Brzi voz Beograd–Budimpešta odlaže se do leta: Test pokazao da rampe ne rade na 3 ukrštanja

Ništa od brzog voza Beograd-Budimpešta.

Iako su iz Beograda poslednjih meseci stizala brojna uverenja kako će voz krenuti sa 160 kilometara na sat krajem februara, pa u martu a onda početkom aprila, iz mađarskog Ministarstva građevinarstva i saobraćaja stiglo je saopštenje da se puštanje ove relacije u saobraćaj najranije očekuje na leto, iako novi ciljni datum nije preciziran.

Ovog puta u pitanju nisu manjkavosti na pruzi nego u vozovima. Iz saopštenja, koje prenosi mađarski Teleks, može se zaključiti da je u Mađarskoj ”završena prva runda testiranja softvera” koje podrazumeva računarsko, a zatim i fizičko testiranje sistema za upravljanje vozovima, da su uočene određene greške o čemu je posebnim izveštajem obavešten kineski proizvođač, kompanija CRRC Čangčun (CRRC Changchun Railway Vehicles Co., Ltd) koja ga je dizajnirala i proizvela po meri za železničke pruge u Srbiji i Mađarskoj. Očekuje se da kad kineska strana ispravi greške, predaće novu, unapređenu verziju softvera, a onda će početi njegovo novo računarsko testiranje i na kraju će biti moguće i novo fizičko testiranje sistema na prugama u Mađarskoj.

OTKLANJANJE GREŠAKA TRAJE 3 MESECA

Kineski proizvođač vozova preuzeo je obavezu da greške na softveru otkloni do 7. aprila. Vozovi će u fazi računarskog testiranja morati da pređu 20.000 kilometara bez prekida i grešaka, da bi sistem mogao dobiti dozvolu za upotrebu. Kako je saopštilo mađarsko Ministarstvo otklanjanje svih eventualnih grešaka obično traje najmanje tri meseca.

Ministarstvo građevinarstva i saobraćaja objasnilo je da je jedan od obaveznih uslova za početak putničkog saobraćaja vozova brzinom od 160 kilometara na sat testiranje i puštanje u rad ETCS sistema za kontrolu vozova. Iz ovog dela saopštenja moglo bi se zaključiti da vozovi nemaju taj sistem. Inače, ETSC je Evropski sistem kontrole vozova (European Train Control System), jedinistveni evropski standard za kontrolu signalizacije i zaštite železničkog saobraćaja. Nastao je zbog potrebe zajedničkog nadstandarda u evropskim državama. Evropski sistem kontrole vozova u lokomotivi sastoji se od ETCS računara (European Vital Computer), prikaza na instrument tabli (driver machine interface), uređaja za merenje puta, GSM-R prenosnog sistema (uključujući evroradio), čitača baliza (namenjena je signalizaciji i lociranju vozova koji prođe preko nje) i kontrolne kočnice.

kao da nema softver za kontrolu voza

Prva runda testiranja pokazala je da kineska lokomotiva kao da nema sistem i softver za kontrolu voza (merenje puta, kontrolu brzine, sistem javljanja za prolazak voza, kontrolne končnice). Na testovima je utvrđeno da je voz pri brzini od 160 kilometara na sat prošao na tri ukrštanja sa automobilskim putevima bez obaveznog davanja digitalnog signala za spuštanje rampe, što je te prelaze učinilo nebezbednim za sve vrste saobraćaja.

Zanimljivo je, međutim, da je 7. juna 2024. godine kad je voz premijerno predstavljen u Tehničko-putničkoj stanico u Zemunu objavljeno da zadovoljava evropske standarde, da je opremljen podsistemom kontrole upravljanja i signalizacije ETCS-2, da predstavlja dokaz povezivanja kineske železničke tehnologije i opreme sa EU standardima železničke međuveze i da se prvi put kineski elektromotorni vozovi i visokotehnološka kineska oprema za železnicu koriste u Evropi.

srbija nije tražila sistem od kineza

Srbija je iz Kine nabavila pet vozova koji treba da saobraćaju do Budimpešte. Njihova cena nije objavljena. Kao reper za poređenje mogla bi se uzeti cena takođe kineskih vozova za prugu koja će ići do EXPO-a i Nacionalnog stadiona i ukupno će koštati oko 74 miliona evra. To znači da bi pet vozova koji će se koristiti za liniju do Budimpešte moglo da košta oko 41 milion evra.

Prema dostupnim informacijama Srbija i njena železnička kompanija nisu kineskom proizvođaču u specifikaciji obaveznih zahteva za opremom u lokomotivi naveli ETCS sistem.