Crvena zvezda je pre tačno 35 godina ispisala istoriju fudbala na ovim prostorima, savladavši Olimpik iz Marseja nakon penala u Bariju.
Stevan Dika Stojanović, golman i kapiten Crvene zvezde, podigao je tada trofej Kupa evropskih šampiona, popularno nazvanog „ušati“, koji će decenijama kasnije, do dan-danas, zauzimati centralno mesto u muzeju Stadiona „Rajko Mitić“.
Sveopšte slavlje zvezdaša na Stadionu Sveti Nikola počelo je nakon to je Darko Pančev sa bele tačke postigao odlučujući pogodak, za konačnih 5:3 u penal seriji.
sveopšte Slavlje zvezdaša
Kako su tada pisali domaći mediji, Zvezda je pobedom rastužila Francusku, ali su Jugosloveni ispunili Trg republike u Parizu, oduševljeni najvećim uspehom klupskog ovdašnjeg klupskog fudbala.
Radosna vest pronosila se Jugoslavijom.
Kolone vozila zaputile su se ka centru Beograda.
Vijorile su se crveno-bele zastave na prepunom Trgu republike, a okupljeni su u glas pevali navijačke pesme i veličali se ime Crvene zvezde.
Prema pisanju tadašnje štampe, Sarajevo je bilo pusto za vreme utakmice. Iščekivao se taj konačan ishod.
Nakon odlučujućeg gola Darka Pančeva, Sarajlije su izašle na ulice i radovale se istorijskom uspehu do kasno u noć.
U Prištini je slavlje počelo već nakon što je Zvezda dala prvi penal. Prištevci su od sreće pucali iz vatrenog oružja i dugo proslavljali pobedu crveno-belih.
Slavilo se i u drugim gradovima širom zemlje, a čestitke Crvenoj zvezdi stigle su od brojnih javnih ličnosti, sportskih radnika i ljubitelja fudbala.
Zvezdin put do finala
Zvezda je povodom jubilarne godišnjice ovog istorijskog uspeha na svom sajtu objavila saopštenje kojim evocira uspomene, podsećajući na to kakav je bio put beogradskih crveno-belih do evropskog trona.
Savladala je Crvena zvezda te godine sve koji su joj se našli na putu, od švajcarskog prvaka Grashopersa, preko škotskog Rendžersa, istočnonemačkog Dinama iz Drezdena, da bi se u polufinalu susrela sa snažnom ekipom Bajerna iz Minhena.
Kako podseća Crvena zvezda u saopštenju, poveli su Bavarci sa 1:0 golom Volfarta, ali to nije obeshrabrilo crveno-bele. U finišu prvog poluvremena Pančev je krunisao sjajnu akciju golom, a petnaestak minuta pre kraja kombinacija Pančev-Savićević donela je pobedu u Minhenu 1:2.
U Beogradu je Zvezda povela fantastičnim golom Mihajlovića iz slobodnog udarca, propustila je još nekoliko izglednih prilika i sa prednošću otišla na poluvreme.
U nastavku je usledila prava drama. Najpre je Augentaler uz dosta sreće savladao Stojanovića iz slobodnog udarca. Samo par minuta kasnije, Efenberg je postigao pogodak za 1:2.
Taj rezultat ostao je na semaforu do 90. minuta, kada su svi pomislili da će meč otići u produžetke, Mihajlović je centrirao u srce šesnaesterca, a Augentaler odbio loptu koja je završila u mreži za 2:2.
Taktičko nadmudrivanje u Bariju
Samo finale protiv Olimpika iz Marseja obeležilo je taktičko nadmudrivanje, u kom je, pokazalo se, pobedu odneo strateg crveno-belih Ljupko Petrović.
Petrović je pre meča izjavio „da to neće biti velika predstava i da će možda samo jedan kiks da presudi“.
Situacija na terenu potvrdila je njegovo viđenje, budući da su prave šanse za postizanje pogotka izostale na obe strane terena, a kroz svih 120 minuta, uključujući produžetke, pisalo je 0:0 na semaforu Stadiona „Sveti Nikola“ u Bariju.
Sa bele tačke bili su prezicni Prosinečki, Binić, Belodedić, Mihajlović i Pančev.
Crvena zvezda je postala šampion Evrope, a Bari je zauvek ostao sinonim za „najveći uspeh jugoslovenskog klupskog fudbala“, kako je to u prenosu utakmice uzvikom naglasio komentator Milojko Pantić.
Tagovi
