK.RS/SHOP.
Tagovi
