Na naslovnoj strani novog specijalnog izdanja Nedeljnika čeka vas sveobuhvatna analiza pada Viktora Orbana na parlamentarnim izborima u Mađarskoj i otvorio pitanje šta dolazi posle jedne od najdugotrajnijih iliberalnih vlasti u Evropi.
U velikoj analizi Željko Pantelić objašnjava kako je Peter Mađar uspeo da iznutra razbije Orbanov sistem i zašto njegova dvotrećinska većina istovremeno predstavlja i najveću šansu i najveću opasnost.
Specijal donosi i širi istorijski okvir. Milan St. Protić kroz lično svedočenje i pregled ključnih događaja objašnjava duboko ukorenjen odnos Mađarske prema Rusiji i zašto je Orbanov zaokret ka Moskvi bio u suprotnosti sa istorijskim iskustvom zemlje.
U analizi Veljka Miladinovića i Luke Lukića otvara se pitanje šta pad Orbana znači za Srbiju – da li je mađarski scenario prenosiv i može li se promena vlasti dogoditi u sistemima sa snažnom institucionalnom kontrolom.
Čitajte i analizu Zorana Panovića o širem regionalnom kontekstu, u kojoj se izbori u Mađarskoj i Bugarskoj prepliću sa evropskim ambicijama Srbije, odnosima sa susedima i pitanjem da li Balkan ulazi u novu političku fazu ili ostaje zarobljen između starih modela vlasti i nedovršenih integracija.
„Srećno, nova Mađarska“
Željko Pantelić piše da je pobeda Petera Mađara nad Viktorom Orbanom istorijski preokret koji otvara kraj „orbanizma“, ali i nosi rizik da nova vlast sklizne u iste autoritarne obrasce zbog ogromne moći. Pantelić upozorava da Mađara čekaju ključni izazovi – obnova pravne države, deblokada evropskih fondova i upravljanje velikim očekivanjima građana koja se lako mogu pretvoriti u razočaranje.
„Rebus pred Mađarom glasi: kako reformisati autoritarni sistem, a da se ne upotrebe instrumenti i metodi u raskoraku ili u direktnoj koliziji sa pravnom državom i demokratskim principima? Dvotrećinska većina Mađaru daje odrešene ruke da demontira Orbanov sistem, ali bi bilo pogrešno da ona bude predstavljena i doživljena kao osveta ili naplata dugova, a ne kao rekonstrukcija pravne države“, piše Željko Pantelić.
Srbija između Tise i „bugarskog sveta“
Zoran Panović piše da vlast u Srbiji pokušava da političke poraze svojih saveznika, poput Viktora Orbana, relativizuje kroz interpretaciju događaja u Bugarskoj i regionu, uz oslanjanje na propagandne narative i spoljnopolitičke tenzije. Panović ukazuje na to da su propuštene evropske šanse Srbije posledica i unutrašnje politike i šireg istorijskog konteksta, uz stalno balansiranje između EU i Rusije koje proizvodi stratešku nedoslednost.
„Mađar je potvrda da za pobedu prvo moraš da imaš uverenje opozicionih birača da je ona moguća, ali da imaš i lidera opozicije koji je spreman da preuzme vlast. U Srbiji se često zaboravlja da to što je neko protiv Vučića, pa i javno, stranački i aktivistički, to ne znači da taj zaista želi i da preuzme odgovornost da bude vlast. A i ako se želi vlast i ako se ona osvoji, to ne znači da se ona i preuzela“, piše Zoran Panović.
Servus, demokratijo
Veljko Miladinović i Luka Lukić pišu da pad Viktora Orbana predstavlja simbolički kraj jednog modela vlasti i otvara pitanje da li je sličan politički rasplet moguć i u Srbiji. Sagovornici Nedeljnika Gabor Bodiš, Dušan Vučićević i Mijat Kostić ukazuju na to da mađarski primer može imati psihološki efekat i ohrabriti opoziciju, ali i da se zbog različitih institucionalnih okvira ne može direktno preslikati na Srbiju.
„Ovde nije pala samo jedna autokratska vlast u jednoj zemlji, već je pao čovek koji je postao simbol iliberalne države. On je uspeo da ostvari ono što je san mnogih autokratskih režima, ali je na kraju pobeđen na demokratskim izborima. To je ključna poruka, da je takva promena moguća“, rekao je novinar iz Budimpešte Gabor Bodiš za tekst koji pišu Veljko Miladinović i Luka Lukić.
„Šta mi je Orban ispričao o Putinu i Americi“
Milan St. Protić piše da je mađarska istorija obeležena snažnim nacionalizmom, čestim političkim ekstremima i dugotrajnim uticajem velikih sila, naročito Rusije, što je oblikovalo i njihov odnos prema demokratiji i susedima. On kroz lično svedočenje o razgovoru Viktora Orbana sa Vladimirom Putinom ukazuje na kontinuitet ruske imperijalne politike i kontradikciju između tradicionalnog mađarskog antiruskog sentimenta i Orbanovog savremenog kursa.
„Mađari su iskoračili na veliku evropsku i svetsku pozornicu svojom nacionalnom revolucijom 1848. Tad se mađarski nacionalizam u težnji stvaranja svoje sopstvene države pojavio kao jedan od najsnažnijih u tom složenom revolucionarnom događaju sredinom devetnaestog veka. Završio se neuspehom i Mađarska je ostala u sastavu Habzburške monarhije, to jest Austrije“, piše Milan St. Protić.
„To ti je Baka“
Ante Tomić ove nedelje piše Dragoljubu Draži Petroviću, kroz anegdotu o Blažu Sliškoviću gradeći širu priču o fenomenu „kula“, pokazujući kako neodgovornost, bunt i nonšalancija često doprinose harizmi i popularnosti takvih ličnosti. Tomić suprotstavlja „kul“ i „ankul“ kao dve životne i društvene pozicije, ilustrujući ih primerima iz sporta, pop-kulture i svakodnevice, uz jasan stav da je konformizam suštinski nekul.
„Zanimljiv je taj paradoks. Države se bore protiv duhana i bjesomučno se trude uništiti predstavu kako su cigarete kul, a mladi ih svejedno ne slušaju i puše. Štetna navika tvrdokorno preživljava naprosto stoga jer država nije kul, a kad vas netko tko je ankul krene uvjeravati što je kul, učinak je porazan kao kad vam neduhovita osoba priča vic“, piše Ante Tomić.
Konsolidacija ili homogenizacija maloprodaje
Miša Brkić piše da kupovina Idea marketa od strane Alta grupe i DIS-a od strane Amana predstavlja mnogo više od običnih tržišnih transakcija i sugeriše pokušaj države da konsoliduje domaću maloprodaju i suzbije strane lance. Brkić dovodi u pitanje ekonomsku opravdanost ovih akvizicija, posebno u slučaju Idea marketa, ukazujući na loše poslovne rezultate, visoke dugove i rizik da je firma preplaćena.
„Maloprodajni lanac Aman objavio je početkom aprila da je kupio DIS i stvorio najveći domaći maloprodajni sistem, a samo nekoliko dana kasnije procurila je vest da je novoosnovano preduzeće Alta Retail (u sastavu Alta grupe) kupilo Idea markete (Roda, Merkator i Idea), srpski deo hrvatske kompanije Fortenova, nastale na državnoj otimačini poslovne imperije Agrokor Ivice Todorića“, piše Miša Brkić.
Da li je JNA stvarno mogla da se odupre Varšavskom paktu?
Aleksandar Radić u svojoj analizi objašnjava da je vojna moć JNA tokom Hladnog rata bila znatno slabija od potencijala država oba bloka, naročito u dometu i vatrenoj moći, uprkos uvreženom mitu o njenoj snazi. Radić ukazuje na to da Jugoslavija, kao nesvrstana zemlja, nije imala pristup ključnim sredstvima strateškog odvraćanja, pa se oslanjala na defanzivnu doktrinu, masovnu vojsku i političko jedinstvo, što je imalo ograničene efekte u realnom sukobu.
„Blokovi nisu bili skloni SFRJ koja je imala ambicije da bude bitna, ali da ne bude deo blokova. Niko nije želeo da u ruke JNA preda efikasna sredstva odvraćanja od agresije. Defanzivna sredstva i masovna armija bili su oslonac jugoslovenskih planova odbrane i 1950-ih godina u vreme jakih veza sa SAD i NATO-om i posle preorijentacije na nabavke naoružanja iz SSSR-a na osnovu prvog petogodišnjeg plana iz 1961. godine“, piše Aleksandar Radić.
Životni intervju Peđe D’Boja
U razgovoru sa Brankom Rosićem za Nedeljnik, Peđa D’ Boj opisuje svoj život kao niz lutanja između muzike, mode i avanture, od ranih dana „mladog hipika iz Kruševca“ do evropskih gradova i bendova. Peđa naglašava ključne momente njegove karijere, uključujući ulazak u nemački bend, uspeh sa D’ Boysima i nastanak hita „Jugoslovenka“, ali i česte prekide i povratke.
„Da, „Mladi hipik iz Kruševca“, tako su me najavili u čuvenom srpskom filmu „Kad budem mrtav i beo“. Iz tog filma svi pamte Dragana Nikolića kao Džimija Barku. Viđali smo se tokom snimanja, ali nismo se baš družili. Bio sam klinac“, kaže Peđa D’Boj u razgovoru sa Brankom Rosićem.
„Zašto nismo verovali Holdenu Kolfildu“
Rumena Bužarovska iznosi lično i kritičko čitanje romana „Lovac u žitu“, tvrdeći da je Holden Kolfildu decenijama pogrešno tumačen jer književna kritika nije prepoznavala njegovu traumu seksualnog zlostavljanja. Bužarovska detaljno analizira lik profesora Antolinija i zaključuje da tekst jasno sugeriše predatorsko ponašanje, koje su i čitaoci i kanon uporno relativizovali ili ignorisali.
„Baš kao što javnost nije verovala žrtvama seksualnog nasilja, tako ni mi čitaoci nismo verovali Holdenu Kolfildu kada nam je jasno rekao da je gospodin Antolini pokušao seksualno da ga zlostavlja. Holden to zna, jer mu se takve stvari ne dešavaju prvi put: ’Ljudi moji, tresao sam se kao sumanut. I znojio se. Kad se desi takva neka perverzna stvar, oznojim se kao skot. Doživeo sam takve stvari bar dvadeset puta, još od detinjstva. Muka mi je od toga’“, piše Rumena Bužarovska.
„Emili Sioran, skijanje i borba protiv srpske kulture“
Svetislav Basara ove nedelje piše Miljenku Jergoviću o svom formativnom susretu sa knjigom Emila Siorana „Kratak pregled raspadanja“, koja mu je u mladosti promenila pogled na sopstvenu „nenormalnost“ i dala osećaj da nije usamljen u svojim unutrašnjim stanjima. Kroz lične anegdote iz Užica i razmišljanja o bolesti, normalnosti i društvenim obrascima, Basara gradi širu kritiku srpske kulture, ističući da se čitavog života više borio protiv nje nego za nju, uprkos jezičkoj pripadnosti.
„Nije, naravno, sedamdesetih dolazilo u obzir knjigu ne vratiti u biblioteku, ne zato što to nikad nisam radio – niti bih uradio – ne vratiti knjigu u biblioteku tada naprosto nije bilo moguće, jedva da je bilo manje moguće ne vratiti knjigu u biblioteku nego ne otići u JNA“, piše Svetislav Basara.
U novom broju Nedeljnika vas, kao i obično, čekaju redovne kolumne Hane Piščević, Branka Rosića, esej Marka Prelevića i uvodnik Veljka Lalića.
NASLOVNA STRANA NOVOG BROJA NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 23. APRILA NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS.
Nedeljnik #745Nedeljnik
Tagovi
