Kako biste opisali svoju aktuelnu izložbu „Kraj sveta i još jedan dan“ u Salonu muzeja grada Beograda?
Izložbom sam uspela da objedinim dve serije slika, mogu da kažem, nastale uzročno-posledično, jer jedna bez druge ne bi funkcionisale. Upravo ih naslov izložbe definiše. Serija Veliki Kreator je vezana za prvi deo naziva, dok se „još jedan dan“ odnosi na seriju Šume. Stoga, oba ova ciklusa su povezana i predstavljaju moj odnos prema dešavanjima na globalnom nivou.
Nazivi radova otkrivaju slojevite reference na film, muziku i književnost?
Moji radovi se uglavnom referišu na već postojeća dela, ali ne kao ilustracija, već u vidu poveznice slične ili iste misli. Na izložbi pojedini radovi nose imena određenih dela iz oblasti filma i književnosti, poput Sveta planina ili Čarobni breg (Sneg), ali mogu da izdvojim rad pod nazivom Ime ti svoje ostavljam kad ne mogu da se vratim, stih iz pesme Goran Branka Miljkovića, čija poezija je za mene nešto posebno, jer on kroz svoju poeziju stvara višeslojnost čitanja i značenja. Tu pronalazim analogiju sa onim što želim da predstavim kroz svoje slike.
Da li se ponavljajući motivi dece i životinja čitaju kao poruka ili kao povezujući element između radova?
Dečji motivi, poput igračaka i predmeta koji se vezuju za najraniji period, za mene su jako važni u smislu jedne odrednice našeg daljeg razvoja, dok su životinje bića sa sopstvenim sistemom funkcionisanja i potpuno drugačijim poretkom. To što ih povezuje je taj početni, urođeni instinkt i nagon za preživljavanjem koje ima novorođenče, a koji poseduju i životinje.
Šta slušate dok slikate?
Ranije sam stalno slušala muziku dok radim, razne žanrove. U poslednje vreme mi najviše odgovara tišina. Imam utisak da smo okupirani raznim zvukovima koji ne znače puno ali su previše prisutni. Došlo je do zasićenja u konzumiranju te moderne komunikacije.
USKRŠNJI BROJ NEDELJNIKA JE OD ČETVRTKA 9. APRILA NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
