Predsednik SAD Donald Tramp stiže u Peking u ulozi na koju nije navikao — molioca koji traži usluge.
Ambicije predsednika Donalda Trampa za njegov sastanak sa kineskim liderom Si Đinpingom svedene su sa najava o „velikom dogovoru” na molbu za pomoć oko ponovnog otvaranja Ormuskog moreuza i zalaganje za manje trgovinske sporazume, piše Politico.
Bela kuća saopštila je da će se sastanak Trampa i kineskog lidera Si Đinpinga u četvrtak i petak fokusirati na trgovinu, fentanil i rat u Iranu — sve oblasti u kojima Trampova administracija nije imala mnogo uspeha u postizanju dogovora ili ustupaka od Kine. To znači da će Tramp biti pod velikim pritiskom da ostvari značajne rezultate koje nedeljama obećava.
U martu je sastanak najavio kao „monumentalan događaj”, a prošlog meseca je na društvenoj mreži Truth Social objavio da od Sija ne očekuje ništa manje od „velikog, srdačnog zagrljaja”. Peking nije objavio nikakve detalje o dnevnom redu.
Trgovina glavna tema
Portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Guo Điakun izjavio je u ponedeljak da će Tramp i Si razgovarati o „važnim pitanjima koja se tiču kinesko-američkih odnosa, kao i svetskog mira i razvoja”.
Sam Tramp davao je kontradiktorne izjave o temama razgovora. U ponedeljak je rekao da su na listi Iran i energetika, da bi u utorak povukao te izjave rekavši: „Imamo mnogo toga za razgovor. Iskreno, ne bih rekao da je Iran jedna od tema, jer Iran držimo pod veoma dobrom kontrolom.” Umesto toga, naveo je da će trgovina biti glavna tema.
„Ovo je samit smanjenih očekivanja”, rekao je Zek Kuper, bivši pomoćnik zamenika savetnika za nacionalnu bezbednost u administraciji Džordža Buša, koji se redovno sastaje sa zvaničnicima administracije i Kine. „Prilično je jasno da je Trampov tim u veoma teškoj poziciji i vrlo je moguće da Tramp u Peking dolazi zaokupljen i oslabljen.”
Poremećen odnos snaga
Sukob u Iranu i odluka Vrhovnog suda iz februara, kojom je blokiran Trampov glavni mehanizam za uvođenje carina, poremetili su odnos snaga između dvojice lidera. Tramp sada ima manje poluga kojima bi mogao da primora Sija na opipljive rezultate koje bi po povratku u SAD mogao da predstavi kao pobede. A Kina je toga svesna.
„Samopouzdanje koje Peking pokazuje poslednjih meseci, pregovarajući sa Sjedinjenim Državama kao ravnopravni, ako ne i jači partner, zapanjujuće je”, rekla je Henrijeta Levin, bivša zamenica direktora za Kinu u Stejt departmentu tokom administracije Džoa Bajdena.
Si u sastanak sa Trampom ulazi osnažen „percepcijom američke rastrojenosti zbog Irana i mogućnosti da se SAD ponovo zaglavi na Bliskom istoku”, dodala je Levin, koja je u kontaktu sa kineskim zvaničnicima.
Carine ka Kini kao pitanje
To će verovatno goruća pitanja koja opterećuju američko-kineske odnose — pekinške državne subvencije industriji, sve agresivniji vojni stav u Indo-Pacifiku i dramatično širenje strateškog nuklearnog arsenala — gurnuti u drugi plan.
Umesto toga, očekuje se da će se dvojica lidera fokusirati na produženje trgovinskog primirja postignutog u Južnoj Koreji u oktobru prošle godine. Tim primirjem obustavljeno je povećanje carina, ukinuta izvozna ograničenja za materijale poput ključnih minerala i obezbeđen nastavak kineske kupovine američkih poljoprivrednih proizvoda poput soje.
„Imali smo određeni nivo carina prema Kini. Težimo kontinuitetu u tom pogledu”, rekao je američki trgovinski predstavnik Džejmison Grir u intervjuu. „Želimo stabilnost.”
Tramp će se verovatno suočiti sa sličnim preprekama i kada je reč o Iranu. On želi da Si iskoristi svoj uticaj na Teheran — Kina je Teheranu isporučivala vojnu opremu i bila glavni kupac iranske nafte — kako bi primorala režim da odustane od kontrole nad Hormuškim moreuzom.
Pritisak zbog Irana
„Očekujem da će predsednik izvršiti pritisak” na Sija u vezi sa Iranom tokom njihovog sastanka, rekao je visoki zvaničnik administracije novinarima u nedelju tokom brifinga pod uslovom anonimnosti. Visoki zvaničnik Bele kuće odvojeno je rekao da je Kina već „vršila pritisak na Iran da postigne dogovor”.
Međutim, geostrateška korist koju Peking ima od sukoba — preusmeravanje američke pažnje sa Indo-Pacifika i premeštanje resursa Pentagona iz Azije na Bliski istok — daje Siju malo podsticaja da ubrza njegov završetak.
Kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji prošle nedelje je svoj neodređeni poziv na „sveobuhvatni prekid vatre” propratio podsećanjem da Peking ostaje Teheranov „pouzdan strateški partner”.
„Kina će samo nastaviti da poziva na smirenost i širu deeskalaciju”, rekao je Kreg Singlton, viši saradnik za Kinu u Fondaciji za odbranu demokratija. „Mislim da Peking neće rizikovati rešavanje rata koji nije započeo i koji ne kontroliše.”
Sa većih na manje korake
Poslednjih meseci visoki zvaničnici fokusirali su se na izbegavanje novog prekida odnosa koji je eskalirao u prošlogodišnji obračun carinama i izvoznim ograničenjima. U februaru je državni sekretar Marko Rubio rekao da je cilj izbeći još jedan trgovinski sukob sa Pekingom, dok je Grir u aprilu govorio o potrebi za „pragmatičnim” odnosima koji izbegavaju ekonomsko razdvajanje.
„Pre godinu dana svi su govorili o mogućnosti nekakvog velikog dogovora između SAD i Kine”, rekao je Džonatan Zin, bivši viši analitičar CIA za Kinu koji se često sastaje sa kineskim i američkim zvaničnicima. „Ono što sam stalno slušao jeste da su možda mogući manji dogovori.”
Za saveznike administracije, stabilan i ne previše spektakularan samit bio bi znak uspeha, a ne neuspeha. „Manje će se raditi o velikim, blještavim najavama, a više o uspostavljanju kontinuiteta u odnosu koji je poslednjih deset godina bio obeležen velikim oscilacijama, usponima i padovima”, rekao je Alex Gray, koji je obavljao visoku funkciju u Savetu za nacionalnu bezbednost tokom Trampovog prvog mandata.
„Mislim da je cilj vratiti odnos na održivije temelje, dok obavljamo deo teškog domaćeg posla kako bismo dugoročno postali otporniji.”
Kupovina aviona
Dvojica lidera trebalo bi da razrade detalje za dva nova mehanizma — jedan za upravljanje trgovinom „neosetljivom robom”, a drugi za razgovore o „pitanjima vezanim za ulaganja”, rekla je portparolka Bele kuće En Keli novinarima u nedelju.
„Dve strane će takođe razgovarati o dodatnim sporazumima u industrijama vazduhoplovstva, poljoprivrede i energetike”, dodala je Keli.
Zvaničnik administracije rekao je novinarima na brifingu da će Si i Tramp razgovarati i o kupovini aviona. To sugeriše mogući dogovor o kineskoj kupovini Boingovih aviona, za koji je američki ambasador u Kini Dejvid Perdju rekao da je bio blizu finalizacije u septembru prošle godine.
Sa američkom delegacijom u Kinu putuje i više od deset izvršnih direktora, uključujući direktorku Boing kompanije, Keli Ortberg.
Pitanje i AI u nuklearnom naoružanju
Očekuje se i razgovor o produženju sporazuma iz Južne Koreje kojim su ukinute kineske izvozne kontrole nad retkim zemnim metalima, ključnim za američku civilnu i odbrambenu industriju. Administracija je rekla da to vidi kao način da se naglasi da obe strane žele stabilnost.
Si i Tramp razgovaraće i o novom dijalogu SAD i Kine o veštačkoj inteligenciji, rekao je zvaničnik.
Vašington i Peking dele zabrinutost zbog bezbednosnih rizika primene AI alata u autonomnim oružanim sistemima. Razgovori koji bi doveli do sporazuma o primeni sistema veštačke inteligencije u borbi bili bi u skladu sa sporazumom koji je tadašnji predsednik Džo Bajden postigao sa Sijem 2024. godine, kojim je zabranjena upotreba veštačke inteligencije u radu nuklearnog oružja.
Kineska ambasada odbila je da komentariše da li će veštačka inteligencija biti na dnevnom redu samita.
“Više privida nego suštine”
Takve najave biće teško pretvoriti u smislene inicijative koje će nadživeti samit, smatra Liza Tobin, koja je služila kao direktorka Saveta za nacionalnu bezbednost za Kinu tokom prve Trampove administracije.
„Očekujem više privida nego suštine od samita”, rekla je Tobin. „Mislim da će deo toga biti stvaran, ali većina lažna.”
Nad svim razgovorima o veštačkoj inteligenciji nadvija se trka između SAD i Kine u stvaranju sve sofisticiranijih AI sistema, što je postalo još izraženije otkako je američka kompanija Anthropic razvila svoj napredni model Mythos.
Uoči samita obe zemlje nastavile su da demonstriraju svoj uticaj. Peking je uveo nove mere usmerene na lance snabdevanja i usklađenost sa sankcijama, dok je administracija ciljala kineske rafinerije koje prerađuju sankcionisanu iransku naftu.
Ipak, Vašington je uglavnom izbegavao javnu eskalaciju uoči sastanka. „SAD se veoma trudio da ne budu objavljene nikakve najave koje bi Kina mogla da protumači kao neprijateljske”, rekla je Vendi Katler, bivša američka trgovinska pregovaračica.
Samit koji se završi osmesima, rukovanjem i ponekim trgovinskim i ekonomskim podsticajem verovatno će i Peking i Vašington smatrati napretkom u poređenju sa ekonomskim neprijateljstvom koje je pogodilo američko-kineske odnose prošle godine.
„Oba lidera došla su do zaključka da im je bolje sa hladnim mirom u odnosima ili nestabilnim zatišjem nego da samo idu iz krize u krizu”, rekao je Rajan Has.
Tagovi
