Životinjama nema ko da kaže. Životinjama nema ko da objasni. Nisam vešt da bih tek tako ušao u žanr basne. Zapravo to nije bila basna, u taj prošli petak kasno po podne i gledajući te postove o pticama nad „Albanijom“. Bele čiope nad palatom „Albanija“ a nikada pre toga nisam čuo za bele čiope. Kada su okačili snimke, mislio sam da su laste. Ali nema veze da li su laste ili su ptice koje liče na laste.
To sa ptičjim majkama me uvek pogodi. Zapravo pogodi me mnogo toga u vezi sa životinjskim svetom. Ono kruženje oko palate „Albanija“ i pokušaji tih ptičjih mladih majki da dođu do svoje dece ispred kojih se isprečio bilbord rastužili su me. Urezali se, i nije čudo što je taj roditeljski let i udaranje o bilbord repostovalo na stotine i hiljade, ali ja to nisam mogao da gledam reprizno.
Jer to sa životinjama, patnjom… To me je proganjalo od priče o Bambiju pa do svakog leša bez uviđaja pasa i mački lutalica. A ptičje majke? Zašto me je toliko rastužio taj prošli petak? Možda me je i to što sam jednom gledao i pratio ceo ciklus ptičjeg majčinstva dodatno razvalilo oko celog ovog slučaja belih čiopa. Pre dvadesetak godina u zavetrini klima-uređaja valjda LG, u majčinom stanu je savršeni štek pronašla jedna golubica – buduća majka.
U zavetrini tog LG rashladnog sistema ona je pronašla savršeno sklonište za svoje majčinstvo. Plašio sam se da je ne uznemirim. Čak i kada mi se razdiralo srce tih letnjih vrelih nedelja dok ona drhti pod naletom tolikih celzijusa. I pod takvom vrelinom ona nije napuštala to ležanje na jajima. Gledao sam to skriven, strepeći. Požrtvovanost majke, mi iz ljudske vrste mislimo da je lako biti životinjska mama ali to prženje na suncu i drhtaj tela nikada nisam mogao da zaboravim. I kasnije kada je dobila mladunce dok ide po hranu i donosi im u kljun.
Sve me je to nateralo da potpuno uđem u ludilo u taj prošli petak uveče. Pa i u subotu kada je bilbord skinut i majke konačno mogle da dođu do svoje dece. Ali, posle vesti da su neke od ugroženih ptića odneli na oporavak, počeo sam sa pitanjima svodeći se na ono da životinjama nema ko da kaže i objasni.
Kako je sad tim majkama belim čiopama koje su došle do tog svog gnezda a njihovog deteta nema? Životinjama nema ko da kaže i da im objasni. Šta je ta mama čiopa pomislila? Da li je došla sutradan? I ako je došla pa se uverila da deteta jednostavno nema. I to njeno dete na oporavku? Kako će kada se oporavljeno vrati a nema mamu? Postoji li svratište za čiope? I kako se snalaze i kako prođu u životu čiope bez roditelja? Jer životinjama nema ko da kaže.
NOVI BROJ NEDELJNIKA JE OD ČETVRTKA, 4. JUNA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NEDELJNIK.RS/SHOP.
Nedeljnik #751Nedeljnik
Tagovi
