Iran iz dana u dan ispaljuje sve manje balističkih raketa i dronova, tvrde podaci koje je objavio izraelski Jeruslaem Post.
Analizirajući broj prijavljenih raketa i dronova presretnutih na nebu iznad Izrela i zemalja u regionu Persijskog zaliva, dolazi se do podatka da je od početka ratnih dejstava 28. februara, do 9. marta (10 dana), broj raketa i dronova lansiranih iz Irana u padu od čak 92 odsto.
Strmoglavi pad iranske vatrene moći
Kako navodi Jerusalem Post, prvog dana sukoba, iz Irana je lansirano čak 480 raketa dok je u nedelju 9. marta broj pao na samo 40. Broj lansiranih dronova pratio je isti trend opadanja, sa 720 na samo 60.
Prema podacima američke Centralne komande (CENTCOM), u napadima na Iran pogođeno je preko 3.000 ciljeva u 30 od 31 iranske provincije. Izraelske odbrambene snage (IDF) izvele su 2.600 naleta u 150 talasa napada, bacivši oko 6.500 projektila.
Kako tvrdi IDF, u napadima je neutralisano 60 odsto iranskih lansera raketa. Osim lansera, napadi na iransku ratnu mornaricu doveli su do oštećenja, ili direktnog uništavanja 43 iranska plovila uključujući razarač Dena (koji je torpedom gađala američka podmornica kod obale Šri Lanke).
U poređenju sa sukobom iz juna 2025. godine, poznatijim kao “Dvanestodnevni rat”, kada su američke i izraelske vazdušne snage izvršile napad na postrojenja za obogaćivanje uranijuma u Natanzu, Fordovu i Isfahanu, Iranci su sada imali mnogo više raketa u zalihama.
Stopa lansiranih raketa je tokom sukoba prošle godine iznosila otprilike 100 komada dnevno tokom prvog dana, dok je petog spala na samo pet. Tokom trenutnog sukoba, do nedelje, desetog dana rata, Iran je ispalio manje raketa nego tokom „najsporijeg“ dana junskog rata.
Nakon prvog dana sukoba zabeleženo je 480 lansiranja balističkih raketa i 720 dronova, što je višestruko nadmašilo početnih 100 raketa i 100 dronova iz juna prethodne godine.
Drugog dana intenzitet je dostigao vrhunac sa 520 raketa i 850 dronova, nakon čega počinje strmoglavi pad iranskih kapaciteta.
Već trećeg dana sukoba zabeležen je pad lansiranja balističkih raketa od 17% (400 projektila), dok je do petog dana taj pad iznosio 48% sa 250 lansiranih raketa.
Poređenja radi, u istom periodu tokom juna 2025. godine, petog dana je ispaljeno svega 30 raketa.
Šesti dan doneo je drastični pad od 69% (150 raketa i 220 dronova), dok je sedmog dana pad iznosio 79%, sa samo 100 lansiranih balističkih raketa.
U završnoj fazi desetodnevnog preseka, brojke pokazuju skoro potpun prestanak iranskih dejstava.
Osmog dana zabeleženo je lansiranje 70 raketa i 110 dronova (pad od 85%), devetog dana 50 raketa i 80 dronova (pad od 90%), da bi desetog dana broj lansiranja pao na svega 40 balističkih raketa i 60 dronova.
To predstavlja ukupni pad od 92 odsto u odnosu na početak operacije. Zbirno, za deset dana trenutnog sukoba na Bliskom istoku ispaljeno je 2.410 balističkih raketa i 3.560 dronova, dok je tokom celog juna 2025. godine taj broj iznosio 627 raketa i 735 dronova.
Krah iranskog arsenala?
Kako navodi Jerusalem post, razlozi za brži pad iranske lansirne moći su više strukturni, a manje taktičke prirode.
SAD i Izrael su u vazdušnim napadima od početka rata gađali preko 3.000 ciljeva, neutrališući više od 60% iranskih raketnih lansera, izjavio je portparol IDF-a.
Takođe, eliminisano je čak 80 odsto sistema protivvazdušne odbrane.
Najrealnije prognoze sugerišu da će stopa iranskih raketnih napada nastaviti da opada u narednih sedam dana, padajući ispod 20 dnevno do dvanaestog dana i približavajući se jednocifrenim brojem lansiranja balističkih raketa do četrnaestog dana.
Ipak, postoji i mala šansa da je Iran razdvojio i napravio pojedinačne “štekove” zaliha raketa i dronova, a koje još nisu otkrivene.
Tokom deset dana trenutnog obračuna Izraela i SAD sa režimom u Teheranu, Iran je na Izrael i države Persijskog zaliva lansirao približno 2.410 balističkih raketa (od ukupno 2.500 koliko navodno poseduje) i 3.560 dronova, što uveliko premašuje celokupni “Dvanaestodnevni rat”, tokom kog je lansirano svega 627 raketa i 735 dronova.
Aktuelni sukob je po broju bačenih raketa i dronova nadmašio čitav junski rat već trećeg dana.
Kao što smo već naveli, prvog dana ispaljeno je 480 raketa, što čini 77% ukupne sume celog junskog rata (627 projektila).
Već drugog dana, sa 1.000 ispaljenih raketa, obim vatre je nadmašio kompletan junski zbir za 59%.
Intenzitet lansiranja nije opao ni trećeg dana, kada je broj projektila dostigao 1.400, odnosno 223% u odnosu na Dvanaestodnevni rat.
Do petog dana sukoba Iran je ispalio tačno 2.000 raketa, što je 319% više od ukupnog učinka u prethodnom ratu.
U poređenju sa tim, petog dana prošlogodišnjeg sukoba kumulativni broj je iznosio svega 433 projektila. Do kraja desetodnevnog perioda koji je obuhvaćen podatcima, razlika u broju lansiranja postala je još drastičnija.
Šestog dana dostignuta je brojka od 2.150 (343%), sedmog 2.250 (359%), a osmog 2.320 ispaljenih raketa (370%).
Devetog dana zbir je iznosio 2.370, da bi se desetog dana zaustavio na 2.410 ispaljenih balističkih raketa. Ovaj finalni desetodnevni bilans iz marta 2026. godine skoro pa četiri puta je veći od ukupne količine raketa ispaljenih tokom čitavog Dvanaestodnevnog rata, čiji je konačni prosek bio 627 projektila.
Države Persijskog zaliva glavna meta iranskih napada
Analizom lansiranja i broja presretnutih raketa duž celog regiona, dolazimo do zanimljivog podatka da je Iran mnogostruko više targetirao zemlje Persijskog zaliva nego Izrael.
Povod za to je, kako navodi Jeruslaem Post, ciljanje energetske infrastrukture u Saudijskoj Arabiji, Emiratima, Bahreinu i drugim.
Saudijske rafinerije su zatvorene, rafinerija bahreinske nacionalne naftne kompanije Bapco je takođe zatvorena. Katar je još prošle nedelje zaustavio kompletnu proizvodnju tečnog gasa, čije rezerve čine 20 odsto svih svetskih zaliha.
NA KOGA JE SVE IRAN ISPALJIVAO RAKETE
Procena izraelskog INSS-a je da je Iran lansirao 2,5 puta više raketa i 20 puta više dronova na države Zaliva nego na Izrael.
Podaci potvrđuju da su Ujedinjeni Arapski Emirati gađani sa daleko više projektila nego Izrael, 1.468 naspram 392.
U procentima, 47 odsto svih projektila lansirano je na UAE, a 12,8 odsto na Izrael.
Sledeći po broju pretrpljenih napada je Kuvajt sa ukupno 562 projektila ili 18,4% od ukupnog broja.
Bahrein je zabeležio 231 napad ili 7,6% udela, sa 84 rakete i 147 dronova uz stopu presretanja od 82%.
Katar je bio ciljan sa 143 projektila, što je 4,7% ukupnog broja, uključujući 104 rakete sa visokih 97% presretanja i 39 dronova sa znatno nižom stopom od 62%.
Jordan je imao 119 napada ili 3,9% udela, ali se ističe savršenom stopom odbrane od 100% za svih 60 raketa i 59 dronova.
Saudijska Arabija je zabeležila 73 napada ili 2,4% udela, sa 28 raketa uz 98% uspešnosti i 45 dronova uz 93% presretanja.
Irak je bio meta 60 puta, što čini 2% udela, uz 20 raketa sa 70% uspešnosti i 40 dronova sa 65% presretanja.
Oman je imao ukupno 6 napada ili 0,2% udela, sa po 2 rakete i 4 drona uz stopu uspešnosti od po 50% za obe kategorije.
Tagovi
