U leto 2024. godine, pretnja pomorskom saobraćaju u Crvenom moru bila je na vrhuncu. Huti pobunjenici u Jemenu pucali su na međunarodne brodove, primoravajući pomorski saobraćaj da izbegava jedan od najvažnijih morskih puteva na svetu i da umesto toga plovi hiljadama milja oko Afrike.
Tada viceadmiral, Bred Kuper, koji je bio zadužen za izradu plana borbe protiv Huta, dobro je poznavao te vode kao bivši komandant Pete flote Mornarice sa sedištem u Bahreinu, rekao je za CNN Den Šapiro, nekadašnji zaposleni u Ministarstvu odbrane SAD koji je radio u departmanu za Bliski istok.
„Umesto da samo prihvata izveštaje komandanata tih brodova, on je izašao i plovio sa njima. Izložio se opasnosti“, rekao je Šapiro.
Kuper na čelu operacije „Epski bes“
Dve godine kasnije, Kuper, sada admiral, nalazi se na čelu Centralne komande (CENTCOM), koja predvodi američko-izraelske ratne operacije protiv Irana. Dan pre nego što je Donald Tramp izdao naređenje za pokretanje operacije 28. februara, Kuper je u Beloj kući izvestio američkog predsednika o mogućim opcijama.
Ali kako se rat širi regionom, dok Iran napada američke objekte u zemljama regiona, susede i komercijalne brodove, krajnji ishod postaje sve manje jasan. A ulozi su znatno porasli.
Poput generala Normana Švarckofa i Dejvida Petreusa, komandanata CENTCOM-a koji su nadgledali prethodne američke operacije na Bliskom istoku, Kuper je pod ogromnim pritiskom da ostvari odlučujuću pobedu na bojnom polju.
Ali od njega je takođe zatraženo da sprovede ratni plan protiv Irana koji u Pentagonu postoji u nekom obliku već godinama. Prethodni predsednici su na kraju odlučili da ne sprovode te planove, delom zbog posledica koje se sada odvijaju.
Tržišta su uzdrmana zatvaranjem Ormuskog prolaza, najvitalnije svetske rute za transport energenata. Poginulo je trinaest američkih vojnika, dok je još 140 ranjeno. Tu je takođe pitanje napada koji je pogodio školu u Iranu i prouzrokovao smrt više od 160 dece i nastavnika.
Vojnik sa političkim instinktom
Izvori koji su blisko sarađivali sa Kuperom rekli su za CNN da je on posebno dobro opremljen za ovaj trenutak, ne samo zbog svoje oštroumnosti na bojnom polju, već i zbog svojih političkih instinkata, jer je naučio da se snalazi i u nemirnim vodama Bliskog istoka i u hodnicima moći u Vašingtonu.
Međutim, intervjui sa sadašnjim i bivšim vojnim oficirima, zvaničnicima Ministarstva odbrane, zakonodavcima i kongresnim pomoćnicima otkrivaju da se tokom pomorske karijere duže od tri decenije Kuper pokazao efikasnim kako u interakciji sa zakonodavcima u Kongresu koji su nadgledali njegove budžete, tako i sa svojim kolegama na Bliskom istoku.
To se posebno odnosi na Izraelske odbrambene snage (IDF) koje sada zajednički sprovode vojne operacije sa SAD protiv Irana.
„Nakon pet godina u regionu, ne verujem da postoji general u Izraelu koji ga nije poznavao“, rekao je aktuelni izraelski vojni zvaničnik za CNN o Kuperovom mandatu na čelu Pete flote. Kuper je toliko puta posetio Izrael da je po imenu upoznao i mnoge izraelske pukovnike, rekao je zvaničnik. Kuper je takođe, kako je naveo zvaničnik, razgovarao skoro svakodnevno, a ponekad i više puta dnevno, sa načelnikom izraelske vojske, general-potpukovnikom Ejalo Zamirom.
U retkom potezu za jednog vojnog oficira, Kuper se prošlog meseca pridružio Trampovom zetu Džaredu Kušneru i američkom izaslaniku Stivu Vitkofu u indirektnim diplomatskim razgovorima sa Iranom u Omanu.
Kušner i Vitkof su sledećeg dana na Kuperov poziv posetili američki nosač aviona „Abraham Linkoln“.
Smena generacija
Otkako je preuzeo dužnost u avgustu 2025, dva meseca nakon američkih udara na iranska nuklearna postrojenja, Kuper je tek drugi admiral mornarice koji vodi CENTCOM.
Zvaničnici kažu da on predstavlja kontrast svom prethodniku, penzionisanom generalu kopnene vojske Majklu „Eriku“ Kurili, koji je imao veliku i povremeno drsku ličnost, ali je uglavnom više voleo da ostane iza kulisa, dok se Kuper bolje oseća pod svetlima reflektora.
Kurila, čija je vojna karijera uključivala komandovanje snagama za specijalne operacije, ima skoro mitološki status u delovima američke pešadije zbog svog vremena provedenog u borbi, uključujući raspoređivanje u Iraku kada je pogođen više puta, ali je nastavio borbu.
Kurila je bio „briljantan operativac“, dodao je zvaničnik. Ali Kuper, izgleda da se brže privikao na političke aspekte svog posla nego što je Kurila ikada uspeo.
„On je političar, rukuje se, deluje iskreno zainteresovan za ono o čemu pričate, pamti imena ljudi, on je taj deo sa četiri zvezdice savladao mnogo bolje od Kurile“, rekao je bivši zvaničnik.
Kako Kuperove poruke prate liniju Trampa i Hegseta
Pod Kuperom, poruke CENTCOM-a su na neki način postale više političke, sa više referenci na Trampa u saopštenjima za štampu i video zapisima.
Čini se da njegov rečnik povremeno odražava reči sekretara odbrane Pita Hegseta: u poruci pripadnicima službe dok su operacije protiv Irana bile na samom početku, Kuper je rekao vojnicima da budu „nemilosrdno smrtonosni“, što je termin koji često koriste Hegset i njegov tim u Pentagonu.
Nakon napada Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023. godine, Kurila i Kuper su blisko sarađivali dok se rat u Gazi odvijao.
„Erik i Bred su bili izvanredan tim tokom možda jednog od najizazovnijih perioda koje je Bliski istok ikada video“, rekao je Bret Megurk, bivši koordinator Bele kuće za Bliski istok i Severnu Afriku.
U izjavi za CNN, Hegset je rekao da Kuper „ima moje puno i apsolutno poverenje“ i da je njegovo „duboko razumevanje regiona i fokus na borbu od presudnog značaja za misiju“.
Hegset je takođe dodao da trenutna operacija ne bi bila moguća bez „potpunog uspeha“ prošlogodišnjih udara na iranska nuklearna postrojenja, koje je nadgledao Kurila.
Kada se Kurila spremao za penziju, bivši zvaničnik odbrane kaže da je on lobirao da Kuper dobije posao, govoreći direktno Trampu da bi Kuper trebalo da preuzme komandu nad CENTCOM-om, uprkos tome što su se pominjala i druga imena. Tramp, koji je poštovao Kurilu, prihvatio je njegovu preporuku.
Tagovi
