Godinama su onkolozi verovali da je najbolji način da zaštite pacijente od infekcija – unište gotovo sve bakterije u njihovom organizmu. Danas sve više istraživanja pokazuje da je upravo taj pristup možda nanosio ozbiljnu štetu.
Najnovije studije ukazuju da bakterije koje žive u našim crevima, takozvani mikrobiom, imaju ključnu ulogu u uspehu imunoterapije, transplantacije koštane srži, pa čak i u preživljavanju obolelih od raka. Zbog toga vodeći svetski centri za lečenje malignih bolesti menjaju dugogodišnju praksu – manje antibiotika, više vlakana u ishrani i pažljivo očuvanje korisnih bakterija.
Od sterilnih soba do mikrobioma
Početkom devedesetih godina pacijenti koji su prolazili kroz transplantaciju matičnih ćelija bili su praktično izolovani od spoljnog sveta. Nakon agresivne hemioterapije njihov imuni sistem bio bi gotovo potpuno uništen, pa su mesecima boravili u sterilnim sobama uz velike doze antibiotika.
I pored svih mera, oko četvrtine pacijenata umiralo je od infekcija ili komplikacija.
„Shvatili smo da smo deo štete sami izazivali agresivnim lečenjem“, kaže za CNN dr Marsel van den Brink, danas predsednik američkog Centra za rak City of Hope
To saznanje otvorilo je potpuno novo poglavlje u istraživanju raka – odnos između crevnog mikrobioma i imunog sistema.
Zašto su bakterije toliko važne?
Ljudska creva naseljava nekoliko stotina vrsta bakterija koje zajedno čine složen ekosistem. Upravo se u njima nalazi oko trećina svih T i B limfocita, ključnih ćelija imunog sistema.
Naučnici danas smatraju da se u crevima imunitet „obučava“ da razlikuje opasne od bezopasnih ćelija, uključujući i tumorske.
Kada antibiotici unište korisne bakterije, dolazi do disbioze – poremećaja ravnoteže mikrobioma. Tada štetni mikroorganizmi lakše preuzimaju kontrolu, raste upala, a povećava se i rizik od komplikacija.
Van den Brink i njegove kolege analizirali su uzorke više od 1.300 pacijenata koji su prošli transplantaciju matičnih ćelija i pokazali da je disbioza direktno povezana sa većom smrtnošću.
„Od amazonske prašume sa 300 ili 400 različitih bakterija dođete do jedne jedine vrste. To je neverovatno“, kaže on.
Manje antibiotika, bolji rezultati
Zbog novih saznanja vodeći onkološki centri danas mnogo opreznije propisuju antibiotike.
U Institutu za rak u Montrealu antibiotici se daju tek kada je bakterijska infekcija potvrđena, osim u hitnim slučajevima. Nakon edukacije lekara broj pacijenata sa rakom pluća koji su dobijali antibiotike neposredno pre imunoterapije pao je sa 20 na svega pet odsto.
I druga istraživanja pokazuju da prekomerna upotreba antibiotika može biti povezana sa slabijim odgovorom na lečenje.
Hrana postaje deo terapije
Promenio se i pogled na ishranu.
Godinama su pacijentima posle transplantacije savetovani energetski napici i visokokalorična hrana bogata šećerima.
„Dvadeset godina sam govorio pacijentima da piju energetske napitke. Danas znamo da je to bila greška“, priznaje Van den Brink.
Nova istraživanja pokazuju da upravo šećer pogoduje razmnožavanju štetnih bakterija, dok vlakna hrane korisne mikroorganizme.
Velika studija iz 2021. godine pokazala je da je kod obolelih od melanoma svakih dodatnih pet grama vlakana dnevno smanjivalo rizik od napredovanja bolesti ili smrti za čak 30 odsto.
Zbog toga je City of Hope potpuno promenio bolnički meni. Pacijenti danas dobijaju sveže pripremljene obroke bogate povrćem i vlaknima, a nutricionisti ih podstiču da što pre pređu na normalnu, raznovrsnu ishranu.
Probiotici kao nova terapija
Naučnici sada pokušavaju da ojačaju imunoterapiju pomoću korisnih bakterija.
U SAD počinje veliko kliničko ispitivanje u kojem će gotovo 700 obolelih od raka bubrega uz standardnu imunoterapiju dobijati probiotik CBM588, koji sadrži bakteriju Clostridium butyricum.
Manja prethodna istraživanja pokazala su da ovaj probiotik može poboljšati odgovor na lečenje.
„Nadamo se da ćemo promeniti standard lečenja“, kaže jedan od vodećih istraživača dr Pedro Barata.
Može li stolica postati lek?
Jedan od najneobičnijih pravaca istraživanja jesu transplantacije fekalnog mikrobioma.
Postupak podrazumeva da se pažljivo obrađene bakterije iz stolice zdravog donora ili pacijenta koji je dobro reagovao na imunoterapiju prenesu drugoj osobi, najčešće u obliku kapsula.
Do sada je širom sveta pokrenuto više od 40 kliničkih ispitivanja koja ispituju ovu metodu.
U jednoj studiji iz Montreala kombinacija imunoterapije i transplantacije mikrobioma udvostručila je broj pacijenata sa rakom pluća koji su odgovorili na lečenje, a slični rezultati dobijeni su i kod melanoma.
Ipak, naučnici upozoravaju da još nije jasno koje bakterije zapravo donose najveću korist i da ovaj pristup zahteva dodatna istraživanja.
Ogroman potencijal, ali i mnogo nepoznanica
Iako su rezultati obećavajući, istraživači ističu da je mikrobiom izuzetno složen sistem.
U crevima ne žive samo stotine vrsta bakterija već i brojni virusi i drugi mikroorganizmi, a njihovo ponašanje zavisi od ishrane, lekova, zdravstvenog stanja, pa čak i doba dana.
„Čak i kada biste razumeli kako funkcioniše svaka pojedinačna bakterija, i dalje ne biste mogli da predvidite šta će se dogoditi kada ih spojite u zajednicu“, kaže hematolog dr Armin Rašidi.
Uprkos tome, stručnjaci smatraju da je pravac jasan.
„Pokušavamo da ishranu pretvorimo u lek“, kaže Van den Brink. „Tek smo na početku učenja kako da to postignemo.“
Ako se dosadašnji rezultati potvrde u velikim kliničkim studijama, očuvanje zdravog mikrobioma moglo bi postati sastavni deo lečenja raka – jednako važno kao hemioterapija, imunoterapija ili ciljane terapije. Umesto da bakterije posmatraju kao neprijatelje, onkolozi ih sve više vide kao saveznike u borbi protiv malignih bolesti.
Tagovi
