Visokoenergetski laseri se sve više posmatraju kao najisplativiji način odbrane od dronova i projektila koje Iran lansira na rafinerije nafte i američke baze širom Bliskog istoka, piše Njujork Tajms.
Korišćenje lasera je jeftino, prema nekim procenama svega 3,50 dolara po “pucnju”, u poređenju sa sistemima kao što su presretači raketa Patriot, čije rakete mogu koštati više od 3 miliona dolara po punjenju, da bi se neutralisao samo jedan dron.
Američki predsednik Tramp rekao je novinarima ove nedelje da će laseri uskoro moći da obavljaju posao Patriot presretača “uz mnogo manje troškove”.
“Laserska tehnologija koju sada imamo je neverovatna”, rekao je Tramp.
Ideja o korišćenju lasera na ovaj način nije nova. Američki vojni instituti proveli su decenije pokušavajući da razviju ovu tehnologiju, sledeći san o oružju koje može pogoditi metu brzinom svetlosti i kojem nikada ne ponestaje municije.
Druge zemlje, uključujući Izrael i Kinu, rasporedile su sopstvene lasere velike snage. Međutim, američka vojska se suočava sa značajnim izazovima u pokušajima da ih izgradi i primeni u velikom broju. Stručnjaci iz industrije navode da bi mogle proći godine pre nego što američki vojnici počnu da koriste lasere na ovaj način.
“Brener na daljinu”
Visokoenergetski laseri koncentrišu svetlosne snopove na slabe tačke drona, pržeći njegove komponente poput “brenera na daljinu”, rekao je Dejvid Staud, izvršni direktor Profesionalnog društva za usmerenu energiju, koji je pomogao u pronalaženju uređaja za suzbijanje improvizovanih eksplozivnih naprava u Iraku tokom operacija američke vojske.
Poput lupe koja se koristi za fokusiranje sunčevih zraka radi paljenja vatre, laseri moraju biti fiksirani na dron određeno vreme, tri sekunde ili duže u oblačnim uslovima, što postavlja pitanja o njihovoj efikasnosti pri lošem vremenu ili protiv roja dronova.
“Ovo nisu ‘Zvezdane staze’, gde se vaša meta trenutno dezintegriše”, rekao je Džared Keler, autor biltena “Laser Wars” (Laserski ratovi) o vojnoj tehnologiji.
“Laseri nisu magija. Oni se direktno sudaraju sa fizikom gde god da se koriste”, rekao je Keler reporterima Tajmsa.
Ograničenja i rizici laserskog oružja
Visokoenergetski laseri su moćno oružje pod pravim uslovima, ali nisu univerzalno rešenje.
Vlažnost može prelomiti svetlosne zrake na nepredvidive načine. Magla može sprečiti laserske snopove da stignu do svojih ciljeva. Morska isparenja i pesak mogu oštetiti veoma osetljive optičke komponente, što čini ovo oružje nezgodnim za upotrebu ili brzu popravku na terenu.
Četiri lasera od 50 kilovata bila su raspoređena za odbranu američkih baza u Iraku od napada dronovima 2024. godine, ali su vojnici smatrali da je korišćenje tog oružja “glomazno i neefikasno”, navodi se u izveštaju Centra za novu američku bezbednost, istraživačkog centra iz Vašingtona.
Skot Kini, glavni izvršni direktor i suosnivač kompanije “nLight” u državi Vašington, koja proizvodi lasere za vojne i industrijske svrhe, rekao je da je laserska tehnologija napravila velike korake, ali da ne treba preterivati u njenim mogućnostima.
“Koristi se i koristiće se u sve više primena”, rekao je Kini i dodao da laseri ipak nisu rešenje “u svakom okruženju, u svakom trenutku”.
Laser od 100 kilovata ima polovinu konjskih snaga prosečnog automobila, rekao je Kini. Ipak, kada se koncentriše u uzak snop, dovoljno je moćan da ošteti motor aviona.
Upotreba lasera kao oružja takođe ima potencijal da izazove haos u civilnom životu, kao što ilustruje nedavno zatvaranje aerodroma u El Pasu, u američkoj saveznoj državi Teksas.
Usmeravanje lasera u avion može onesposobiti pilota, ugrožavajući putnike. Američkoj federalnoj upravi za vazduhoplovstvo (FAA) prošle godine je prijavljeno skoro 11.000 incidenata sa laserima.
Koje sve zemlje rade na laserskom oružju
Izrael već eksperimentiše sa laserima.
Sistem pod nazivom Gvozdeni snop (Iron Beam), koji proizvodi izraelska kompanija Rafael Advanced Defense Systems, pozdravljen je kao tehnološki proboj.
Međutim, izraelski zvaničnici kažu da najnovija verzija Gvozdenog snopa, laser od 100 kilovata koji je kompanija isporučila u decembru, nije spremna za upotrebu u trenutnom ratu, objavio je Jerusalem Post.
U decembru je Electro Optic Systems, inače firma iz Australije, sklopio ugovor o isporuci lasera od 100 kilovata Južnoj Koreji. Ukrajinci privlače međunarodnu pažnju sistemom “Zrak sunca” (“Sunray”), laserom koji je dovoljno mali da stane u prtljažnik automobila, objavio je magazin Atlantik.
Kina je u septembru prošle godine predstavila sopstveni laser od 180 kilovata, LY-1, postavljen na brod.
Milionski troškovi razvoja tehnologije
Možda je jeftino ispaljivati lasere, ali sistemi koji ih sadrže mogu koštati pravo bogatstvo.
Kompaniji Lockheed Martin je 2018. godine dodeljen ugovor od 150 miliona dolara za izradu dva prototipa. Rezultat je bio sistem od 60 kilovata montiran na brod, nazvan Visokoenergetski laser sa integrisanim optičkim zaslepljivačem i nadzorom (HELIOS), koji je postavljen na razarač Preble u Japanu.
Mornarica još uvek procenjuje koliko dobro osetljive optičke komponente sistema podnose dugotrajnu izloženost slanoj vodi i vlazi, prema rečima ljudi upoznatih sa situacijom.
Neki medijski izveštaji su pogrešno identifikovali laser na brodu u Persijskom zalivu kao HELIOS, ali to je zapravo bio ODIN, manje moćno oružje koje dezorijentiše dronove zaslepljujućim snopovima svetlosti, ali ih ne uništava, rekao je Keler.
Visoka cena HELIOS-a podstakla je Emila Majkla, podsekretara odbrane za istraživanje i inženjering, da prošle godine podstakne manje kompanije da se takmiče za ugovore o laserima. On je odredio “skaliranu usmerenu energiju”, koja uključuje lasere i moćne mikrotalase, kao jedan od šest kritičnih prioriteta američkog Ministarstva odbrane.
U okviru ugovora od 35 miliona dolara, Kinijeva kompanija, nLight, nedavno je isporučila vojsci laser koji može da proizvede 70 kilovata snage.
Usko grlo proizvodnje
Proizvodnja u velikim razmerama mogla bi predstavljati dodatne izazove.
Visokoenergetski laseri koriste svetlost koja prolazi kroz staklo u koje su dodate primese poput elemenata kao što je iterbijum, čiju prodaju strogo kontroliše Kina, navodi se u izveštaju Nacionalnog udruženja odbrambene industrije iz 2024. godine.
Laseri visokih performansi takođe koriste poluprovodnike napravljene od galijuma, minerala koji se takođe uglavnom proizvodi u Kini.
Proizvođači “mogu proizvesti samo mali broj sistema sa dugim rokovima isporuke”, navodi se u izveštaju o laserskim sistemima.
Dodaje se i da bi “napori da se poveća proizvodnja brzo naišli na probleme, uključujući proizvodnju optičkih komponenti (npr. difrakcionih rešetki, ogledala i sočiva), usmerivača snopa i baterija”.
Tagovi
