Istraživanje otvorenosti budžeta (Open Budget Survey – OBS) predstavlja najobuhvatniju nezavisnu procenu transparentnosti javnih finansija, učešća javnosti i budžetskog nadzora na globalnom nivou. Sprovodi ga svake druge godine organizacija International Budget Partnership (IBP), u saradnji sa nezavisnim istraživačima iz civilnog društva u svakoj zemlji.
Povodom objavljivanja rezultata OBS 2025 u Tirani 25. marta, razgovarali smo sa Nerminom Kujovićem, rukovodiocem programa za Zapadni Balkan u organizaciji IBP, o ključnim trendovima u regionu.
Ovogodišnji nalazi nose poruku da transparentnost nije dovoljna. Šta to konkretno znači za vlade u regionu?
Transparentnost beleži postepen napredak, a Turska i Albanija po prvi put prelaze prag od 65 poena. Ipak, većina zemalja i dalje ostaje ispod tog nivoa, a u nekima je napredak minimalan. Ključno je da transparentnost ne ostane samo na objavljivanju dokumenata. Potreban je kontinuitet u izveštavanju, posebno tokom implementacije budžeta. Bez toga, transparentnost ne vodi ka stvarnoj odgovornosti.
Zašto je poverenje građana danas toliko važno u upravljanju javnim finansijama?
Poverenje u institucije globalno opada. Ako građani nemaju mogućnost da prate kako se javni novac troši, niti da učestvuju u tim procesima, poverenje će nastaviti da slabi. To nas na kraju dovodi do šireg problema – slabljenja poverenja u demokratske procese i institucije u celini.
Može li veća transparentnost sama po sebi da vrati poverenje građana?
Ne u potpunosti. Transparentnost jeste važna jer stvara osnovu, ali sama po sebi nije dovoljna. Ključna je komponenta učešća javnosti. Potrebno je sistematski razvijati mehanizme koji omogućavaju građanima i organizacijama civilnog društva da se uključe u budžetski proces. Istovremeno, važno je jačati njihove kapacitete da to zaista mogu da rade.
Koji su najvažniji pomaci u regionu, a gde vlade i dalje zaostaju?
Pozitivan pomak je pravovremenije objavljivanje budžetskih dokumenata i razvoj budžeta za građane, što pokazuje veću svest o potrebi transparentnosti. Najveći problem, međutim, i dalje ostaje nedostatak izveštavanja tokom godine, posebno polugodišnjih izveštaja. Bez njih nije moguće pratiti kako se budžetske politike menjaju u praksi. Kada je reč o učešću građana, Kosovo i Crna Gora izdvajaju se kao pozitivni primeri, kroz decentralizovane konsultacije i institucionalizovane mehanizme uključivanja.
U izveštaju se pominje prelazak sa „usklađenosti“ na „kredibilitet“. Šta to znači u praksi?
Usklađenost znači ispunjavanje formalnih zahteva – objavljivanje dokumenata i ispunjavanje standarda. Kredibilitet podrazumeva kontinuitet i poverenje u sistem. Ne radi se samo o tome da se nešto objavi, već da postoji stalna i otvorena komunikacija između vlasti i građana tokom celog budžetskog ciklusa.
Zašto su polugodišnji izveštaji i budžeti za građane toliko važni?
Zato što omogućavaju praćenje stvarne implementacije budžeta. Ako se planovi menjaju tokom godine, građani moraju imati uvid u te promene. Bez toga dolazi do nesklada između planiranog i realizovanog, što direktno utiče na poverenje građana.
Kakve posledice ima nedostatak sprovođenja revizorskih preporuka?
To dovodi do gubitka kredibiliteta sistema. Revizorske institucije ukazuju na probleme, ali ako se njihove preporuke ne sprovode i za to ne postoje posledice, ceo sistem nadzora gubi smisao.
Zbog čega su fiskalni rizici, posebno u vezi sa javnim preduzećima, važni za građane?
Zato što se ti rizici na kraju prenose na građane. Zaduživanje javnih preduzeća utiče i na javni dug i na kvalitet usluga koje ta preduzeća pružaju. Bez transparentnosti u toj oblasti, građani ne mogu sagledati realne finansijske obaveze države.
Kako se ovi nalazi uklapaju u proces evropskih integracija?
Evropska komisija kontinuirano naglašava potrebu za transparentnim i odgovornim upravljanjem javnim finansijama. Otvaranje javnih finansija jedan je od ključnih pokazatelja spremnosti za evropske integracije, a OBS pomaže državama da prepoznaju gde treba da napreduju.
Koji su ključni koraci koje vlade treba da preduzmu u narednom periodu?
Pre svega, potrebno je unaprediti izveštavanje tokom godine i obezbediti veću transparentnost u implementaciji budžeta. Drugo, neophodno je sistematski omogućiti učešće građana i civilnog društva. To ne sme zavisiti od pojedinačne dobre volje, već mora biti institucionalizovano i zakonski regulisano.
Srbija beleži napredak u transparentnosti, ali učešće građana ostaje veoma nisko. Šta bi konkretno moglo da promeni tu situaciju?
Ono što je posebno uočljivo u kontekstu Srbije, ali i Turske, jeste nedostatak sistematskog pristupa uključivanju javnosti i organizacija civilnog društva. Učešće građana ne može se zasnivati na ad hoc pristupima – ono mora biti pravovremeno, strukturisano i kontinuirano.
Tamo gde postoji makar minimalna institucionalna spremnost, važno je obezbediti blagovremeno uključivanje civilnog društva u budžetski proces. A tamo gde takva praksa ne postoji, potrebno je makar pilotirati i otvoriti osnovne mehanizme za učešće.
Takođe, važno je razumeti da uključivanje mora biti suštinsko, a ne formalno. Ne možete očekivati stvarno učešće ako se poziv šalje danas za sutra, a zatim se konstatuje da „javnost nije pokazala interesovanje“. Učešće zahteva vreme, predvidivost i jasan proces.
Nalazi OBS 2025 jasno pokazuju da je region napravio određene pomake u transparentnosti javnih finansija, ali da ključni izazovi ostaju – pre svega u oblasti učešća građana i efektivnog nadzora. Bez sistematskog uključivanja javnosti i doslednog praćenja sprovođenja budžetskih odluka, transparentnost ostaje ograničena i nedovoljna da izgradi poverenje.
Kako ističe Kujović, naredni koraci moraju ići ka dubljim, strukturnim promenama – ka većoj otvorenosti tokom cele budžetske godine i stvaranju prostora u kome građani i civilno društvo mogu aktivno da učestvuju. Upravo u tome leži razlika između formalne transparentnosti i stvarnog kredibiliteta javnih finansija.
Srbija: Veća transparentnost, ali minimalno učešće građana
Prema nalazima Open Budget Survey 2025, Srbija je ostvarila blagi napredak u oblasti budžetske transparentnosti, sa rezultatom od 53 od 100, što je nešto iznad regionalnog proseka.
Srbija se izdvaja kao jedina zemlja u regionu koja u budžetskom predlogu objavljuje sve transfere ka javnim preduzećima, čime doprinosi većoj transparentnosti fiskalnih rizika.
Ukupan skor budžetskog nadzora iznosi 57 poena, pri čemu Državna revizorska institucija ostaje najjači segment, dok parlamentarni nadzor i dalje zaostaje.
Najveći izazov ostaje učešće građana – sa svega 2 od 100 poena, značajno ispod regionalnog proseka. Dodatno, Srbija i dalje ne objavljuje polugodišnji izveštaj o budžetu, što ograničava pravovremeni uvid u sprovođenje budžetskih politika.
