Najbolji provod pred televizorom bio je za onih lepih zimskih dana, kada bi vazduh bio kristalno čist, bez daška vetra. U svim drugim slučajevima mogla su da se gledaju okruglo četiri kanala – prvi i drugi, pa Raiuno i Raidue – zbog čega smo se pitali zašto televizor marke GoldStar uopšte ima dodatne opcije.
A nešto bi se desilo iznad Jadranskog mora kada bi vremenske prilike to dopuštale, pa bi signal talijanskih TV stanica uspeo da dobaci čak i do Titograda i da bude uhvaćen na običnu riblju kost, posađenu na krov kuće pre dobrih sedam godina.
Tih nekoliko sati, sve dok slika ne bi magično nestala isto onako kako se pojavila, šaltali bismo programe u strahu da nešto ne propustimo: prvo Raitre, pa Rete 4 i Canale 5, pa Rete Mia i Telenorba, i na njima reklame za igračke koje nikada nećemo kupiti i, dobro, beli zubi najlepših Talijanki koje nikada nećemo upoznati.
Biće da sam tada zavoleo prebacivanje kanala, dobio tu radoznalost da vidim šta je sledeće, čak i ako ne razumem jezik do kraja; upravo će mi taj aspekt dobro doći kada negde sredinom devedesetih nabavimo satelitsku antenu, totalno čudo tehnike, za koju je otac nekome morao obećati bubreg, posebno jer nije bila tek obična antena.
Ova je imala maleni motorić pa je mogla da se prebacuje sa Astre na Hotbird i obrnuto, što nam je davalo na stotine, ma na hiljade opcija. Nisam tada naučio nemački, ali sam naučio štošta na nemačkom, posebno u sitne sate; a gledao sam i molitve na iranskoj državnoj televiziji i zabavni program iz Bangladeša i prenose treće turske lige i sinhronizacije filmova na poljski način – preporučujem svima! – na čuvenom Polsatu…
S godinama, a posebno od onog nesrećnog slučaja kada sam u po bela dana ostao bez televizora, pa ga nisam imao dobrih pola decenije (koja je patnja bila gledati Premijer ligu na kojekakvim strimovima, sa garantovanim prekidima baš kada lopta uleti u šesnaesterac i još garantovanijim virusima koji bi napali kompjuter sa svih strana!), izgubio sam naviku da uopšte gledam televiziju, sem vikendom.
Dobro, nisam ni vikendom gledao televiziju, ali probudio bih se rano i dohvatio daljinac i onda bih prešao SVE kanale, uzduž i popreko, uključujući i one kolažnog tipa, i muzičke, i regionalne, i lokalne, pa čak i međunarodne, na kojima tek ništa ne bih razumeo.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE OD ČETVRTKA, 26. MARTA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
