Iran je krajem prošle nedelje (u petak) navodno lansirao dve rakete na američko-britansku vojnu bazu na ostrvu Dijego Garsija u Indijskom okeanu, sa udaljenosti od 3.810 kilometara.
Kako su tada naveli američki zvaničnici, Iran je lansirao dve rakete srednjeg dometa. Jedna raketa je presretnuta od strane broda američke ratne mornarice stacioniranog u blizini baze, dok je druga pala u more, objavio je Volstrit žurnal (WSJ).
Teheran demantuje napad na Vojnu bazu, NATO još uvek bez potvrde
Velika Britanija je reagovala saopštenjem u kom se osuđuju “nepromišljene” iranske pretnje u vidu raketnog napada. Sa druge strane, zvaničnog saopštenja od strane Pentagona povodom ovog događaja nije bilo.
Međutim, danas (u ponedeljak), portparol Ministarstva spoljnih poslova Irana, Esmail Bakaei, demantovao je tvrdnje da je napad izveo Iran, i optužio Izrael za još jednu operaciju pod lažnom zastavom.
Bakaei je na svom zvaničnom profilu na društvenoj mreži “Iks” (X) podelio izjavu generalnog sekretara NATO, Marka Rutea, koji je rekao da alijansa za sada ne može da potvrdi izraelske tvrdnje da su rakete kojima je navodno napadnuta baza Dijego Garsija bile iranske.
„Ne možemo to potvrditi u ovom trenutku, pa zato istražujemo stvar,“ izjavio je Mark Rute u intervjuu za američki CBS Njuz.
“Još uvek procenjujemo situaciju, ali ako je ovo istina, to znači da oni već poseduju tu sposobnost. Ako nije istina, znamo da su veoma blizu sticanja te sposobnosti”, dodao je Rute.
Generalni sekretar NATO-a upozorio je da bi sticanje takvih sposobnosti od strane Irana predstavljalo “direktnu pretnju… Izraelu, regionu, Evropi, ali i stabilnosti u svetu”.
Prethodno je jedan neimenovani iranski zvaničnik za Al-Džaziru tokom vikenda takođe negirao mogućnost da iza napada stoji Iran.
Ministar spoljnih poslova: Iran ograničio domet svojih raketa na 2.000 kilometara
Ipak, Iran tvrdi da namerno ne proizvodi i upotrebljava rakete dugog dometa.
Početkom marta je iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči izjavio da Iran može da proizvede rakete dužeg dometa, ali da se namerno ograničava.
„Znate, mi imamo sposobnost da proizvodimo rakete, ali smo se namerno ograničili na domet ispod 2.000 km jer ne želimo da nas iko drugi u svetu doživljava kao pretnju”, izjavio je Aragči u intervjuu za američki NBC Njuz 8. marta.
Uprkos tvrdnjama Aragčija, prema kojima Iran ne bi mogao da gađa vojnu bazu na ostrvu udaljenom preko 3.800 kilometara, iranska poluzvanična novinska agencija Mehr u subotu je objavila da je Iran gađao “vojnu bazu tlačitelja na ostrvu Dijego Garsija”.
Kako se navodi u izveštaju agencije Mehr, a prenosi CNN, napad na bazu je “odlučujući korak Islamske Republike Iran u ugrožavanju interesa Sjedinjenih Američkih Država i njihovih saveznika izvan granica Zapadne Azije”.
IDF: Berlin, Pariz i Rim su svi u dometu direktne pretnje
Načelnik generalštaba Izraelskih odbrambenih snaga (IDF) general-potpukovnik Ejal Zamir izjavio je u subotu da su rakete, koje su prema tvrdnjama zvaničnika prešle granicu od 2.000 kilometara o kojoj je govorio Aragči, zapravo namenjene Evropi.
“Baš juče, Iran je lansirao dvostepenu interkontinentalnu balističku raketu dometa 4.000 kilometara ka američkom cilju na ostrvu Dijego Garsija”, rekao je general Zamir i dodao:
“Ove rakete nisu bile namenjene za udar na Izrael. Njihov domet doseže do prestonica Evrope – Berlin, Pariz i Rim su svi u dometu direktne pretnje,“ zaključio je.
Može li Teheran da dobaci do Dijego Garsije?
Sada se nameće pitanje, da li Iran stvarno ima sposobnost da napadne bazu udaljenu preko 3.800 kilometara od svoje teritorije?
Prema do sada poznatim podacima, najdalekosežnije iranske rakete imaju domet između 2 i 2 i po hiljade kilometara.
U pitanju su rakete Horamšar, Sedžil i Soumar.
Ove balističe rakete, sa izuzetkom rakete Soumar koja ima domet od 2.500 km, imaju domet od 2.000 km.
Balističke rakete srednjeg dometa, kojima je navodno gađana baza na ostrvu Dijego Garsija, dometa približno 1.500 do 2.000 kilometara, kao što su rakete: Šahab-3, Emad, Gadr -1, kao i varijante prehodno spomenutih Horamšar i Sedžil raketa, ne bi mogle da stignu do vojne baze ukoliko bi bile lansirane sa teritorije Irana.
Mertajm Egzekjutiv (Maritime Executive) tvrdi da bi rakete tipa Horamšar – 4, koje su prema njihovim navodima nedavno korišćene u iranskim napadima na Izrael, mogle da dosegnu do američko-britanske vojne baze uz određene modifikacije.
Kako se navodi, do sada se smatralo da Horamšar-4 ima domet oko 2.000 km, ipak, projektil bi tehnički mogao da dostigne domet od 3.200 kilometara uz modifikacije i manju bojevu glavu, premda takve izmene imaju tendenciju da preopterete konstrukciju samog projketila projektovanog za kraće domete, navodi ME.
Lanser satelita kao moguće oružje
Kao što smo prethodno naveli, načelnik generalštaba izraelske vojske u subotu je izjavio da je u navodnom iranskom napadu korišćena dvostepena raketa, time ukazujući na potencijalnu upotrebu lansera satelita Kaem-100, za koji nije poznato da je testiran sa bojevom glavom, ali koji bi mogao imati domet od 4.000 kilometara.
Ipak, čak i sa tolikim dometom, ostrvo Dijego Garsija bi jedva bilo u dometu Kaem-100.
Mertajm takođe navodi da, pored raketa, Iran poseduje i bespilotne letelice dugog dometa.
Iranski satelitski vođeni dronovi Šahed-129 i napadački dronovi Fotros već mogu da savladaju tih 4.000 km do ostrva Dijego Garsija i pokazali su se kao veoma precizni.
Ako bi se lansirali tajno sa iranskih trgovačkih brodova, koji uprkos sankcijama i dalje nesmetano da prolaze kroz Ormuski moreuz, Iranci bi verovatno mogli da izvedu i baražnu vatru dronovima Šahed 131 ili 136 kraćeg dometa.
Tagovi
