Dok američki predsednik Donald Tramp razmatra naredbu da brodovi američke mornarice prate naftne tankere kroz Ormuski moreuz, pomorski analitičari i istoričari imaju jasan osećaj „već viđenog“, piše CNN.
Pre gotovo 40 godina, ratni brodovi američke mornarice suočavali su se sa istim neprijateljem kao i danas, mornaricom i pomorskim snagama iranske Revolucionarne garde (IRGC).
Takozvani „Tankerski rat“ s kraja osamdesetih godina prošlog veka uključivao je neka od istih oružja i problema sa kojima bi se američke snage za pratnju suočile i danas.
Početak „Tankerskog rata“
Iransko-irački rat započeo je 1980. godine, kada je irački lider Sadam Husein, oprezan prema teokratskoj revolucionarnoj vladi u Iranu koju je predvodio ajatolah Ruholah Homeini, pokrenuo invaziju na svog istočnog suseda.
Nakon naizmeničnih napredovanja obe strane početkom osamdesetih, situacija je do 1984. godine prerasla u pat-poziciju i rat iscrpljivanja. Tada je Sadam Husein odlučio da promeni taktiku i napadne iranske naftne tankere, kako bi naneo štetu ekonomiji Teherana i naterao svetske sile da intervenišu radi zaštite pristupa nafti.
Irak je koristio mlazne avione naoružane projektilima za udare na iransku naftnu infrastrukturu na ostrvu Harg, istom mestu gde su SAD bombardovale vojne instalacije proteklih dana. Iran je odgovorio napadima na neutralne trgovačke brodove koji su prevozili zalihe i oružje za Irak, uglavnom preko Kuvajta na severnom kraju Persijskog zaliva.
„Irak je tada počeo da napada tankere koji su išli ka ostrvu Harg i iz njega, i Tankerski rat je počeo“, napisao je istoričar Semjuel Koks u hronici iz 2019. godine za Komandu za pomorsku istoriju i nasleđe SAD (NHHC).
Kako je kuvajtska nafta dobila američku vojnu pratnju
Napadi na brodove sa obe strane naglo su porasli u naredne dve godine, a u novembru 1986. Kuvajt je, umoran od napada na sopstvene brodove, zatražio stranu pomoć za njihovu zaštitu.
Sovjetski Savez je prvi pružio pomoć, prateći tankere kroz Zaliv.
Vašington, ne želeći da izgubi uticaj u korist Moskve, osmislio je plan da kuvajtske brodove preregistruje pod američku zastavu, omogućivši im tako zaštitu američke mornarice u skladu sa federalnim zakonom.
Do leta 1987. godine, brodovi američke mornarice i Obalske straže ušli su u velikom broju u Zaliv kako bi pratili bivše kuvajtske tankere.
Ali, čak i pre nego što su misije pratnje počele, američki mornari su se našli u opasnosti.
Napad na američku fregatu USS Stark
Uveče 17. maja 1987. godine, američka fregata sa navođenim projektilima USS Stark nalazila se u patroli u centralnom delu Persijskog zaliva, neposredno izvan zone isključenja, kada je irački ratni avion navodno zamenio američki brod za iransku metu i ispalio na njega dve protivbrodske rakete „egzoset“ (Exocet).
„Dve rakete su po udaru trenutno usmrtile 29 članova posade USS Stark (od ukupno oko 220), još osam je preminulo od povreda i opekotina, dok je 21 osoba ranjena“, napisao je Koks.
„Napori posade na kontroli štete bili su ništa manje nego herojski“, dodao je. Uprkos gubicima i borbi sa požarima koji su dostizali temperaturu od 2.000 stepeni Celzijusa, kao i ispravljanju opasnog nagiba broda koji je mogao dovesti do prevrtanja, Stark je uspeo da sopstvenim pogonom stigne do luke u Bahreinu.
Irak se izvinio, ali incident je pokazao kako greške u ratu mogu imati katastrofalne posledice. U trenutnom ratu, tri američka lovca F-15 oborile su kuvajtske snage u sličnom incidentu „prijateljske vatre“, premda nije bilo poginulih pilota.
„Opasnosti po naše muškarce i žene u uniformama u odbrani slobode nikada se ne smeju potceniti“, izjavio je tadašnji američki predsednik Ronald Regan ubrzo nakon napada na Stark.
Opasnosti je tek bilo na pomolu.
Poniženje američke mornarice
Pod nazivom operacija „Iskrena volja“ (Earnest Will), pratnja tankera počela je krajem jula 1987. godine.
Dana 22. jula, dva tankera pod novom zastavom isplovila su iz Ujedinjenih Arapskih Emirata ka Kuvajtu pod zaštitom pet američkih brodova; jednog razarača, dve fregate i dva patrolna broda Obalske straže.
Međutim, Iran je imao dobre obaveštajne podatke o konvoju i postavio je mine u ključnom kanalu kroz koji je morao proći masivni tanker „Bridžton“ (Bridgeton).
„Bridžton je 24. jula naleteo na iransku usidrenu kontaktnu minu. Ogromni brod je apsorbovao snagu mine koja, uprkos veličini rupe, nije značajnije uticala na tanker“, zabeležio je Koks i dodao:
„Rezultat je, međutim, bio jedna od najponižavajućih fotografija u analima američke pomorske istorije, koja prikazuje Bridžton kako stiže u Kuvajt dok njegovi nesuđeni američki pratioci plove u njegovoj brazdi, očigledno koristeći veliki tanker kao „minolovac“ za sopstvenu zaštitu“.
Incident je bio ogromna sramota za američku mornaricu.
Pentagon je suspendovao operacije pratnje dok se u Persijski zaliv ne dopremi više sredstava za čišćenje mina, kojih je drastično nedostajalo, zbog čega su morali da se obrate saveznicima za pomoć, napisao je poručnik marinaca Kventin Cimer u prošlogodišnjem eseju za Američki pomorski institut, navodi CNN.
Čak i uz pomoć saveznika, „odnos snaga – mina naspram minolovaca, nastavio je da nadmašuje kapacitete SAD“, naveo je tad Cimer.
Američka mornarica bez dovoljno minolovaca pred iranskim minama
Trenutni razmere iranskog miniranja Zaliva nisu poznate. Kako CNN navodi, prošle nedelje su američki zvaničnici izjavili veruju da je Teheran postavio određeni broj mina u Ormuskom moreuzu, ali još nema izveštaja o oštećenim brodovima.
Ipak, američkih minolovaca u Zalivu je malo, ako ih uopšte ima. Četiri namenska minolovca koja su tamo bila stacionirana povučena su iz upotrebe prošle godine. Dva od tri priobalna borbena broda koji je trebalo da preuzmu njihove dužnosti nalazila su se prošle nedelje u Maleziji iz „logističkih“ razloga, saopštila je američka mornarica.
Iako je Donald Tramp pozvao saveznike da pošalju minolovce, niko do sada nije ponudio konkretnu pomoć. U zajedničkom saopštenju u četvrtak, Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Italija, Holandija, Japan i Kanada obećali su da će „doprineti odgovarajućim naporima da se osigura bezbedan prolaz kroz moreuz“, ne precizirajući kakvi bi to napori mogli biti.
U Tankerskom ratu, Belgija, Francuska, Italija, Holandija i Velika Britanija odazvali su se pozivu SAD. Međutim, kako navodi CNN, samo su se američke snage upuštale u direktne borbe sa Irancima.
Opasnost od mina nastavlja da ograničava delovanje američke mornarice u Zalivu, rekao je za CNN Karl Šuster, bivši direktor Zajedničkog obaveštajnog centra Pacifičke komande SAD.
„Mine imaju zastrašujući psihološki, ali i operativni efekat na pomorske operacije“, rekao je on.
Strah od njih ograničava način na koji američki ratni brodovi mogu da operišu, potencijalno smanjujući domet i efekat američkih vazdušnih i raketnih udara na Iran, dodao je Šuster.
Zamalo prepolovljen u Zalivu
Nakon pogotka Bridžtona, naredne 24 misije pratnje prošle su bez incidenta, ističe Koks iz NHHC-a.
Međutim, za brod koji je upravo završio 25. misiju, fregatu USS Semjuel B. Roberts, sreća je nestala 14. aprila 1988. godine.
Dok se kretala ka dopuni zaliha pre sledeće misije, fregata je naišla na minsko polje koje je Iran postavio prethodne noći. Kapetan je video samo jedan izlaz: da se vrati istim putem kojim su ušli.
Nije uspelo. Brod je udario u kontaktnu minu sa oko 220 kilograma eksploziva, koja je slomila kobilicu Robertsa i ostavila rupu od četiri i po metra u trupu.
„Jedina stvar koja je zapravo držala brod na okupu bila je glavna paluba“, napisao je Koks.
Posada ga je spasila delom koristeći teške čelične kablove da poveže naprsle delove nadgradnje broda. Broj žrtava je sveden na 10 ranjenih jer je kapetan naredio većem delu posade da bude iznad palube pre udara.
Oštećenje fregate ponovo je u prvi plan stavilo nedostatke američkih minolovačkih snaga i izazvalo odmazdu SAD koja je dovela do bitke bez presedana u istoriji američke mornarice.
Operacija „Bogomoljka“
Četiri dana nakon što je iranska mina umalo prepolovila fregatu Roberts, SAD su pokrenule operaciju „Bogomoljka“, ciljajući iranske naftne platforme u Zalivu.
Jednu od njih napala je grupa od tri američka broda, uključujući fregatu USS Simpson. Tokom borbe, iranski patrolni čamac ispalio je projektil na američke brodove.
Simpson je uzvratio sa četiri sopstvene rakete, onesposobivši iranski čamac pre nego što je dokrajčen topovskom vatrom. Bila je to prva bitka „raketa na raketu“ u istoriji američke mornarice.
Tog dana je bilo još sukoba, uključujući onaj u kojem su američki jurišni avioni A-6 i jedan razarač potopili iransku fregatu raketnim udarima.
Istoričar Krejg Simons nazvao je operaciju „Bogomoljka“ jednom od pet najvažnijih američkih pomorskih bitaka ikada, svrstavajući je uz istorijsku pobedu nad Japanskom mornaricom kod Midveja tokom Drugog svetskog rata. Prema njegovim rečima, ova bitka je utvrdila SAD kao neprikosnovenu svetsku supersilu.
Ipak, analitičari i stručnjaci primećuju da su se okolnosti 2026. godine promenile. Tehnologija je napredovala. Iranski arsenal je veći. Jeftini dronovi, na moru i nebu, proširili su spektar pretnji. Takođe, iranska pažnja ovog puta nije podeljena graničnim ratom sa Irakom.
Stručnjaci se pitaju da li je uspeh u površinskom ratovanju naveo SAD da zapostave protivminske mere, koje su spore i pedantne u poređenju sa raketnim bitkama.
„Mornarica SAD ima vrlo malo kapaciteta za čišćenje mina. To je uvek prva stvar koja se eliminiše prilikom smanjenja budžeta jer se tradicionalno oslanjamo na saveznike za tu misiju“, rekao je Šuster.
Drugi se pitaju zašto potreba za pratnjom tankera nije planirana od samog početka rata.
„Istorija se ponavlja“, rekao je pomorski konsultant Frenk Kols za CNN, koji je i sam plovio u konvojima tokom Tankerskog rata.
„Svi koji se sećaju iransko-iračkog rata znaju da je pratnja i tada bila neophodna. Razočaravajuće je što to sada nije bio deo procesa razmišljanja“, zaključio je Kols.
Tagovi
