Izvršni odbor Narodne banke Srbije saopšio je danas da je na današnjoj sednici odlučio da zadrži referentnu kamatnu stopu na nivou od 5,75%, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozitne (4,5%) i kreditne olakšice (7,0%).
Referentna kamatna stopa, koja se smatra osnovnom cenom pozajmica u dinarima, nije menjana od septembra 2024. godine.
Prilikom donošenja današnje odluke, Izvršni odbor navodi da je pre svega imao u vidu ostvareno i očekivano kretanje inflacije u narednom periodu, kao i rizike iz međunarodnog okruženja koji mogu uticati na njeno kretanje.
očekuje se „umereni rast inflacije“
Iako se međugodišnja inflacija tokom prvog tromesečja kretala ispod centralne vrednosti cilja i u martu iznosila 2,8%, Izvršni odbor Narodne banke Srbije očekuje da će ona u narednom periodu zabeležiti umereni rast, pre svega zbog znatnog rasta svetskih cena nafte i po tom osnovu viših cena naftnih derivata na domaćem tržištu.
Takođe, krajem godine na višu inflaciju uticaće i niska baza usled primene Uredbe o posebnim uslovima za obavljanje trgovine za određenu vrstu robe, kada je krajem prethodne godine inflacija znatno smanjena.
„Ipak, i pored rasta svetskih cena primarnih proizvoda i energenata, Izvršni odbor očekuje da će rast inflacije biti vremenski ograničen, kao i da će njen vrhunac u tekućem ciklusu biti zabeležen krajem ove i početkom naredne godine“, naveli su u saopštenju.
Podsećamo da je MMF sinoć saopštio da očekuje da će prosečna inflacija u Srbiji biti niža nego u aprilskim prognozama te međunarodne institucije i da će iznositi 3,5% u 2026. i 4,5% u 2027. godini.
uticaj rata na Bliskom istoku
Aktuelna globalna dešavanja, a pre svega situacija na Bliskom istoku, mogu nepovoljno uticati i na cene kontejnerskog transporta, mineralnih đubriva, lance snabdevanja, investiciono i potrošačko poverenje, kao i tokove robe i kapitala, upozoravaju iz NBS.
„Pritom, imajući u vidu da je Srbija neto uvoznik energenata, rast svetske cene nafte odražava se direktno na rast cena naftnih derivata na domaćem tržištu, a indirektno može da utiče i na cene hrane, kao i na cene industrijskih proizvoda i usluga“, ističu u saopštenju.
S druge strane, skreću pažnju da viši troškovi i smanjeni raspoloživi dohodak stanovništva za potrošnju po tom osnovu nepovoljno utiču na izglede privrednog rasta.
„Konačne efekte globalnog energetskog šoka na domaću inflaciju i ekonomsku aktivnost teško je proceniti, jer zavise od dužine trajanja i intenziteta samog sukoba“, zaključili su u NBS.
rast bdp 3% u prvom tromesečju
Prema prvoj proceni Republičkog zavoda za statistiku, bruto domaći proizvod je u prvom tromesečju ove godine ostvario međugodišnji realni rast od 3%.
„U narednom periodu očekuje se pozitivan doprinos rastu bruto domaćeg proizvoda od potrošnje i investicija, uz značajnu ulogu realizacije investicionih projekata u okviru programa ‘Skok u budućnost – Srbija Ekspo 2027’, dok se u 2027. godini očekuje i pozitivan doprinos neto izvoza usled održavanja specijalizovane izložbe „Ekspo”, navode iz NBS.
Ipak, upozoravaju da privredna aktivnost ostaje pod uticajem globalne neizvesnosti izazvane geopolitičkim tenzijama i rastom cena energenata, što može negativno da se odrazi na investiciono i potrošačko poverenje i tokove kapitala.
„U takvim okolnostima, NBS nastavlja da vodi opreznu monetarnu politiku, uz održavanje relativne stabilnosti deviznog kursa. Ako proceni da rast svetske cene nafte ima izraženije sekundarne efekte na ostale cene preko inflacionih očekivanja, NBS će reagovati svim raspoloživim instrumentima“, zaključili su domaćoj centralnoj banci.
Tagovi
