Jednom prilikom izrekao sam na TV informaciju o aktivnosti vlasti u vojno-vojnoj saradnji sa Rusima. Ćutali su o prvoj vežbi sa ruskim padobrancima. Lice iz vlasti, funkcioner SNS koji je kasnije dobio i resor odbrane, na prijemu koji su priredili VBA-ovci rekao mi je važnim tonom – „imali smo razlog“ kao obrazloženje zašto su pokušali sakriti vest o vojnoj aktivnosti velikog formata.
Radi se o važnoj frazi za praksu vlasti, tj. SNS koji je „pokorio“ ministarstva sile i prilagodio svakodnevnoj borbi za javno mnjenje. Taj razlog se čini jedinim važnim. Prikazati glasačima da su prilike odlične, najbolje u skorijoj istoriji vlasti SNS i da će biti još bolje, šta biste očekivali osim takve poruke.
U tom kontekstu pokušali su prikriti jedan na prvi pogled banalan slučaj – udes „gazele“, i to na sreću bez fatalnih posledica. Da su pustili vest, to bi bila tema koja verovatno ne bi probudila veći interes, ali kada skrivate nešto mora da se da posebna pažnja, jer koji je motiv iza tog poteza.
Ništa posebno – samo stvarane slike o perfektnom svetu koji je stvorila aktuelna vlast. Kako reći da je polupana neka „gazela“ u Helikopterskoj jedinici (HJ) MUP-a u kojoj je Vučićeva lična mašina srebrno-plavi H215 kojem na boku klima-uređaj štrči kao ormar prikačen na inače prefinjenu letelicu. Koriste u toj istoj jedinici i Miloševićev S-76B. Jedan isti takav leti u heli-flotici Zvonka Veselinovića, i poneka „gazela“. Unificirali su deo tehnike zbog lakšeg održavanja. Podrazumeva se da isti ljudi rade na obe strane. Svi su oni naši, i oni sa beogradskog aerodroma i oni koji su na letilištu „13. maj“, Zvonkovoj bazi.
Nekada davno, pre ove vlasti, proslave Dana MUP-a održavane su na Makišu za javnost, i to su u velikoj meri bile aktivnosti orijentisane ka deci. Čak su posade one jedinice vozale decu na kratke panoramske letove u AB-212. Nekada bilo. Sada se prikazi vojno-policijskih formacija prave samo za Vučića pa on onda mahne rukom i kaže, da parafraziramo – „pustite narod da vidi šta je platio“.
Ove godine za Dan MUP-a pripremili su neki ples, slet, šta li već, i to na fonu afere povezane sa Veselinom Milićem i kompanijom. Činilo se da jedan udes jedne „gazele“ treba prikriti. To su uradili doslovce tako jer su neki iz aviona pored baze jedinice videli da su ostaci „gazele“ prekriveni ceradom tako da se ne vide. Tako je skončala „gazela“ oznake YU-HCS, fabrički broj 066, montirana u fabrici Soko u Mostaru 1982. godine.
„Gazele“ su brze i manevrabilne, ali osetljive. Udesi su neretki. Za JNA iz Francuske prve dve „gazele“ primljene su 1973. godine i ubrzo su uništene u udesima. Od 21 primerka sa francuskog lanca i 155 komada iz Sokola u udesima su uništene ili rashodovane zbog većeg obima štete od rentabilnosti popravke ili oborene u ratu preko 60 komada. Deo „gazela“ prodat je na civilnom tržištu i neke su pale u udesima i kod nas i u inostranstvu, a neku su pripadnici Prigožinovih „vagnerovaca“ izgubili u CAR na borbenom zadatku, i to primerak koji je ranije u „našem ratu“ korišćen za prevoz generala Ratka Mladića.
Samo jedna „gazela“ u Sokolu izrađena je namenski za savezni SUP, i to je bila YU-HCS. Imovinu saveznih vlasti 1992. godine (od)uzeo je Resor državne bezbednosti i tako je promenjen vlasnik YU-HCS. U vreme pokušaja demokratizacije Srbije 2002. godine formirana je objedinjena HJ javne i državne bezbednosti, ona koja i sada postoji, i u njoj je bio YU-HCS. Pazili su na tu letelicu, redovno su je održavali, više puta je prebojavana i to je pokazivalo da se vodi računa. Komisija će ustanoviti uzrok udesa i za to je nadležan Centar za istraživanje nesreća u saobraćaju.
Ponovo ćemo vam ukazati na to da udes ne bi imao javne posledice da su dali kratku informaciju sa onih pet novinarskih pitanja.
Nećemo širiti temu prikrivanja u savremenoj istoriji Srbije raznih informacija od interesa javnosti od troškova za Železničku stanicu Novi Sad do onog rogobatnog prikaza Stefana Nemanje. Zadržaćemo se na avijaciji – nikada nije objavljeno da je februara 2023. godine na batajničkom aerodromu uništen jedan školski dvosed „lasta“. Otkaz motora, prinudno sletanje na travu, lom aviona. Posada ostala živa što je najvažnije. Odlučile vlasti da ćute i služba se brinula samo za to da niko ne sazna za pad „laste“ i možda da ne bi nekada pitali za uzrok udesa.
Da uradimo posao koji nisu obavili nadležni (oni koji se bave odnosima sa javnošću u Ministarstvu odbrane) i ukažemo na to zašto su ćutali. U kabini „laste“ bio je polaznik škole rezervnih oficira avijacije, prve klase koju su činila samo dva mladića. Zbog dramatičnog nedostatka pilota neko je smislio da se na obuku prime kandidati koji su završili fakultet i da se tokom šest meseci provede i vojna obuka i da lete na „lasti“ sa motorom od 315 KS.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 4. JUNA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NEDELJNIK.RS/SHOP.
Nedeljnik #751Nedeljnik
Tagovi
