Jučerašnji napad na iranska postrojenja u gasnom polju Južni Pars koje je izveo Izrael doveo je do osvetničkih napada Irana na energetsku infrastrukturu svojih suseda u regionu Persijskog zliva.
Ova akcija Irana dovela je do skoka cena nafte, na koje je američki predsednik Donald Tramp reagovao rečima da će “dići u vazduh” Južni Pars ukoliko Iran ne prestane sa napadima, javlja CNN.
Dramatičan rast cena nafte
Globalne cene nafte naglo su porasle u sredu, dostigavši 110 dolara po barelu, dok su udari na energetsku infrastrukturu širom Bliskog istoka potresli tržišta.
Brent nafta porasla je na čak 110,90 dolara po barelu, dok je američka sirova nafta dostigla 99,78 dolara po barelu nakon izveštaja da je Iran pogodio energetsku infrastrukturu.
Ranije je Brent nafta porasla za 3,83%, dostigavši 107,38 dolara po barelu, dok je američka sirova nafta ojačala za 0,1% na 96,32 dolara po barelu.
Brent nafta je zabeležila rast uprkos tome što je Bela kuća privremeno suspendovala Džounsov zakon (Jones Act) kako bi omogućila brodovima pod stranim zastavama da transportuju robu između američkih luka u narednih 60 dana.
Cene nafte se utvrđuju u 14:30 po istočnoameričkom vremenu (ET), što predstavlja dnevnu cenu na zatvaranju. Naftom se nastavlja trgovati skoro 24/7 tokom radne nedelje, uz jednočasovnu pauzu u popodnevnim satima.
„Ako oštetite ili uništite energetsku infrastrukturu, to odmah produžava vaše rokove”, rekao je Rob Tumel, viši menadžer u kompaniji “Tortoise Capital”.
„Morate ponovo da izgradite svu tu infrastrukturu, a taj proces obnove mogao bi trajati mesecima, možda i godinama. Dakle, mislim da je to verovatno ono na šta tržište nafte reaguje”, zaključio je Tumel.
Šta je gasno polje Južni Pars i zašto je važno?
Južni Pars je deo najveće svetske rezerve prirodnog gasa. Iran deli ovo gasno polje, koje se nalazi na moru u Persijskom zalivu, sa Katarom koji svoj deo naziva Severna kupola.
Čitavo gasno polje sadrži procenjenih 51 bilion kubnih metara prirodnog gasa, što je dovoljno da zadovolji potrebe snabdevanja celog sveta na 13 godina.
Iranska proizvodnja gasa iz Južnog Parsa čini najveći izvor domaćeg snabdevanja energijom. Iran je ranije patio od nestašica struje zbog prekida u snabdevanju gasom, pa bi svaki napad na ovo gasno polje udario na sposobnost Irana da proizvodi električnu energiju.
Tokom prethodnih izraelskih napada na Iran u junu 2025. godine koji su pogodili delove Južnog Parsa, zvaničnici su rekli za CNN da je katarska strana „vitalni izvor energije za SAD, Evropu i svet“.
Zemlje regiona osudile su napade na infrastrukturu povezanu sa Južnim Parsom.
Ujedinjeni Arapski Emirati su to nazvali „ozbiljnom eskalacijom“ koja predstavlja direktnu pretnju ne samo globalnom snabdevanju energijom, već i regionalnoj bezbednosti.
Katar je napade na Južni Pars nazvao „opasnim i neodgovornim korakom“.
Iran krivi Izrael i SAD za udar na Južni Pars
Podsetimo, ranije u sredu su iranski državni mediji optužili Sjedinjene Države i Izrael za napad na delove iranskih postrojenja za proizvodnju nafte i prirodnog gasa – uključujući polje Južni Pars, najveće na svetu – što bi predstavljalo značajnu eskalaciju sukoba. Iranska poluzvanična novinska agencija Tasnim izvestila je o udarima, dodajući da obim štete tek treba da se utvrdi.
Pored Južnog Parsa, navodno je pogođen i Asaluje, gde se nalaze naftna i petrohemijska postrojenja.
Iranska poluzvanična agencija Fars prenela je da su se čule „snažne eksplozije” iz više rafinerija u Asaluju i da su pogođeni „pojedini rezervoari i oblasti sa gasnim postrojenjima u različitim fazama” rafinerije.
Osoblje je prebačeno na bezbedne lokacije, navodi Fars, a spasilačke ekipe rade na gašenju požara.
Ranije u sredu, izraelski ministar odbrane Israel Kac rekao je da se napadi u Iranu pojačavaju i da stižu „značajna iznenađenja koja će eskalirati rat”.
U međuvremenu, agencija Tasnim objavila je „hitno upozorenje” stanovnicima regiona Persijskog zaliva da se drže podalje od naftnih i gasnih postrojenja u Saudijskoj Arabiji, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Kataru.
IRAN RaketiraO KLJUČNO POSTROJENJE u kataru
Iran je u znak odmazde pogodio glavna energetska postrojenja u regionu, nanevši „ogromnu štetu“ glavnom energetskom čvorištu Katara, industrijskom gradu Ras Lafan, koji je ključno postrojenje za preradu prirodnog gasa.
Katarsko ministarstvo odbrane saopštilo je rano u četvrtak da je Ras Lafan drugi put pogođen balističkim raketama, u napadu za koji je QatarEnergy naveo da je izazvao „požare znatnih razmera i dodatnu veliku štetu”.
Katarska služba za spasavanje gasi požar, saopštilo je ministarstvo unutrašnjih poslova. Ras Lafan je već pretrpeo „veliku štetu” u drugom napadu u sredu, naveo je QatarEnergy.
Napadi su usledili nakon upozorenja iranske Revolucionarne garde, koja je poručila da neprijatelji Irana treba da „iščekuju moćnu akciju” oružanih snaga te zemlje, nakon što su okrivili Sjedinjene Države i Izrael za napad na iranski deo Južnog Parsa.
NAPADNUTE I RAFINERIJE U SAUDIJSKOJ ARABIJI
Napadnute su i dve rafinerije u glavnom gradu Saudijske Arabije, Rijadu.
Saudijska Arabija je potom saopštila da „zadržava pravo da preduzme vojnu akciju“ protiv Irana ako se to smatra potrebnim.
Pogođene i dve rafinerije u Kuvajtu
Kuvajtska korporacija za sirovu naftu (KPC) saopštila je danas da su dve njene rafinerije bile napadnute dronovima.
KPC je u saopštenju navela da su nakon napada jutros u pojedinim operativnim jedinicama rafinerija Mina Al-Ahmadi i Mina Abdulah izbili požari, koji su uspešno ugašeni.
Kompanija je navela da niko nije povređen.
Podsetimo, KPC je 7. marta aktivirala klauzulu o „višoj sili“ i počela da smanjuje proizvodnju sirove nafte.
Kompanija je navela da je „višu silu“ proglasila kao meru predostrožnosti zbog otvorenih pretnji Irana bezbednom prolasku brodova kroz Ormuski moreuz, stalnih napada Irana na Kuvajt i „skoro potpunog nedostatka“ brodova za prevoz sirove nafte i drugog tereta u Persijskom zalivu.
Tramp: “Zbrisaćemo” Južni Pars ako se napadi nastave
Svet se već suočava sa energetskom krizom, uz praktično zatvoren Hormuski moreuz, a napadi su ponovo potresli tržišta, uzrokujući skok globalnih cena nafte.
Jedan analitičar je rekao za CNN da oštećenje infrastrukture za proizvodnju energije „odmah produžava vaše rokove“, jer bi obnova infrastrukture mogla trajati mesecima ili godinama.
Predsednik SAD-a Donald Tramp zapretio je da će „ dići u vazduh“ čitavo iransko gasno polje ako Iran nastavi napade na energetska postrojenja Katara.
„Izrael je, iz besa zbog onoga što se dogodilo na Bliskom istoku, nasilno udario na veliki objekat poznat kao gasno polje Južni Pars u Iranu”, objavio je Tramp na platformi Truth Social.
„Sjedinjene Države nisu znale ništa o ovom konkretnom napadu”, rekao je on, dodajući da Katar takođe nije bio obavešten.
„Nažalost, Iran to nije znao, niti bilo koju od bitnih činjenica u vezi sa napadom na Južni Pars, te je neopravdano i nepravedno napao deo katarskog postrojenja za LNG gas”, zaključio je Tramp.
Tramp je izjavio da Izrael neće ponovo napasti gasno polje osim ako Iran ne udari na nevinu stranu, „u kom slučaju će”, kako je rekao, „Sjedinjene Američke Države, sa ili bez pomoći ili pristanka Izraela, masovno dići u vazduh celokupno gasno polje Južni Pars snagom i moći kakvu Iran nikada ranije nije video niti joj je svedočio.”
Reakcije iz Evrope
Češki premijer Andrej Babiš je danas, pred odlazak na samit Evropske unije u Briselu, osudio izraelski napad na gasna i naftna polja u Persijskom zalivu navodeći da je neshvatljiv i da takvi napadi uništavaju tržišta, a cene energenata eksplodiraju.
„Gas je 50 dolara, raste i cena nafte, a koliko juče smo mislili pre tog napada da su cene goriva u Češkoj kulminirale i da je postojala šansa da se smanjuju. Posle tog napada koji je neshvatljiv situacija se potpuno promenila. Ako sam dobro pročitao tu poruku predsednika (SAD) Donalda Trampa on tvrdi da za taj napad nije znao“, kazao je Babiš u Pragu novinarima pred odlazak u Brisel.
Babiš je dodao da se ne plaši da bi eskalacija rata na Bliskom istoku izazvala novi talas nelegalne migracije iz Irana, a da će na samitu braniti češki dugoročni stav da Evropa mora aktivnije da se bori protiv švercera izbeglica.
„Evropa to ne radi. Znači, treba se boriti protiv švercera, poslati ih u zatvor, potopiti prazne brodove, oduzeti novac nevladinim organizacijama koje organizuju prebacivanje nelegalnih migranata u Evropu i obećavaju im bolji život, a kad im ne odobre azil to postaje problem“, kazao je Babiš.
Osnovno pravilo bi, prema rečima češkog premijera, trebalo da bude „braniti Evropu na moru“.
„Braniti Evropu na moru, primiti Zapadni Balkan u šengenski prostor, dogovoriti se sa svim državama Severne Afrike. O tome sam govorio na Evropskom savetu nebrojeno puta. Ali za nas je ključno to da je naša vlada konačno odlučila da precizno evidentira strance da znamo ko kod nas boravi, živi, kako došao“, rekao je Babiš.
Tagovi
