Dok cene nafte vrtoglavo rastu usled sukoba SAD i Izraela sa Iranom, američka, ali i svetska, ekonomija suočavaju se sa novom, opasnijom pretnjom – dramatičnim skokom cene dizela.
Dizel je ovog meseca poskupeo brže od benzina, što direktno pogađa preduzeća – od pivara do transportnih kompanija. Ti viši troškovi će se verovatno preliti na cene robe široke potrošnje, piše Njujork Tajms (NYT).
Skok cena dizela preti da izazove talas poskupljenja robe
Svake godine Garet Marero naručuje hiljade kilograma ječmenog slada i hmelja sa kopna za svoju pivaru „Maui Brewing“. Zatim se deo piva koje proizvede brodom šalje nazad u luke na kontinentu.
To povratno putovanje postaje sve skuplje. Marero je već dobio obaveštenje od brodara da će morati da plaća uvećanu doplatu za gorivo za pošiljke, pa sada razmišlja kako da ublaži udarac na svoje poslovanje.
Na kraju će, kako kaže, povećanje cena „morati da se prenese na kupce ili će proizvodi morati da se modifikuju“.
Nije tajna da troškovi goriva vrtoglavo rastu. Četvoronedeljni rat SAD i Izraela protiv Irana, uz poremećaj izvoza energenata iz Persijskog zaliva, doveo je do skoka cena nafte koji se preliva na druge proizvode.
Za američke potrošače, najvidljiviji podsetnik na to su cene benzina istaknute na bilbordima širom zemlje.
Manje očigledna, ali verovatno pogubnija pretnja po ekonomiju jeste cena dizela, koji je poskupeo brže od običnog benzina. To bi moglo dovesti do inflacije širokog spektra robe, jer su preduzeća poput Marerovog primorana da se bore sa dodatnim troškovima proizvodnje i isporuke svakodnevnih proizvoda.
„Cena svega raste – to je uzročno-posledična veza koju, mislim, mnogi potrošači nužno ne razumeju”, rekao je Marero.
Dizel u SAD poskupeo za 45 odsto
Dizel „pokreće mnogo osnovnih industrija“, kaže Vidja Mani, gostujuća profesorka na poslovnoj školi Univerziteta Kornel (savezna država Njujork), čije je istraživanje fokusirano na lance snabdevanja.
„Zbog svojih dalekosežnih posledica, ovo može zaustaviti mnoge industrije”, rekla je ona, dodajući da će potrošači, ako cene nastave da rastu, verovatno početi da osećaju efekte na svakodnevnim predmetima i potrepštinama u narednih nekoliko nedelja.
Prosečna cena galona dizela u Sjedinjenim Državama u petak je iznosila 5,38 dolara, što je porast od skoro 45 odsto od početka rata. Benzin je, poređenja radi, poskupeo za oko 33 odsto.
Ne oslanjaju se sve pošiljke na dizel. Mnogi brodovi, na primer, koriste mazut, nusproizvod prerade nafte, dok avioni koriste mlazno gorivo. Cena tih goriva je takođe u porastu.
Većina dizela u Sjedinjenim Državama potiče iz domaćih zaliha. Ali naftne kompanije i dalje mogu da određuju cenu te robe prema globalnim tržišnim stopama.
U januaru je nešto više od 40 odsto cene dizela poticalo od cene sirove nafte, prema podacima Uprave za energetske informacije (EIA).
Ostatak troškova zasniva se na faktorima kao što su cena prerade, distribucija i porezi. Troškovi dizela teže da rastu brže od benzina zbog velike potražnje, visokih troškova transporta i viših federalnih poreza u odnosu na one koji se nameću za benzin.
Kako skok cene dizela ugrožava opstanak kamiondžija
Nagli skok cena dizela najviše utiče na troškove transporta proizvoda, od limenke soka do svežih bobica, kamionom, brodom ili železnicom.
Te industrije već uvode doplate, a cene za potrošače počinju da rastu. U sredu je Poštanska služba SAD (USPS) saopštila da planira da uvede privremenu doplatu od 8 odsto na pakete, počevši od 26. aprila.
Čak i postojeće doplate rastu: brodar kojeg Marero koristi dva puta ga je obavestio da podiže naknadu na 28 odsto ugovorene cene pošiljke, u odnosu na 16,5 odsto pre rata.
Analitičari kažu da će, ukoliko potraju, ova povećanja biti očiglednija potrošačima. Viši troškovi su takođe pretnja za egzistenciju kamiondžija odgovornih za kretanje proizvoda širom zemlje.
Mustafa Altuner je vlasnik kompanije „Bonelli Logistics“, transportne firme sa osam kamiona u južnoj Kaliforniji – državi sa nekim od najviših troškova goriva u zemlji. Svaki od tih kamiona može da potroši 1200 litara goriva ili više nedeljno, što trenutno košta oko 2.000 dolara po kamionu.
Pri trenutnim cenama, kompanija je na „pozitivnoj nuli”, kaže Altuner, iako povlači gotovinske rezerve da bi platila gorivo. I to nakon što je već uveo vanrednu doplatu za gorivo. Za sada su njegovi klijenti, uključujući one koji zahtevaju transport nameštaja i čelika, prihvatili dodatni trošak.
Ipak, „stvari postaju veoma, veoma zastrašujuće za sve”, rekao je Altuner. „Ako ne platimo na vreme, ne dobijamo gorivo – a šta ako meni klijenti ne plate na vreme?”
Altuner veruje da će njegovo preduzeće prebroditi krizu, ali brine za manje samostalne prevoznike koji se često oslanjaju na fiksne tarife i ne mogu da prenesu troškove na klijente.
75 odsto komercijalnih kamiona i dalje zavisi isključivo od dizela
Vozači koji poseduju sopstvene kamione i rade nezavisno suočavaju se sa najneposrednijim finansijskim rizicima.
„Gorivo je jedan od najvećih operativnih troškova za samostalne prevoznike”, rekao je portparol nezavisnog udruženja vozača (OOIDA).
„Naši članovi često rade od ture do ture i ne mogu jednostavno da podignu svoje cene kada gorivo ovoliko poskupi, kao što to mogu njihovi veći konkurenti“, dodao je on.
Bilo je napora da se pređe na električne flote, ali više od 75 odsto komercijalnih kamiona i dalje koristi dizel motore.
Poljoprivreda se takođe oslanja na dizel za pogon traktora i kombajna (i naravno za prevoz poljoprivrednih proizvoda do tržišta), što znači da će cene hrane rasti. Poljoprivredni proizvodi koji dolaze iz drugih zemalja verovatno će prvi odraziti ta povećanja.
„Izgradili smo ekonomiju koja sve više zavisi od isporuke ‘baš na vreme’ (just-in-time) za stvari koje naručujemo, često iz drugih zemalja“, rekla je Kejt Gordon, bivša viša savetnica u Ministarstvu energetike. Prodavnice prehrambenih proizvoda bi, dodala je, uskoro mogle da vide promene u vrsti proizvoda koje drže, kao i u njihovim cenama.
„U Sjedinjenim Državama smo navikli da naše voće i povrće nije nužno sezonsko jer ga dobijamo iz celog sveta“, rekla je Gordon.
„Ako dođe do kombinacije skoka cena dizela za poljoprivredu i za transport, te cene će početi da rastu. Možda nećete viđati toliko povrća van sezone“, navela je ona.
Bernard Jaros: Skok cena hrane zbog dizela najteže će pogoditi građane sa niskim primanjima
Sve ovo dolazi u trenutku kada su inflacija i visoke kamatne stope već uzele danak u kućnim budžetima.
„Naša glavna briga je potrošač, posebno oni sa nižim primanjima, koji troše mnogo veći deo svojih budžeta na hranu nego domaćinstva sa višim primanjima”, rekao je Bernard Jaros, vodeći ekonomista za SAD u „Oxford Economics”.
„Ogroman pritisak koji ćemo videti u inflaciji hrane samo će dodatno produbiti tu bifurkaciju među potrošačima“, naveo je on.
Dodao je da povećanje cena hrane obično prati povećanje cene dizela sa razmakom od tri meseca, i da bi u ovom slučaju bilo uporedivo sa inflacijom tokom zatvaranja u eri pandemije.
Tempo rasta troškova goriva mogao bi se usporiti sada kada su se cene nafte, za trenutak, povukle sa svoje najviše tačke. Domaći fjučersi sirove nafte i dalje su u porastu za oko 45 odsto otkako su Sjedinjene Države i Izrael prvi put napali Iran 28. februara.
Dobici su uglavnom rezultat iranskih pretnji brodovima koji prolaze kroz Ormuski moreuz i oštećenja infrastrukture za proizvodnju i skladištenje nafte u Persijskom zalivu.
Ali čak i kada se moreuz ponovo otvori, cene goriva verovatno neće odmah pasti.
„Problem nije samo moreuz – reč je o proizvodnim regionima i fabrikama koje su pogođene. Njima će trebati mesec dana ili više da se vrate u funkciju”, rekla je Mani.
„To je ono što će uzrokovati ovaj produženi pritisak“, zaključila je.
Dok se cene ne stabilizuju, preduzeća svih veličina moraće da prilagode svoje strategije i izglede.
Marero je rekao da se, pošto su troškovi transporta porasli, „Maui Brewing” fokusirao na slanje svog piva na Zapadnu obalu umesto u udaljenije države. On takođe traži veliku pivaru na kopnu koja bi mogla da proizvodi i distribuira njegove proizvode.
„To je održivije, ali i mnogo isplativije, jer šaljemo ječam ovamo samo da bismo ga preradili i poslali nazad”, rekao je on.
„Kako se svet oko nas menja, mi se prilagođavamo”, dodao je on; „to je ono što radimo“.
Tagovi
