Sve je u tim prvim minutama u petak uveče u Hangaru, u luci Beograd, nagoveštavalo veliku stvar. Nešto što liči na velike koncerte stranih imena a ono nešto što je nedostajalo već godinama ovde. Produkcijski iskorak u odnosu na uobičajenu domaću rok scenu.
Okej, nismo mi otkrili struju i lajt-šou prošlog petka, ali jeste sve odudaralo na prvom velikom koncertu benda KOIKOI. Kamera u bekstejdžu koja prati izlazak jednog po jednog člana na binu i taj izlazak se preliva na tri video-bima, a onda euforija dostojna onog što se viđa u inostranstvu.
Možda su ovo degradirajuće rečenice u odnosu na rokenrol prošlost u Srbiji ali poslednji segment te istorije, zadnjih desetak godina, svelo je ono što se naziva domaćom scenom na skoro kafansku pojavu. Izuzetno kasni start koncerta, uterivanje prodaje pića do iznemoglosti izjednačilo je rok bendove sa kafanskim muzičarima.
Prvi iskorak je bio koncert Buč Kesidija pre nekoliko godina na Tašmajdanu gde je formatizovan bend u superstar okvir. KoiKoi su to uradili u prošli petak gde je od prvog minuta postavljeno sve u okvir stvari dostojne evropskih bina, a treba reći da oni ne pripadaju eskadronu baš komercijalne muzike. Naprotiv.
Nedavno mi je drugarica apostrofirala one starije muzičare, iz doba novog talasa, koji su survali scenu na mali prostor, kafanski štimung, zadocnele početke koncerta, uvek istu publiku, sužavajući prostor naslednicima.
KOIKOI su napravili iskorak i u regionu rasprodavši koncerte u Ljubljani, Zagrebu… i to je nešto što ne pripada korpusu jugonostalgije već je postalo zajednička muzika generacija rođenih mnogo godina nakon zajedničke države.
Dok pišem ove redove, odvija se sahrana Pece Markovića, poznatog i kao Peca Jugoton, čoveka koji je takođe, na drugi način obeležio istoriju domaćeg rokenrola. Dugogodišnji domaćin i šef beogradske prodavnice ploča Jugotona u doba kada su mnogi od nas kupili svoj prvi album.
Tek će se kod nas možda pisati nikhornbijevska verzija priča iz prodavnice ploča, o naslovima, trendovima… ali Peca je bio zaštitni znak pa je i imao to „Jugoton“ umesto prezimena na društvenim mrežama. Svedok ekspanzije i redova kupaca ispred prodavnice u Nušićevoj, onda sunovrata po raspadu zemlje, i verni posetilac radnje kada je ona obnovila život u tranziciji zadržavajući stari naziv – Jugoton.
Da je živ, mlađi i da vas kao sedamdesetih i osamdesetih dočekuje u radnji, Peca bi vam i danas objasnio zašto treba da kupite taj i taj album, pa možda i ovaj novi od KOIKOI.
NOVI BROJ NEDELJNIKA OD ČETVRTKA, 2. APRILA NA SVIM KIOSCIMA I NSTORE.RS
Tagovi
