U praksi greške ne podnosimo. Mnogo smo spremniji da ih uočimo, ukažemo na njih prstom, damo dobronamerni savet ili ih osudimo. Ipak, situacija je mnogo drugačija kada je potrebno i da ih ispravimo — naročito one u sopstvenom životu.
Nedavno je širom Srbije na bilbordima, autobuskim stajalištima i društvenim mrežama osvanula Infostudova kampanja sa porukom: PRNAĐI POSAO. Jedno, naizgled slučajno izostavljeno slovo bilo je dovoljno da pokrene reakciju. I desilo se tačno ono što se svakodnevno događa — svi su primetili grešku i svi su imali potrebu da reaguju. Doduše, na različite načine.
„A šta je bila zamisao kampanje i kako se sve odvijalo govore iz Infostuda.“
Prijatelji, poznanici i saradnici su nas zvali i sa mešavinom čuđenja i neverice pitali gde nam se zaboga zaturilo slovo O.
Naša korisnička podrška primala je dobronamerne savete građana da ispravimo tu grešku i da se ne sramotimo, ali nije manjkalo ni „rafalne paljbe“. Bilo je i onih koji su nas zasipali komentarima da smo „slepi kod očiju“, nudili svoje lektorske usluge i predlagali da damo celom marketingu otkaz. Neki su odmah shvatili o čemu se radi, neki su nas hvalili.
Na internetu se raspravljalo da li je naš štampar pogrešio, da li je zaista moguće da ovo nismo videli ili se radi o nekom marketinškom triku. Ukratko, oni koji su videli kampanju reagovali su brzo, glasno i gotovo jednoglasno: ovo je greška. Imali su potrebu da ukažu, analiziraju, da se sprdaju, savetuju, ali i da pohvale.
I tu kreće najzanimljiviji deo.
Ljudi su izuzetno dobri u prepoznavanju obrazaca. Naš mozak ih traži, a svako odstupanje odmah upada u oči. Mala greška — velika reakcija.
Tipfeler na bilbordu nas izbaci iz takta u sekundi, a sa greškom u karijeri, koja nam se odražava na kvalitet života, spremni smo da živimo i godinama. Zašto jednu ispravljamo refleksno, a drugu konstantno ignorišemo?
Pa, zato što to nisu iste vrste rizika. Ukazati na grešku u oglasnoj poruci ne košta ništa. Pronaći pravi posao, promeniti onaj koji je bio greška, napraviti veću promenu u životu — to nas košta sigurnosti i rutine. Reći da nešto nije u redu je lako. Uraditi nešto po tom pitanju je već mnogo teže.
Na to smo kampanjom „PRNAĐI POSAO“ želeli da ukažemo: lakše je reagovati nego menjati. Lakše je ukazati nego pokrenuti se. Lakše je biti u pravu nego biti hrabar.
Prva faza kampanje je zato osmišljena kao provokacija — poslata je poruka sa greškom koju je nemoguće ignorisati: PRNAĐI POSAO.
U drugoj fazi, koja je donela razrešenje, nismo želeli samo da ispravimo slovo, već da preusmerimo pažnju na drugo, mnogo bitnije pitanje.
Koliko puta odlažemo promenu, iako jasno vidimo da nešto ne funkcioniše? Koliko dugo ostajemo na poslu za koji znamo da nije za nas? Koliko često reagujemo na tuđe, a odlažemo ispravljanje sopstvene greške?
Ova kampanja nije bila pokušaj da se publika „prevari“, već mali društveni test koji je dodatno osvetlio ovaj fenomen.
Grešku svi vide, skoro niko je ne ignoriše, ali daleko manje ljudi napravi konkretan potez da nešto popravi — naročito u sopstvenom životu.
Naša poruka je da greške jesu deo procesa promene i rasta, ali nisu tu da se samo analiziraju i racionalizuju, već i da se povodom njih nešto konkretno preduzme. Na kraju dana, najvažnije greške koje treba da ispravljamo nisu one koje vidimo na bilbordima, već one koje direktno utiču na naš kvalitet života.
Zato je i poruka Infostudove kampanje u drugoj fazi: PRONAĐI PRAVI POSAO.
Tagovi
