Nacije na prostorima bivše Jugoslavije, uprkos tome što su skoro 30 godina jasno teritorijalno razdvojene, i danas se suočavaju sa istim problemima i vode manje-više iste bitke. Tome svedoči i društveno-politička situacija u Severnoj Makedoniji.
Tamošnja vlast, na čelu sa Hristijanom Mickoskim, služi se tehnikama koje su prilično poznate i građanima Srbije. Korupcija, pritisci na medije, kontrola nad pravosuđem i tužilaštvom, kao i lepljenje etikete „izdajnika“ karkateristični su i za prostore ove države. Odnos vlasti prema Evropskoj uniji i njihova bliskost sa bivšim premijerom Mađarske Viktrom Orbanom takođe se mnogo ne razlikuje.
O svemu ovome za Nedeljnik je govorio Venko Filipče, lider makedonskog opoziocnog Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM).
Kakvo je stanje u društvu i politici u Severnoj Makedoniji?
Situacija je veoma teška. Severna Makedonija se nalazi u političkoj, ekonomskoj i dubokoj moralnoj krizi. Vlada na čelu sa Hristijanom Mickoskim sprovodi sistematsku partijsku kontrolu nad državom i jača kontrolu nad institucijama, medijima i pravosuđem. Imamo potpunu politizaciju pravosuđa. Mickoski javno najavljuje istrage i sudske procese, otvoreno se meša u rad tužilaštva i preko medija i skupštinske govornice vrši pritisak na sudove i tužilaštvo.
Na ekonomskom planu zemlja tone, a životni standard građana se pogoršava. Strane investicije pale su za više od 60 odsto, mladi masovno napuštaju svoju zemlju, dok se građani suočavaju sa sve većim siromaštvom.
Politički gledano, Mickoski i njegov krug svesno drže Severnu Makedoniju u izolaciji kako bi izbegli evropske standarde i odgovornost.
Da li postoje sličnosti sa onim što se dešava u Srbiji? U čemu se one ogledaju?
Ogromne. Mickoski je u mnogo čemu loša kopija Vučića – i po stilu komunikacije i po metodama vladanja, kontroli medija, odnosu prema pravosuđu i opoziciji. Obojica koriste iste tehnike: dele društvo na „patriote“ i „izdajnike“, kontrolišu medije, vrše pritisak na tužilaštvo i zarobljavaju državu kroz partijske firme i tendere.
Obojica imaju i zajedničkog saveznika – Viktora Orbana. Evropsku uniju vide kao pretnju svojoj ličnoj i političkoj moći, a ne kao priliku za građane. Mi u SDSM-u kontinuirano razotkrivamo te veze i zajedničko delovanje koje se svodi na poslovne interese i očuvanje moći.
Potvrda za to stigla je i iz Evropske unije. Izvestilac Evropskog parlamenta za Severnu Makedoniju Tomas Vajc i članovi Odbora za spoljne poslove u svom izveštaju ukazali su na manipulacije i dezinformacije kroz „strano zlonamerno mešanje i kampanje dezinformisanja“, što predstavlja još jednu snažnu potvrdu onoga na šta SDSM upozorava kada govori o povezanosti VMRO-DPMNE sa SNS-om Aleksandra Vučića i njihovim kampanjama.
Srbija i Severna Makedonija oduvek su bile bliske. Danas obe zemlje treba da se oslobode autoritarnih režima i pronađu svoj evropski put. Kao što smo nekada bile deo zajedničke države, tako bi danas trebalo ponovo da budemo zajedno – ali ovog puta u velikoj evropskoj porodici, u kojoj vladaju demokratija, sloboda govora i medija, pravda i jednakost pred zakonom.
Kako građani Severne Makedonije reaguju na političku situaciju u zemlji?
Građani su umorni, razočarani i ljuti. Većina oseća da ih vlast obmanjuje i drži kao taoce, dok se funkcioneri na vlasti bogate. Posebno su pogođeni mladi, koji više ne vide perspektivu u Severnoj Makedoniji. Mnogi su spremni da napuste zemlju.
Istovremeno raste svest da Mickoski i njegov krug svesno blokiraju evropski put zemlje. Ljudi sve više shvataju da se iza priče o „zaštiti identiteta“ zapravo krije zaštita korupcije i kriminala.
Koliko su protesti i borba protiv korupcije prisutni u severnomakedonskom društvu?
Trenutno nema masovnih protesta kao u periodu od 2015. do 2016. godine. Ljudi su iscrpljeni i razočarani. Ipak, borba protiv korupcije postoji i predvodi je opozicija.
SDSM je formirao Antikorupcijski tim (AKT), koji je do sada otkrio velike afere čija vrednost, uključujući i slučaj mađarskog kredita, dostiže oko milijardu i sto miliona evra. Zbog partijske kontrole nad pravosuđem i tužilaštvom nijedan od tih slučajeva još nije dobio institucionalni epilog.
Ali, odgovornosti će biti. Kada vlast vratimo građanima i oslobodimo institucije, nezavisno pravosuđe procesuiraće sve slučajeve i svako ko je prekršio zakon odgovaraće za svoje postupke. Već imamo pripremljen potpuno novi Zakon o borbi protiv korupcije, izrađen u saradnji sa Evropskim javnim tužilaštvom, u cilju vraćanja pravde.
SDSM i deo civilnog društva pokušavaju da pitanje korupcije i odgovornosti vrate u fokus javnosti, jer je Mickoski uz pomoć njemu naklonjenih medija uspeo da ga potisne. Formirali smo široki Front za istinu i pravdu i pozvali opozicione partije, nevladine organizacije, intelektualce, aktiviste i mlade ljude koji vole svoju državu i žele budućnost u Severnoj Makedoniji da nam se pridruže.
Saradnju širimo i na regionalni nivo. Ovog vikenda u Skoplju pokrenuli smo međunarodni skup pod nazivom „Skopska inicijativa“, zajedno sa sestrinskim partijama iz regiona, kako bismo stali iza zajedničke platforme za borbu protiv autoritarnih režima, korupcije i za evropsku integraciju regiona.
Kada govorite o političko-finansijskoj vezi između Viktora Orbana, Aleksandra Vučića i Hristijana Mickoskog, gde vidite te veze? Šta ih konkretno povezuje?
Ta veza je veoma snažna i višeslojna. Politički, sva trojica dele isti model vlasti – kontrolu institucija, medija i pravosuđa. Ekonomski, postoje zajednički interesi i poslovi u energetici, medijima i infrastrukturi.
Kada je reč o medijima, Orbanovi ljudi kontrolišu značajan deo makedonskog medijskog prostora, dok Vučić i Mickoski koordiniraju antievropsku propagandu.
Mickoski je najbliži Orbanov saveznik na Balkanu, dok mu Vučić služi kao zaštitnik.
Pad šesnaestogodišnje vladavine Viktora Orbana u Mađarskoj i izborna pobeda Petera Mađara ozbiljno su uzdrmali ovu desničarsku osovinu u regionu. Vučić i Mickoski tako ostaju bez svog ključnog političkog štita.
Sve ono što Mađar danas razotkriva u Mađarskoj i za šta najavljuje istrage – pranje novca, kontrolu medija, tajne poslove i korupciju – očekujem da će se direktno odraziti i na Severnu Makedoniju i na Srbiju.
U jednom intervjuu pomenuli ste da Nikola Gruevski ima politički azil u Mađarskoj, kao i da poseduje srpski i mađarski pasoš. Da li imate saznanja kada i kako je dobio srpsko državljanstvo?
Osovina VMRO-DPMNE – SNS – Fides, odnosno Mickoski – Vučić – Orban, direktno je povezana i sa ovim pitanjem. Imamo jasne informacije da Nikola Gruevski poseduje mađarsko državljanstvo, a raspolažemo i saznanjima da je dobio i srpsko državljanstvo.
Mađarsko državljanstvo dodelio mu je Viktor Orban 2022. godine, dok je srpsko dobio od Vučića.
Hristijan Mickoski mesecima je obmanjivao građane Severne Makedonije tvrdeći da Gruevski nema mađarsko državljanstvo, iako je to bilo poznato. Javno je govorio da želi da ga uhapsi, a istovremeno više od mesec dana odbija da pošalje dokumentaciju za njegovo izručenje. To je jasan dokaz da Mickoski štiti Gruevskog, a ne da ga goni.
Šta pokazuju svi ovi primeri?
Potrebne su demokratske promene. Kao i Srbiji, i nama je potreban sistem, a ne jedan čovek kao apsolutni vladar.
Studenti u Srbiji svojim pokretom uspeli su da promene svest velikog dela građana. Pokazali su da, kada mladi, civilno društvo i opozicija nastupe zajedno, autoritarni model može biti ozbiljno doveden u pitanje.
Sličnu borbu vodimo i mi u Severnoj Makedoniji kroz Front za istinu i pravdu.
Istina znači slobodni mediji koji neće biti pod kontrolom vlasti i partijskih interesa.
Pravda znači stvarna borba protiv korupcije i kriminala, a ne prazna obećanja.
Zato kažem: potreban nam je sistem. U našem regionu se mnogo puta pokazalo da snažni lideri lako prerastaju u autokrate. Zato moramo izgraditi sistem u kojem neće biti presudno ko je na vlasti, već da institucije funkcionišu po demokratskim pravilima, uz vladavinu prava, nezavisne institucije i kontrolu moći u interesu svih građana.
Zato su i Srbiji i Severnoj Makedoniji potrebne Evropska unija i evropske integracije. Samo tako možemo izgraditi takav sistem.
Tagovi
