Ističe ključni rok da mađarski MOL i Gasprom Njeft dostave američkoj Kancelariji za kontrolu strane imovine finalni sporazum o kupoprodaji većinskog ruskog kapitala.
Iako je mađarska kompanija još krajem januara postigla okvirni dogovor sa ruskim prodavcem, proces je ušao u neizvesnu završnicu, u kojoj se istovremeno pregovara i sa Srbijom o poslovanju Rafinerije.
Predsednik Aleksandar Vučić je samo 2 dana pre isteka roka izjavio da „pregovori ne idu dobro i da nije preveliki optimista da će biti postignut dogovor“.
To bi, prema naznakama dobro upućenih sagovornika „Nedeljnika“, moglo da znači da se u igru vraća mogućnost da Srbija preuzme ruski kapital u NIS-u, potenkcijalno i kroz aktiviranje prava preče kupovine.
Budžetska „rezerva“ od 1,4 milijarde evra
Rešimo, za početak, dilemu da li Srbija ima novca za preuzimanje. Država je još krajem 2025. godine pripremila scenario za ovakav razvoj događaja, kroz usvajanje amandmana na budžet za tekuću godinu radi „obezbeđivanja energetske sigurnosti i stabilnosti zemlje“.
Tim amandmanom je stavka za nabavku domaće finansijske imovine uvećana sa početnih 600 miliona na čak 164,6 milijardi dinara, čime je praktično rezervisano oko 1,4 milijarde evra za preuzimanje NIS-a.
Predsednica Skupštine Ana Brnabić je uoči podnošenja amandmana izjavila da se budžet menja kako bi se mogla „predvideti okolnost da mi u jednom trenutku preuzmemo NIS“, a sve u cilju obezbeđivanja energetske sigurnosti zemlje.
Iako se u domaćoj javnosti barata sumom od oko 2 milijarde evra za preuzimanje ruskog udela , država svakako na raspolaganju ima i dodatne mogućnosti zaduživanja kao i sopstvene depozite kod Narodne banke Srbije koji mogu poslužiti za dopunu neophodnog iznosa.
obaveze srbije i gaspromnjefta
Prema sporazumu iz 2008. godine o kupovini NIS, Gasprom Njeft i Srbija su se obavezali da „nijedna od strana neće prodati, preneti ili na drugi sličan način raspolagati vlasništvom nad Paketom akcija, delimično ili u celosti, u korist bilo kojeg trećeg lica osim ako prethodno ne ponudi drugoj strani da kupi Paket akcija u skladu sa istim uslovima koji budu ponuđeni od strane trećeg lica (ili sa kojima se složilo neko treće lice)“. To je takozvano „pravo preče kupovine“.
Ukoliko bi ipak došlo to takve situacije, predviđeno je da u tom slučaju, „druga strana“ ima pravo da, u roku od 60 dana, odluči bilo da prihvati ponudu i započne sa kupovinom u skladu sa procedurom i pravnom formom koje su predviđene za te slučajeve, ili da odbije ponudu, u kom slučaju će prva Strana biti ovlašćena da proda, prenese ili na drugi sličan način raspolaže vlasništvom nad Paketom akcija u korist trećeg lica“, piše u ugovoru.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ipak je u nekoliko navrata izjavljivao da Srbija ne može da insistira na pravu preče kupovine, zato što se ne radi o dobrovoljnoj, već o prinudnoj prodaji (zbog uvođenja sankcija od strane SAD). Odbio je, takođe, i da Srbija posegne za nacionalizacijom ili eksproprijacijom ruskog udela u NIS-u.
poseban zakon za preuzimanje
Međutim, advokat specijalizovan za strane investicije i bivši ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Milan Parivodić je u razgovoru za „Nedeljnik“ već predlagao rešenje koje se ne zasniva na eksproprijaciji ili nacionalizaciji, već na primeni administrativno-pravnog mehanizma čiji bi cilj zaštita bio funkcionisanja sistema od vitalnog državnog interesa.
Prema njegovim rečima, rešenje se nalazi u hitnom donošenju posebnog zakona koji bi se odnosio na sigurnost funkcionisanja kritične infrastrukture.
Takav zakon, objašnjava Parivodić, već postoji u zemljama poput Nemačke, Italije i Bugarske, dok u Srbiji postoji, kako kaže, „upadljiva rupa“ u regulativi.
„poslednje što želiš da uradiš…“
Diplomatski krugovi iz Vašingtona su još krajem oktobra prošle godine signalizirali da Beograd mora da bude proaktivan i da je neophodno da „Srbija uzme NIS“ ili sprovede „potpuno dezinvestiranje ruskih suvlasnika“.
Tada se dosta spekulisalo o tome koje poteze Srbija može da povuče bez pristanka Rusije na to da njene kompanije izađu iz vlasničke strukture NIS-a.
Poruka diplomatskih izvora Nedeljnika bila je da sankcije NIS-u ne treba posmatrati isključivo kao problem, već kao priliku da Srbija prestane da bude energetski zavisna od Rusije.
„Ponekad je“, kako su rekli, „poslednje što želiš da uradiš upravo ono što na kraju i uradiš“.
Ukoliko MOL sutra ne zaključi dogovor, država bi mogla primeniti neki od ranije razmatranih scenarija, bilo da je reč o sporazumnom preuzimanju ruskog kapitala ili pozivanja na pravo preče kupovine. Jedino što su srpski zvaničnici u potpunosi isključili je nacionalizacija ruskog kapitala u NIS-u bez ikakve naknade.
Tagovi
