Atentat Gavrila Principa na austrougarskog nadvojvodu Franca Ferdinanda i njegovu suprugu Sofiju nije doveo do sloma globalnog tržišta, ali je to učinio ultimatum koji je Austrougarska uputila Srbiji oko mesec dana kasnije, izazvavši paničnu potragu za sigurnim ulaganjima, piše profesor istorije sa Harvarda Džejmi Martin za Njujork tajms.
„Investitori i štediše su posle ultimatuma rasprodavali rizičnu imovinu i jurili ka zlatu.
Panika je izbila među bankarima širom sveta, a gotovo sve berze su zatvorene – od Londona do Johanesburga, Šangaja i Sidneja.
Banke u Londonu, tadašnjem finansijskom centru sveta, bile su pred kolapsom. Trgovci su svuda izgubili pristup kreditima neophodnim za poslovanje.
Zatim je globalni transport stao.
Zbog neizvesne veličine i trajanja sukoba, cene pomorskog osiguranja naglo su varirale“, piše ovaj američki istoričar.
Svetska trgovina bila pogođena pre prvih rovova
Martin piše da su u međuvremenu blokade i nemačke invazije na Belgiju i Francusku sprečile najveća tržišta kontinentalne Evrope da apsorbuju više od malog dela uobičajenog uvoza.
„Pre nego što su se rovovi uopšte pojavili na Zapadnom frontu, svetska trgovina je već bila pogođena razornim trostrukim udarom – nestankom kredita, brodova i tržišta“, piše harvardski profesor.
Posledice su, kako piše profesor Martin, bile trenutne, globalne i teške – nezaposlenost, skok inflacije i masovni nemiri.
„Do 1915. globalna trgovina, bar među saveznicima i neutralnim zemljama, delovala je kao da se oporavlja. Brodovi su ponovo plovili, trgovina se preusmeravala ka novim rutama i tržištima, a rat je stvorio ogromnu potražnju za robama poput nitrata iz Čilea i jute iz Indije. Ali trajna šteta je već bila učinjena“, dodaje profesor Martin.
Globalna ravnoteža se preko noći dramatično promenila
Profesor Džejmi Martin dalje piše da je britanska vlada, zajedno sa Bankom Engleske, spasla vodeće banke od insolventnosti u avgustu 1914.
„Ipak, panika tog leta oslabila je britanski bankarski sektor, što je omogućilo Vol stritu da ga zameni kao svetski finansijski centar. Gotovo preko noći, globalna ravnoteža finansijske moći dramatično se promenila“, piše Martin.
Martin dodaje da je nedostatak brodova, uz rast premija osiguranja i cena transporta, povećao cene robe širom sveta, posebno hrane i osnovnih potrepština.
„Kako je rat trajao, ti pritisci su rasli; do 1918. i 1919. dostigli su nezabeležene nivoe. U Sjedinjenim Državama cena hleba se udvostručila između 1913. i 1920. godine“, objašnjava istoričar sa Harvada.
Nagli pad obima svetske trgovine
Prema Martinovim rečima, kombinovani gubici kredita, transporta i tržišta doveli su do naglog pada obima svetske trgovine. Bile su potrebne godine da se vrati na predratni nivo.
Ekonomski istoričar Dejvid Džeks procenio je da je u prve dve godine rata svetski izvoz pao za skoro 25 odsto u realnim uslovima, više nego posle finansijske krize 2008.
„Nakon rata, udeo Evrope u svetskoj trgovini opao je. Već u prvim danima rata, lanci snabdevanja i trgovinske mreže preusmereni su van Evrope, što je koristilo dvema rastućim silama – Sjedinjenim Državama i Japanu. Evropska trgovina se nikada nije u potpunosti oporavila“, piše istoričar.
„Velika iluzija“
Martin daje primer „jednog od najgore tempiranih bestselera u istoriji“, koji je objavio britanski novinar 1910. godine, pod naslovom „Velika iluzija“.
„Autor, Norman Anđel, tvrdio je da sve veća povezanost svetske ekonomije znači da niko nikada ne može zaista da pobedi u svetskom ratu. Čak i ako bi Nemačka izvršila invaziju na Britaniju i preuzela svo zlato iz Banke Engleske, integracija evropskih bankarskih sistema garantovala bi finansijsku krizu koja bi Nemce ostavila u lošijem položaju nego da su ostali kod kuće“, piše Martin.
On dodaje da ta činjenica nije činila rat nemogućim, ali ga je činila mnogo skupljim i razornijim za sve.
„Četiri godine kasnije počeo je Prvi svetski rat. U hiperpovezanom svetu 1914. šokovi rata odjekivali su daleko izvan bojišta, ostavljajući dugotrajnu političku i ekonomsku nestabilnost“, piše ovaj stručnjak za Njujork tajms.
„Istorija daje otrežnjujuće lekcije“
Martin ukazuje na to da se sada, kada su Sjedinjene Američke Države i Iran proglasili dvonedeljni prekid vatre, postavlja pitanje da li će ekonomski poremećaji biti kratkotrajni ili dugotrajni.
„Istorija daje otrežnjujuće lekcije – u međuzavisnoj globalnoj ekonomiji, izbijanje rata može preko noći proizvesti dugoročne nestabilnosti, od kojih mnoge postaju vidljive tek vremenom“, piše profesor Martin.
Profesor Martin objašnjava da nije trebalo da kada su SAD napale Iran bude iznenađenje što će Iran blokirati Hormuški moreuz.
„Ipak, malo ko je mogao da predvidi tačne posledice: ne samo najveći poremećaj u snabdevanju naftom u istoriji, već i nestašice materijala za koje mnogi nisu ni znali da zavise od njih — uree i amonijaka za proizvodnju osnovnih prehrambenih kultura, helijuma za izradu kompjuterskih čipova i nafte, naftnog derivata ključnog za proizvodnju mnogih plastičnih proizvoda za domaćinstvo, uključujući kese za smeće i flaše za vodu“, piše profesor Martin.
Paralele sa ratom na bliskom istoku
Profesor Martin naglašava da rat sa Iranom nije ni približno bio razmere niti trajanja Prvog svetskog rata.
Ipak, kaže da čak i ako ovaj krhki prekid vatre opstane, postoje razlozi da se veruje da će njegovi šokovi trajati dugo.
„Prvo, cene energije verovatno se neće odmah vratiti na predratni nivo. Poremećeni lanci snabdevanja zahtevaće mesece da se razmrse, a oštećena proizvodna postrojenja u Persijskom zalivu još duže da se poprave“, objašnjava profesor istorije.
On dodaje da ni brodski saobraćaj se neće odmah normalizovati – posebno jer je Iran shvatio da je dovoljno da zapreti nekolicini tankera jeftinim dronovima da bi značajno uticao na globalnu trgovinu.
„Ako Iran počne da naplaćuje prolaz kroz Hormuški moreuz i preti potapanjem onih koji ne plate, cene transporta i osiguranja ostaće visoke“, piše Martin.
„Mnogo je lakše započeti rat nego uspostaviti mir“
Istoričar Džejmi Martin ukazuje na to da ako su ovo posledice samo jednog meseca rata, efekti nikad izvesnijeg većeg i dugotrajnijeg sukoba mogli bi da budu ogromni.
„Gledajući razorenu Evropu 1919, francuski premijer Žorž Klemanso rekao je da je ‘mnogo lakše započeti rat nego uspostaviti mir’. Isto važi i za svetsku ekonomiju – mnogo je lakše izazvati globalnu paniku nego nositi se sa njenim dugoročnim posledicama“, zaključuje profesor Džejmi Martin.
Tagovi
