Dragan Bjelogrlić je nekoliko puta govorio u intervjuu za Nedeljnik, ali nikada ovako – i nikada pred kamerama. Glumac, reditelj, producent i „showrunner“ jedne od najuspešnijih srpskih serija u 21. veku, „Senke nad Balkanom“, bio je gost nove epizode podkasta „Rosić i drugovi“ na portalu Velike priče.
Iako nije želeo da govori dominantno o politici, okrenuvši karijeru unazad, od prvih filmova koje je snimao, bilo je očigledno da je politika oduvek bila tu. Jer ovde politika nikada nije „ostavljala“ na miru ne samo nas već i umetnost.
***
Optimista sam najviše kada vidim svoju decu i kada vidim njihovo društvo. Vidim da taj isti neki prkosni, da ne kažem kurčeviti Beograd, i urbani i ultra urbani i zajebani, nepredvidivi, sve ono što ja volim u Beogradu i dalje živi u tim klincima, i to mi daje samopouzdanje da verujem da ćemo i ovu elementarnu nepogodu preživeti.
Ovi studenti danas su dobri zato što niko nije očekivao da oni uopšte postoje. Jer 1996/97. mi smo očekivali to od studenata i oni su se digli. A ovo mi nismo očekivali. Mi smo digli ruke od ove generacije. Do pre dve godine da si pitao nešto „Šta će ovi mladi? Ma kakvi mladi, oni gledaju telefone, društvene mreže“, a odjednom progovoriše tako pametno i snažno, toliko dobro da se plašim da je suviše dobro da bi baš uspelo skroz. Neće uspeti skroz sve to što oni žele, ali neka uspe i 50% toga, pa je za nas to ogromno.
Teško je biti dobro raspoložen u Srbiji danas. A to je valjda važno. Da si dobro raspoložen, da si pun dobre energije i kreativnog naboja da bi išao dalje, da bi se borio dok god ti fizikus, mozak i srce rade… A nije dobro danas u Srbiji. Nije dobro već duže vreme, ali eto, nada se pojavila. Ja sam čak pomislio jednog trenutka: „Aha, ovi klinci, oni su u stvari nagrada za sve ove nevolje i nesreće koje smo mi trpeli poslednjih godina“, pa su oni došli kao nagrada.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE OD ČETVRTKA, 30. APRILA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
