▪ Aleksandra Arsenijević
Od vazduhoplovstva na studijama do automobilske industrije u praksi
Aleksandra je razvojna inženjerka u odeljenju inženjeringa u kompaniji „Robert Bosch“. Osnovne i master studije na Katedri za vazduhoplovstvo završila je na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Njeni izbori od malih nogu bili su okrenuti prema industrijama koje su važile za „muške“. Za srednju školu odabrala je Vazduhoplovnu akademiju i smer za avio mehaničara da bi po njenom završetku odlučila da nastavi studije i to na Mašinskom fakultetu. Odmah po kraju osnovnih studija, karijeru je započela na poziciji inženjera praktikanta u kompaniji „Bosch“, a uporedo sa radom završila je master studije. Danas je odgovorna za projekte razvoja i prve ugradnje sistema brisača u automobilskoj industriji. Njen posao počinje od tendera i revidiranja tehničkih zahteva kupca, preko dizajna proizvoda i prezentacije tehničkog rešenja klijentu, pa sve do upravljanja timom za simulacije proizvoda na razna opterećenja, učestvovanja u finansijskim kalkulacijama i pregovorima sa dobavljačima.
Kroz pet godina rada na trenutnoj poziciji, najponosnija je na to što kao mlada inženjerka iza sebe već ima projekat koji je u serijskoj proizvodnji i to na automobilu premijum brenda. „Za mene to predstavlja veliki uspeh, s obzirom na to da je cilj svakog inženjera da ono što projektuje i kalkuliše, jednog dana bude proizvedeno i uspešno upotrebljeno u realnim uslovima“, kaže Aleksandra.
Nada se da njen karijerni put može da posluži kao inspiracija mladim inženjerkama koje žele da započnu svoju karijeru kako u automobilskoj industriji tako i u drugim sferama mašinskog inženjerstva, gde i dalje vlada predrasuda da je ovo pretežno muška oblast. „Takođe, volela bih da ohrabrim mlade devojke da tokom studija stiču iskustvo kroz različite prakse i studentske timove, jer će im to mnogo značiti za dalji karijerni razvoj. S obzirom da sam studirala vazduhoplovstvo na Mašinskom fakultetu i bavila se projektovanjem bespilotnih letelica u okviru studentskih takmičenja u timu „Beoavia“, volela bih da svojim primerom motivišem mlade devojke za ovu struku“, ističe Aleksandra čija su velika ljubav, osim mašinstva, sport i šah.
▪ Gordana Vasojević
Od fizičke hemije do liderstva u bezbednosti na radu i zaštiti životne sredine
Gordana je viša menadžerka za zaštitu na radu, zaštitu životne sredine i održivost u kompaniji „MTU Maintenance Serbia“ koja se bavi popravkom i održavanjem avio motora. Studije u master zvanju završila je na Fakultetu za fizičku hemiju Univerziteta u Beogradu.
Gordanin put išao je od srednje medicinske preko Fakulteta za fizičku hemiju do zaposlenja u prvoj fabrici avio-motora kod nas u vreme kad je ona proizvodila motore, traktore i vojni program. Nakon toga, iskustvo je gradila u različitim oblastima, od instituta, automobilske, prerađivačke i drugih industrija, da bi danas ponovo radila u kompaniji u oblasti avijacije. Ona je licencirani stručnjak za bezbednost i zdravlje na radu sa velikim iskustva na rukovodećim pozicijama. Svoje znanje u implementaciji i održavanju ISO i OHSAS sistema i brojne akreditacije u tim oblastima, Gordana je dopunila i edukacijama u oblasti održivog razvoja, ESG principa i energetske efikasnosti, a svoje znanje deli kroz veliki broj objavljenih stručnih publikacija. Za nju nema predaha, već sve što zna o životnoj sredini, bezbednosti i zaštiti zdravlja na radu, neprekidno dopunjuje – klimatske promene i održivi razvoj su teme kojim se intenzivno bavi poslednjih godina.
Kako ističe, i danas posle 27 godina rada, na posao ide sa velikom radošću i radoznalošću. Ponosna je na sve što je do sada postigla, od implementacije standarda i učešća i izgradnji i postavljenju EHS (Environment, Health & Safety) poslova u dve kompanije do osvajanja Nacionalne nagrade za bezbednost i zdravlje na radu, kao i brojnih aktivnosti u oblasti zaštite životne sredine. Sebe smatra primerom da se i iz skromnih, seoskih sredina može stići daleko i dostojno predstavljati kompanija u značajnim međunarodnim organizacijama.
„Ne postoji ništa što ne možete. Učite, usavršavajte se i radujte se novim saznanjima, jer znanje je bogatstvo. Fakultet za fizičku hemiju upravo pruža mogućnosti da se oprobate na različitim poslovima. Znanjem otvarate sebi mnoga vrata, a to je ono što vam niko nikada ne može oduzeti. Budite radoznale, odvažne i svoje, verujte u sebe i uspeh će neminovno doći“, glasi Gordanina poruka mladima koji se nalaze pred odabirom studija i buduće karijere.
▪ Dragana Živić
Inženjerka koja povezuje logistiku i podatke na naprednom nivou
Dragana je diplomirana inženjerka sa velikim iskustvom u analitici lanaca snabdevanja i logistici, a trenutno radi u timu za izveštavanje i naprednu analitiku u kompaniji „Nelt“, gde aktivno podržava realizaciju strateških projekata za unapređenje poslovanja u oblasti lanca snabdevanja i prodaje. Studije na smeru logistika završila je na Saobraćajnom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Kako ističe, od malih nogu je znala da će studirati na ovom fakultetu. Slike iz detinjstva u rodnom Vukovaru vezane su za posmatranje utovara i transporta pšenice sa okolnih
polja u obližnji silos, i znatiželju koja se tim povodom rodila: šta se tu dešava, kako ide proces i zašto se nešto radi. To je rezultiralo studijama logistike i profesionalnim životom posvećenim analitici u tom sektoru. Kroz vođenje timova i digitalnu transformaciju operativnih procesa, Dragana je dokazala kako inženjerski pristup direktno unapređuje efikasnost velikih poslovnih sistema. Njen profesionalni uspeh leži u prelasku iz logističkih operacija u naprednu analitiku podataka. Danas je deo Data Management tima u „Neltu“, poslovne jedinice koja se upravo bavi naprednom analitikom.
Dragana svojim radom pokazuje da su analitičnost i tehnologija polja u kojima žene ne samo da ravnopravno učestvuju, već i predvode ključne inovacije. Kao diplomirana inženjerka Saobraćajnog fakulteta sa odličnim uspehom, ona razbija stereotipe o tradicionalnim ulogama i podstiče mlade devojke da hrabro istraže karijere u STEM oblastima. Svojom posvećenošću stalnom učenju, od IEDC Bled škole menadžmenta do najnovijih digitalnih tehnologija, svojim primerom želi da pokaže novim generacijama da je kontinuirano usavršavanje ključ dugoročnog uspeha.
„Analitika podataka i lanac snabdevanja danas su neraskidivo povezani i zajedno čine osnovu efikasnog poslovanja. Svaki proces u lancu snabdevanja generiše veliku količinu podataka, a upravo njihova pravilna interpretacija omogućava donošenje brzih i kvalitetnih odluka. Podaci nisu samo brojevi. Oni su alat koji organizacijama pomaže da razumeju sopstvene procese, unaprede efikasnost i planiraju budući razvoj. Njihova vrednost ogleda se kako u svakodnevnim operativnim odlukama tako i u dugoročnom strateškom planiranju. Jedan od ključnih izazova jeste da se kompleksne analize prevedu u jasne i primenljive informacije koje mogu da koriste svi u organizaciji. Zato je razvoj „pismenosti u radu sa podacima“ od suštinskog značaja. Kada zaposleni razumeju podatke, oni donose sigurnije odluke i aktivno doprinose unapređenju sistema. Verujem da upravo spoj analitike i lanca snabdevanja predstavlja važan pravac razvoja savremenih organizacija i pokazuje koliko inženjerski pristup ima direktan uticaj na poslovanje i svakodnevni život“, ističe Dragana.
▪ Jovana Kljajić
Inženjerka u svetu prehrambene tehnologije i upravljanja kvalitetom
Jovana je sertifikovana menadžerka sistema kvaliteta na poziciji tim lidera za rizike i audit u kompaniji „Idea Marketi“. Osnovne i master studije sa visokim prosekom završila je na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, na studijskom programu prehrambena tehnologija, a danas poseduje brojne sertifikate koji potvrđuju njenu ekspertizu u upravljanju složenim sistemima.
Kako ističe, svoju karijeru inženjera tehnologije gradila je na uverenju da je upravljanje kvalitetom i bezbednošću proizvoda zapravo inženjerstvo procesa. Ponosna je na bogato operativno iskustvo koje je stekla na terenu, u pogonima različitih prehrambenih i drugih proizvodnih industrija. Učestvovala je u pripremi i predstavljanju kompanija na oko 50 eksternih provera od strane sertifikacionih tela, vlasnika međunarodnih standarda kao i regionalnih i svetskih klijenata u oblasti prerade i trgovine životnim namirnicama, vodeći procese implementacije i resertifikacije sistema bezbednosti hrane i upravljanja kvalitetom. Njena sposobnost da poveže projektne zahteve i tehnološke procese u
stabilan, održiv i bezbedan sistem, čini da inženjerska teorija dobije punu primenu u službi potrošača i korisnika.
„Mladim devojkama želim da pokažem da se vrednim radom, stalnim učenjem, spremnošću na promene i inicijativom, za manje od decenije rada može steći vrlo svestrano iskustvo i iz inženjerskog ugla upoznati lanac snabdevanja robom koju svakodnevno konzumiramo. Moj put potvrđuje da mladost nije prepreka za dostizanje seniorskog nivoa stručnosti, ukoliko se svakoj prilici pristupi sa istinskim trudom i željom za profesionalnim razvojem. Volela bih da inspirišem mlade devojke porukom da ne moraju da biraju između stroge analitike i tehničke preciznosti, neophodnih u svetu tehnologije i kontrole, i kreativne prirode ili „ženske“ posvećenosti detaljima koje u inženjerstvu prave bitnu razliku. Moji afiniteti prema crtanju i dizajnu pomažu mi da vizualizujem kompleksne procesne probleme i pronađem inovativna rešenja tamo gde mnogi vide samo šablon, dok me planinarenje i trčanje uče disciplini i tome da se do velikih ciljeva stiže malim, ali doslednim koracima“, ističe Jovana.
Ona ohrabruje buduće inženjerke da budu proaktivne, otvorene za nova iskustva i da veruju u svoju sposobnost da sagledaju širu sliku, od detalja na mašini do finalnog proizvoda na polici: „Upravo taj spoj stručnosti i autentičnosti je ono što nas čini inženjerkama koje su modernim sistemima neophodne“, naglašava Jovana.
▪ Vanja Kovačić
Inženjerka koja sa sjajem u očima povezuje infrastrukturu i avijaciju
Vanja je vodeća inženjerka za objekte visokogradnje i upravljanje projektima u kompaniji „Aerodrom Nikola Tesla Beograd“. Osnovne i master studije završila je na Fakultetu tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu na Katedri za građevinarstvo.
Celu svoju profesionalnu karijeru Vanja je gradila u građevinskoj industriji, učeći kako se iz jednostavnih materijala gradi pouzdan svet – od betona do prefabrikovanih elemenata. Poseduje stručne licence za projektovanje, izvođenje, energetsku efikasnost i energetsku sertifikaciju zgrada. Od 2020. godine zaposlena je u kompaniji „Aerodrom Nikola Tesla Beograd“, gde trenutno radi na poziciji vodećeg inženjera za objekte visokogradnje i upravljanje projektima.
Kako kaže, posebno je ponosna na nekoliko projekata koji najbolje oslikavaju njeno profesionalno sazrevanje i sposobnost da vodi i realizuje radove od izuzetnog značaja. Jedan od najznačajnijih projekata bila je izgradnja umetnute poletno-sletne staze, duge 3.500 i široke 60 metara kao i projekat rekonstrukcije glavne poletno-sletne staze kome se pristupilo nakon 60 godina od izgradnje. Za potrebe rekonstrukcije glavne poletno sletne staze koristila se metoda rabilizacije, tehnologija koja je prvi put primenjena u Srbiji. U profesionalne uspehe ubraja i projekat proširenja i modernizacije terminalne zgrade, kojim je prvi put od formiranja aerodroma uvedeno razdvajanje tokova putnika u odlasku i dolasku kao i projekat izgradnje hangara u kompleksu aerodroma. Ona je i vodeći inženjer na projektu adaptacije i modernizacije Muzeja vazduhoplovstva i izgradnje objekata višenamenskih hangara, projektu u kojem „svaki zid, svaka sala i svaki eksponat postaju deo pažljivo ispričane priče“.
„Građevinarstvo je oblast koja zahteva znanje, odgovornost i stalno usavršavanje, ali istovremeno pruža priliku da se kroz sopstveni rad ostavi trajni trag u prostoru i društvu. Verujem da je važno da pokažemo da žene mogu uspešno da grade karijeru u tehničkim profesijama i preuzimaju odgovorne uloge u velikim, kompleksnim projektima, uključujući i one u svetu avijacije i vazduhoplovstva, gde svaki objekat i svaka infrastruktura imaju cilj da se podigne nivo kvaliteta i bezbednosti avio-saobraćaja, te neposredan uticaj na sigurnost i kvalitet iskustva putnika. Kroz saradnju sa kolegama različitih struka kao i spremnost da podelim svoje iskustvo sa mlađim generacijama, želim da ohrabrim mlade devojke da se odluče za studije tehničkih nauka i da u građevinarstvu i vazduhoplovnoj infrastrukturi prepoznaju prostor za profesionalni razvoj, inovacije i stvaranje objekata koji oblikuju budućnost. Želim da pokažem da, uz znanje i strast, svaka od njih može da gradi ne samo karijeru, već i sopstvenu priču u svetu avijacije“, poručuje Vanja.
▪ Marija Milošević
Inženjerka, naučnica i zaštitnica naših računarskih mreža
Marija je asistentkinja na Elektronskom fakultetu Univerziteta u Nišu. Visoko obrazovanje je stekla na pomenutom fakultetu, na kojem je završila osnovne studije na smeru elektrotehnika i računarstvo kao i master studije na temu bezbednosti računarskih sistema. Trenutno je na trećoj godini doktorskih studija.
Kao asistentkinja za užu naučnu oblast računarstvo i informatika na Elektronskom fakultetu, ona učestvuje u realizaciji računskih i laboratorijskih vežbi na više predmeta na osnovnim i jednom predmetu na master studijama. Oblast njenog istraživanja su bezbednost računarskih sistema i mreža, distribuirani i paralelni sistemi, mašinsko i duboko učenje. Članica je laboratorije za napredne bezbednosne sisteme. Dodatno, ona je i instruktor CISCO akademije pri fakultetu i do sada je imala priliku da radi sa više od 100 polaznika. Angažovana je i u radu studentskog kluba etičkog hakovanja, a trenutno radi i kao istraživač na međunarodnom projektu koji se bavi zaštitom računarskih mreža od sajber napada korišćenjem veštačke inteligencije. Marija je autorka važnih naučnih radova, recenzentkinja i dobitnica više stipendija i nagrada, od kojih kao najvrednije izdvaja Pupinovu nagradu Matice srpske i nagradu za najbolje CISCO instruktore u 2025. godini.
Kako kaže, još u osnovnoj školi imala je različita interesovanja, te se takmičila iz srpskog i engleskog jezika, istorije, fizike i matematike. „U gimnaziji sam pohađala prirodno-matematički smer, ali sam se takmičila iz istorije i osvojila treće mesto na republičkom takmičenju. Upravo zbog te svestranosti, pri odabiru Elektronskog fakulteta imala sam dilemu biram li pravi put i da li ću se pronaći u inženjerstvu. Međutim, na fakultetu sam videla koliko stvari mogu biti zanimljive kada se isprobaju praktično kao i da računarstvo nije samo puka primena teorije, već zahteva radoznalost i kreativnost. Kroz ceo akademski put jako mi je pomoglo i to što sam započela saradnju s odličnim mentorom, prof. dr Vladimirom Ćirićem, koji me i dalje podržava u svim aspektima akademskog i profesionalnog razvoja. U svom razvoju sam spoznala značaj mentorstva, te se trudim da i ja pomognem studentima“, ističe Marija.
Sada, kao asistent, istraživač i doktorand u oblasti računarskih nauka, smatra da svojim primerom može da pokaže da ženama jeste mesto u inženjerstvu i da mogu da doprinesu nauci i industriji. „Kao neko ko je na početku bio neodlučan, mogu da poručim da inženjerstvo vrlo lepo prihvata sve one koji žele da rešavaju probleme i koji su radoznali, bez obzira na pol. Zainteresovanost za ostale sfere može samo da doprinese vašem inženjerskom radu. Jako je bitno da prenesemo poruku devojkama da ako se odluče za inženjerstvo, tim putem neće ići same – verujem da sve kandidatkinje ove inicijative mogu to da potvrde“, poručuje Marija.
▪ Jasmina Naumov
Inženjerka koja ponosno stoji iza složenih elektro-instalacionih sistema
Jasmina je odgovorni izvođač radova i menadžerka projekata u kompaniji „Rasina“ koja se bavi elektro-instalacijama u građevinskim projektima. Osnovne i master studije završila je na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu na smeru elektrotehnika i računarstvo.
U sadašnjoj firmi vodi timove kroz realizaciju složenih tehničkih sistema, donoseći odluke koje obezbeđuju kvalitet, bezbednost i dugoročnu održivost projekata. Zadužena je i za koordinaciju sa investitorima i podizvođačima, praćenje i usklađivanje dinamike radova kao i za obuku novih inženjera. U praksi to znači da Jasmina donosi odluke od kojih zavisi bezbednost i kvalitet sistema bez kojih ne možemo, spaja velike klijente koji pokreću projekte i timove koji ih realizuju. Ona je ta koja drži tempo, rešava probleme u hodu i priprema mlade inženjere kako da vladaju strukom u realnom svetu. Ona je licencirani projektant u oblasti elektrotehničkog inženjerstva i licencirani izvođač radova u toj oblasti. Jasmina je i aktuelna članica Skupštine Inženjerske komore Srbije kao i Upravnog odbora Društva za osvetljenje. Bila je i predsednica Veća elektro struke Inženjerske komore.
Vrlo je ponosna na činjenicu da je ljubav prema elektrotehnici prenela na sestričinu koja se priprema da upiše ETF. „Učešćem u inicijativi „Inženjerka godine“, želim da svojim profesionalnim putem i ličnim primerom podstaknem mlade devojke da se opredele za inženjerske profesije. Verujem da je važno biti vidljiv, autentičan i istrajan kako bi nove generacije imale uzore koji ih ohrabruju da pomeraju granice i veruju u sopstvene mogućnosti. Želim da mlade devojke vide da snaga, znanje i ambicija nemaju pol“, poručuje Jasmina mladima, posebno devojčicama u srednjim školama, koje se nalaze pred odabirom studija i buduće karijere.
Za sebe kaže da je ponosna na obe svoje uloge – i majke i inženjerke. Njena pasija su skijanje, speleologija, alpinizam i trčanje, posebno planinsko. Šta više, veliku strast gaji i prema motociklima i trkama, jer smatra da se na taj način razvijaju izdržljivost, hrabrost i odgovorno upravljanje rizikom.
▪ Gorana Radovanović
Elektrotehnika kao put do uzbudljivog sveta preduzetništva, startapa i inovacija
Gorana je osnovala kompaniju „Codekido Engineering“ koja posluje u Nišu i Ljubljani, a u njoj radi na poslovima direktorke i DevSecOps (Development, Security & Operations) inženjerke. Ona je master inženjerka elektrotehnike i računarstva, a trenutno pohađa doktorske studije na Elektronskom fakultetu Univerziteta u Nišu, na kojem je završila i prethodne studije.
Njena prvobitna želja bile su studije nuklearne fizike, ali se u poslednjem času odlučila za sadašnju struku i nije zažalila. Njenu karijeru obeležavaju inženjerska izvrsnost, liderstvo, preduzetništvo i snažna posvećenost zajednici. Kompaniju „Codekido“ koja se bavi razvojem rešenja iz oblasti DevOps-a, cloud infrastrukture i sajber bezbednosti, uspešno vodi u Srbiji i Sloveniji, vodeći timove na kompleksnim međunarodnim projektima. Osim toga, Gorana je osnovala startap „Nerbit“, koji je predstavljen na Web Summitu u Lisabonu kao jedan od nekoliko startapa iz Srbije, što za nju predstavlja jednu od najznačajnijih potvrda da znanje, rad i vizija iz našeg regiona mogu biti prepoznati na globalnoj tehnološkoj sceni. Takođe, pokrenula je i „Slavicu“, softver za pronalaženje dostupnih stolova u restoranima i kafićima u Srbiji, koji je ujedno i dokaz koliko mladi ljudi uz dobru organizaciju, praksu i mentorstvo mogu da izgrade ozbiljan proizvod.
Dobitnica je više priznanja za akademski uspeh, talenat, liderstvo i doprinos zajednici, uključujući nagradu za postignuti uspeh na Elektronskom fakultetu, priznanja grada Leskovca, Kancelarije za mlade, priznanja za doprinos podršci ženskom inženjerstvu, kao i priznanja Business Women Leader za 2024. „Svojim najvećim uspehom smatram što kroz svoj rad otvaram vrata drugima. Kroz kompaniju svake godine stipendiramo tri mlade osobe za razvoj karijere u oblasti sajber bezbednosti, a kroz organizaciju i podršku konferencijama u oblasti sajber bezbednosti za studente i srednjoškolce aktivno radim na tome da inženjerstvo približim mladima i pokažem da znanje, hrabrost i rad mogu da promene i karijeru i zajednicu. Dobar primer je i CyberTech konferencija koju poslednje dve godine organizujemo u Nišu, a samo prošle godine imali smo 200 učesnika“, kaže Gorana i poručuje mladim ženama da imaju pravo da budu ambiciozne, vidljive i uspešne.
„Inženjerstvo nije zatvoren svet, već prostor u kojem mogu da stvaraju, vode i ostave trag. Ako moj primer može da ohrabri makar jednu devojku da upiše tehnički fakultet, pokrene svoju ideju, prijavi se za praksu ili poveruje da i ona može da vodi tim, firmu ili inovaciju sa međunarodnim dometom, onda moj uspeh ima mnogo veći smisao od bilo koje pojedinačne nagrade“, ističe Gorana.
▪ Anđelija Stojanović
Od Beograda do evropskih fabrika: Put jedne inženjerke automatike
Anđelija je inženjerka automatike u kompaniji ICCE, koja se bavi inženjeringom u oblasti elektro-opreme i automatizacije procesa. Ona je master inženjerka elektrotehnike i
računarstva, a kompletne studije završila je na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu na smeru signali i sistemi.
Kao inženjerka automatike, Anđelija se bavi projektovanjem sistema automatizacije, što uključuje izračunavanje tehničkih aspekata ponuda, razvoj softvera za PLC i SCADA sisteme, izradu projektne dokumentacije, praćenje proizvodnje opreme u radionici, testiranje i puštanje sistema u rad. Upravo ovaj drugi deo posla odnosno puštanje sistema u rad na terenu u industrijskom postrojenju, smatra posebno interesantnim.
„Imala sam priliku da poslovno budem u raznim fabrikama u Evropi, gde se od mene očekivalo da pustim u rad sisteme koji će funkcionisati automatski, tačno i precizno. Svaki projekat sam uspešno realizovala i na to sam najviše ponosna. Nažalost, još uvek nije uobičajeno videti ženu na takvoj poziciji i u startu se dešavalo da klijenti ostanu začuđeni kada vide da mlada žena sama dolazi na teren i radi na takvom izazovu koji je vrlo odgovoran i zahteva ozbiljno iskustvo, samopouzdanje i brzo rešavanje problema. U početku budu zbunjeni, ali vrlo brzo steknu poverenje u mene i na to sam vrlo ponosna“, kaže Anđelija i dodaje da je njen prvi poslovni zadatak u Evropi bio programiranje kontrolera i puštanje u rad sistema održavanja ravnoteže krova stadiona Real Mardida, Santiago Beranabeu.
Želja da ohrabri mlade, posebno devojčice, da se odvaže i uđu u inženjerstvo, podstakla ju je da se prijavi na izbor za „Inženjerku godine“. Kako kaže, na početku karijere nije imala priliku da čuje lične utiske inženjerki sa terena, pa se pitala da li kao žena može i treba da se bavi ovim poslom. „Sada iza sebe imam ozbiljne procese koje sam samostalno puštala u rad i iz ove perspektive mogu da ohrabrim mlade devojke da izaberu ovu struku koja jeste odgovorna, ali pruža satisfakciju i uspomene koje ostaju do kraja života“, ističe Anđelija.
▪ Dr Milena Terzić
Naučnica koja spaja prehrambeno inženjerstvo, laboratoriju i inovacije
Milena je viša naučna saradnica na Tehnološkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Osnovne i master studije u oblasti biohemije završila je na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, dok je doktorirala na Tehnološkom fakultetu sa disertacijom u oblasti prehrambenog inženjerstva sa prosečnom ocenom 10,00.
Kako kaže, rodom iz Pljevalja u Crnoj Gori, svaki grad, svaki fakultet, svaki korak na tom putu prešla je sama, bez mape, bez vodiča i utabanih staza, samo sa verom da znanje otvara vrata koja još ne vidiš. „Ocene nisu bile cilj, bile su samo trag koji znatiželja ostavlja za sobom. A znatiželja me je uvek vodila istim pitanjima: kako priroda leči, kako od biljke razvijamo funkcionalan proizvod i kako nauka iz laboratorije postaje rešenje koje menja nečiji dan, nečije zdravlje, nečiji život. Verujem u nauku koja ima svrhu, nauku koja ne ostaje zaključana u laboratorijama, već postaje deo svakodnevnog života“, ističe Milena.
Paralelno sa akademskim radom, bila je i R&D Project Manager u švajcarskoj biotehnološkoj kompaniji „Swiss Rockets AG”, gde je vodila razvoj prirodnih suplemenata za decu i odrasle od sirovine do gotovog proizvoda, a radila je istraživanje i
regulatornu registraciju radioligand terapije (za lečenje raka) u Srbiji. Po zaposlenju na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu predavala je Tehnološke operacije I i II, a naknadno je odlučila da se posveti istraživanju i sada radi na poziciji više naučne saradnice. Autor je i koautor više od 30 radova u međunarodnim SCI časopisima, mentor mladim istraživačima i doktorandima, recenzent i gostujući urednik izdanja.
„Odrasla sam u gradu u kojem nije bilo uzora koji bi mi pokazao da devojčica može da postane naučnica. Ali postojala je moja majka koja je svojim predanim radom, posejala u meni veru da se vrednosti ne nasleđuju, već zaslužuju. Tu veru nosim svuda. Danas, kada stojim pred mladim devojkama, u učionici, na konferenciji, u laboratoriji, trudim se da budem upravo ono što meni nije bilo dostupno: živ dokaz da se može. Ne savršen primer, već iskren. Verujem da devojkama nisu potrebne bajke o uspehu. Potrebne su istine o putu. Volela bih i nadam se da ću nekome biti tihi primer da strah i sumnja nisu kraj priče, već samo njeno prvo poglavlje“, poručuje Milena kojoj su fitnes i zdrava ishrana pasije.
