Vlade pet država članica Evropske unije „dosledno i namerno“ urušavaju vladavinu prava, upozorila je vodeća evropska grupa za građanske slobode, dok se demokratski standardi pogoršavaju u još šest država, uključujući i istorijski snažne demokratije, objavila je organizacija Libertas a preneo Gardijan.
Oslanjajući se na dokaze više od 40 nevladinih organizacija u 22 zemlje, Unija za građanske slobode za Evropu (Civil Liberties Union for Europe – Liberties) opisala je vlade Bugarske, Hrvatske, Mađarske, Italije i Slovačke kao „rušitelje“ koji aktivno slabe vladavinu prava.
Od mađarske autokratije do evropskih „klizača“
Izveštaj ove grupe za 2026. godinu, koji je danas obelodanjen, navodi da je vladavina prava nazadovala u svim oblastima: pravosuđu, borbi protiv korupcije, slobodi medija i sistemu provere i ravnoteže civilnog društva u Slovačkoj, pod populističkom, autoritarnom i promoskovskom vladom Roberta Fica.
Slika je slično mračna i u Bugarskoj, dok Mađarska, gde bi 16 godina vlasti Viktora Orbana moglo da se završi nakon izbora 12. aprila, „ostaje kategorija za sebe, nastavljajući da sprovodi sve regresivnije zakone i politike bez ikakvih znakova promene“.
Na drugim mestima, Liberties je identifikovao Belgiju, Dansku, Francusku, Nemačku i Švedsku – zemlje sa snažnom demokratskom tradicijom – kao „klizače“ (sliders): mesta gde vladavina prava opada u određenim oblastima, a da to slabljenje nije nužno deo ukupne političke strategije.
Češka, Estonija, Grčka, Irska, Litvanija, Holandija, Rumunija i Španija klasifikovane su kao „stagnatori“, definisani kao zemlje u kojima se uslovi vladavine prava niti popravljaju niti pogoršavaju, navodi se u izveštaju od 800 stranica.
Poljska je takođe potpala pod ovu kategoriju; premijer Donald Tusk pokušava da obnovi ključne elemente vladavine prava – poput nezavisnog pravosuđa – koje je demontirala prethodna vlada stranke Pravo i pravda (PiS), ali ga u tome koči predsednički veto.
Ograničeni napredak Poljske do sada „pokazuje koliko izazovno i krhko može biti obnavljanje kompromitovane institucionalne nezavisnosti“, navodi se u izveštaju. Jedino je Letonija zaslužila status „vrednog radnika“, sa vladom koja aktivno unapređuje standarde vladavine prava, stoji u izveštaju.
Neefikasni mehanizmi Brisela
Izveštaj takođe navodi da su mehanizmi EU za rešavanje erozije vladavine prava uglavnom neefikasni, pri čemu većina država članica ne uspeva da smernice pretoči u opipljive akcije, uprkos višegodišnjim preporukama Evropske komisije.
Utvrđeno je da su 93% svih preporuka u sopstvenom izveštaju izvršne vlasti EU o vladavini prava iz 2025. godine zapravo ponavljanja iz prethodnih godina, od kojih su mnoge prenete bez ikakve promene u formulaciji, dok je broj novih preporuka opao za polovinu od 2024. godine.
Od 100 preporuka Komisije koje je ocenio Liberties, 61 je pokazala nulti napredak, dok se stanje kod još 13 pogoršalo. „Izveštaj Komisije je trebalo da podstakne konkretnu akciju“, rekla je Ilina Nešik, izvršna direktorka Liberties-a. Međutim, nakon sedam godišnjih izdanja, nalazi ove organizacije naglašavaju „ne samo nazadovanje, već i tekuće i namerne napore da se potkopa vladavina prava. Ponavljanje preporuka bez smislenog praćenja to neće preokrenuti“.
Udar na institucije i civilno društvo
Izveštaj kritikuje i institucije EU uopšte, navodeći da one u 2025. godini nisu samo „preslikale mnoge probleme viđene u državama članicama“, već su i podbacile u doslednoj primeni i odbrani osnovnih prava. „One su normalizovale upotrebu izuzetnih, ubrzanih postupaka donošenja zakona, unazadile ključne zaštite osnovnih prava i vodile koordinisanu kampanju protiv kontrolnih organizacija“, rekla je Kersti Mekort, viša savetnica za zagovaranje u Liberties-u. Kada se to dogodi, dodala je Mekort, institucije „potkopavaju kredibilitet EU i njenih sopstvenih izveštaja o vladavini prava“.
Liberties je utvrdio da su se uslovi vladavine prava najviše pogoršali u 2025. godini u stubu demokratske „provere i ravnoteže“: sposobnosti nezavisnih nevladinih organizacija i civilnog društva da se organizuju, osporavaju odluke i pozivaju vlade na odgovornost.
kriminalizacija učesnika protesta
Regresivno zakonodavstvo i stroge kazne za prisustvovanje protestima koje su vlasti zabranile su u porastu, navodi se u izveštaju. To uključuje Mađarsku, gde su događaji u okviru Pride-a zabranjeni, a njihovi organizatori, uključujući gradonačelnika Budimpešte, stavljeni pod formalnu istragu.
U Italiji je usvojen veoma restriktivan bezbednosni dekret kojim se kriminalizuju blokade puteva i drugi oblici neslaganja, ali se jačaju garancije za policiju. U nekoliko država članica, demonstranti koji se bore za klimatska pitanja ili podršku Palestini suočili su se sa zabranama i kriminalizacijom.
Stub pravosuđa je takođe pokazao nedostatak napretka, pri čemu Liberties posebno ističe „novi trend sve kritičnijeg ili neprijateljskog političkog diskursa prema pravosuđu i institucijama za ljudska prava“.
Skroman napredak je zabeležen i u naporima protiv korupcije, kao i u slobodi medija, gde je samo mali broj država ostvario merljiva poboljšanja. Napadi na novinare su porasli u Bugarskoj, Hrvatskoj, Italiji, Holandiji i, posebno, Slovačkoj, upozorio je Liberties.
Tagovi
