Sredinom februara, dok je američki predsednik Donald Tramp i dalje razmatrao da li da napadne na Iran, američki sekretar za energetiku Kris Rajt rekao je u intervjuu da nije zabrinut da bi predstojeći rat mogao da poremeti snabdevanje naftom na Bliskom istoku i izazove haos na tržištima energenata.
Čak i tokom izraelskih i američkih udara na Iran prošlog juna, rekao je Rajt, na tržištima je bilo malo poremećaja.
Neki drugi Trampovi savetnici privatno su iznosili slična mišljenja, odbacujući upozorenja da bi Iran mogao da povede ekonomski rat zatvaranjem pomorskih puteva kojima prolazi oko 20 odsto svetskih zaliha nafte, piše Njujork Tajms.
Kriza u Ormuskom moreuzu otkrila nedostatke američke strategije
Razmere te pogrešne procene postale su očigledne poslednjih dana, kada je Iran zapretio da će gađati tankere koji prolaze kroz Ormuski moreuz, stratešku tačku kroz koju svi brodovi moraju da prođu na izlazu iz Persijskog zaliva.
Kao odgovor na iranske pretnje, komercijalni pomorski saobraćaj u zalivu praktično je stao, cene nafte su naglo porasle, a Trampova administracija je užurbano počela da traži načine da ublaži ekonomsku krizu koja je dovela do rasta cena goriva.
Ovaj slučaj pokazuje koliko su Tramp i njegovi savetnici pogrešno procenili kako će Iran odgovoriti na sukob koji vlast u Teheranu vidi kao egzistencijalnu pretnju.
Iran je reagovao mnogo agresivnije nego tokom prošlogodišnjeg dvanaestodnevnog rata u junu, ispaljujući salve raketa i dronova na američke vojne baze, izraelske gradove i države širom Bliskog istoka.
Američki zvaničnici morali su usput da menjaju planove, od hitnog naređenja za evakuaciju ambasada do izrade političkih predloga za snižavanje cena goriva.
Nakon što su zvaničnici Trampove administracije u utorak prošle nedelje iza zatvorenih vrata održali brifing za zakonodavce, senator Kristofer S. Marfi, demokrata iz Konektikata, napisao je na društvenim mrežama da Trampova administracija nema plan za Ormuski moreuz i da “ne zna kako da ga bezbedno ponovo otvori”.
Unutar administracije neki zvaničnici postaju sve pesimističniji zbog nedostatka jasne strategije za završetak rata. Ipak, paze da to ne kažu direktno predsedniku, koji uporno tvrdi da je vojna operacija potpuni uspeh, navodi Tajms.
Tramp je iznosio maksimalističke ciljeve, poput zahteva da Iran imenuje lidera koji će mu se pokoriti, dok su državni sekretar Marko Rubio i ministar odbrane Pit Hegset govorili o užim, taktičkim ciljevima koji bi mogli da omoguće izlaz iz rata u skorije vreme.
Portparolka Bele kuće Karolin Levit izjavila je da je administracija „imala snažan plan“ pre izbijanja rata i obećala da će cene nafte pasti kada se sukob završi.
“Namerno poremećanje tržišta nafte od strane iranskog režima je kratkoročno i neophodno za dugoročnu korist, eliminisanje ovih terorista i pretnje koju predstavljaju Americi i svetu”, navela je u saopštenju.
“Pokažite malo hrabrosti”
Hegset je u utorak prošle nedelje priznao da je žestok iranski odgovor protiv suseda donekle iznenadio Pentagon. Ipak, insistirao je da se iranski potezi vraćaju protiv samog Teherana.
“Ne mogu da kažem da smo tačno očekivali da će reagovati baš tako, ali smo znali da je to mogućnost”, rekao je Hegset na konferenciji za novinare u Pentagonu i dodao, “mislim da je to pokazatelj očaja režima”.
Tramp pokazuje sve veću frustraciju zbog toga što rat remeti snabdevanje naftom, te je za Foks njuz rekao da bi posade tankera trebalo da “pokažu malo hrabrosti” i plove kroz Ormuski moreuz.
Neki vojni savetnici su još pre rata upozoravali da bi Iran mogao da pokrene agresivnu kampanju kao odgovor i da će američko-izraelski napad posmatrati kao pretnju svom opstanku.
Ali drugi savetnici su verovali da bi likvidacija vrha iranskog rukovodstva dovela do dolaska pragmatičnijih lidera koji bi mogli da okončaju rat.
Kada je Tramp dobio brifing o riziku da bi cene nafte mogle da porastu u slučaju rata, priznao je tu mogućnost, ali ju je umanjio kao kratkoročni problem koji ne bi trebalo da zaseni misiju rušenja iranskog režima.
Naložio je Rajtu i ministru finansija Skotu Besentu da rade na opcijama za mogući skok cena.
Tramp, međutim, nije javno govorio o tim opcijama, uključujući osiguranje rizika uz podršku američke vlade i mogućnost pratnje tankera od strane američke mornarice, sve do više od 48 sati nakon početka sukoba. Te pratnje još nisu počele.
Lažna vest o pratnji tankera izazvala haos na tržištu
Sekretar za energetiku Rajt izazvao je potres na tržištu prošle nedelje kada je na društvenim mrežama objavio da je mornarica uspešno ispratila jedan tanker kroz Ormuski moreuz.
Njegova objava podigla je akcije i umirila tržišta nafte. Ali kada je objavu obrisao nakon što su zvaničnici administracije rekli da nikakva pratnja nije obavljena, tržišta su ponovo zapala u haos.
Napori da se isporuke obnove dodatno su zakomplikovani obaveštajnim podacima da Iran priprema postavljanje mina u moreuzu, rekao je jedan američki zvaničnik za Njujork Tajms. Operacija je bila tek u početnoj fazi, ali su pripreme uznemirile Trampovu administraciju.
Američka vojska je isti dan nakon Rajtove objave saopštila da je napala 16 iranskih brodova za postavljanje mina u blizini moreuza.
Kako sukob potresa globalna tržišta, republikanci u Vašingtonu sve više brinu da bi rast cena nafte mogao da ugrozi njihove pokušaje da biračima predstave ekonomski program pred predstojeće izbore na polovini mandata.
Tramp je, i javno i privatno, tvrdio da bi venecuelanska nafta mogla da ublaži šokove izazvane ratom sa Iranom. Administracija je u utorak najavila novu rafineriju u Teksasu koja bi, prema rečima zvaničnika, mogla da poveća ponudu nafte i spreči Iran da dugoročno poremeti tržišta.
Trampove kontradiktorne poruke
Samouverenost zvaničnika Bele kuće da će pomorski putevi ostati otvoreni iznenađuje, s obzirom na to da je Tramp prošle godine odobrio vojnu kampanju protiv Huta, jemenske grupe koju podržava Iran, a koja je raketama i dronovima gotovo zaustavila pomorsku trgovinu u Crvenom moru.
U objavi na društvenim mrežama prošlog marta, kada je najavio udare na Hute, Tramp je rekao da su njihovi napadi globalnu ekonomiju koštali milijarde dolara i da “nijedna teroristička sila neće sprečiti američke trgovačke i ratne brodove da slobodno plove svetskim pomorskim putevima”.
Od početka rata u Iranu, međutim, Tramp nije slao dosledne poruke. Privatno, njegovi saradnici izražavaju frustraciju zbog njegovog nedostatka discipline u objašnjavanju ciljeva vojne kampanje javnosti.
Tramp je rekao i da bi rat mogao da traje duže od mesec dana i da je već “prilično završen”. Takođe je izjavio da će Sjedinjene Države “nastaviti još odlučnije nego ikada”.
Rubio i Hegset, međutim, deluju kao da su uskladili poruke oko tri konkretna cilja, koje su počeli da iznose u javnim nastupima u prošle nedelje.
“Ciljevi ove operacije su jasni – uništiti sposobnost režima da lansira rakete, uništavanjem samih raketa i njihovih lansera; uništiti fabrike koje proizvode te rakete; i uništiti njihovu mornaricu”, rekao je Marko Rubio u ponedeljak.
Stejt department je čak objavio ta tri cilja u formi tačaka i istakao video-snimak Rubiove izjave na zvaničnom nalogu na društvenim mrežama.
Ta prezentacija, koju je izneo Rubio, koji je ujedno i savetnik Bele kuće za nacionalnu bezbednost, delovala je kao priprema terena da predsednik rat okonča pre nego kasnije.
Na konferenciji za novinare Tramp se hvalio da je američka vojska već uništila iranske balističke rakete i mornaricu, ali je upozorio da bi moglo uslediti još agresivnije delovanje ako iransko rukovodstvo pokuša da prekine svetsko snabdevanje energijom.
“Ormuz će ili biti moreuz mira – ili moreuz poraza”
Metju Potinger, koji je bio zamenik savetnika za nacionalnu bezbednost tokom Trampovog prvog mandata, rekao je u intervjuu za Njujork Tajms da je Tramp nagovestio da bi mogao da krene na ambicioznije ratne ciljeve koji bi trajali najmanje nekoliko nedelja.
“Na njegovoj konferenciji za novinare čuo sam kako se vraća argumentu za produžetak borbi, jer režim i dalje signalizira da se neće povući i i dalje pokušava da kontroliše Ormuski moreuz”, rekao je Potinger, danas predsednik programa za Kinu u organizaciji Fondacija za odbranu demokratija, koja zagovara blisko partnerstvo SAD i Izraela i konfrontaciju sa Iranom.
“On (Tramp) ne želi da mora da vodi ‘nastavak’ rata”, dodao je.
Potraga za izlazom iz sukoba postala je hitnija od vikenda, kako globalne cene nafte rastu, a Sjedinjene Države troše skupu municiju.
Zvaničnici Pentagona su na nedavnim zatvorenim brifinzima na Kapitolu rekli da je američka vojska potrošila municiju vrednu 5,6 milijardi dolara samo u prva dva dana rata, prema rečima trojice kongresnih zvaničnika, znatno više nego što je ranije bilo javno saopšteno.
Iranski zvaničnici ostaju prkosni i poručuju da će koristiti svoj uticaj nad svetskim snabdevanjem naftom kako bi primorali Sjedinjene Države i Izrael da popuste.
“Ormuski moreuz će ili biti moreuz mira i prosperiteta za sve”, napisao je na društvenim mrežama Ali Laridžani, najviši iranski zvaničnik za nacionalnu bezbednost, “ili moreuz poraza i patnje za ratne huškače”.
Tagovi
