Philautia, ljubav prema sebi, nekada je imala granice. Voleti sebe značilo je želeti sebi dobro u skladusa razumom i vrlinom. Danas je ljubav prema sebi postala apsolut. Ona više nije korektiv, već zatvaranje. Pod izgovorom brige o sebi, drugi postaje sredstvo potvrde. Svaka frustracija se proglašava ugrožavanjem granica. Svaki zahtev drugog doživljava se kao nasilje. Tako ljubav prema sebi postaje opravdanje za izbegavanje odnosa.
Hrišćanska agape uvela je radikalni prekid: ljubav koja ne traži uzvrat istog. Ljubav bez garancije. Savremeni svet tu ideju formalno slavi, ali je praktično ne podnosi. Ljubav bez sigurnosti deluje opasno u kulturi kontrole i performansa. Zato savremeni čovek mnogo govori o ljubavi, ali ima mali kapacitet za nju. Ljubav se obećava, ali se ne nosi. Traži se osećaj, ali se beži od odgovornosti.
Savremena terapijska kultura dodatno učvršćuje ovu logiku. Ljubav se predstavlja kao nešto što treba da „funkcioniše“, da ne bude bolna, da ne aktivira stare rane. Odnos se procenjuje po tome koliko nas uznemirava. Ako uznemirava previše, proglašava se toksičnim. Ako traži prilagođavanje, proglašava se nezdravim. Terapijski diskurs često ne podnosi konflikt, i time nesvesno uči ljude da beže iz odnosa umesto da u njima rastu.
Odrasli ljudi se tretiraju kao deca. Uče se da izbegavaju nelagodu, da traže sigurnost, da stalno „rade na sebi“, ali ne i da preuzmu odgovornost. Ljubav se predstavlja kao prostor u kome ne treba da boli. Time se briše osnovna činjenica: svaki odnos koji nešto znači mora da uznemiri. Ljubav koja ne uznemiri ne menja ništa.
Savremeni čovek želi da bude voljen, ali ne želi da bude u odnosu. Želi potvrdu, ali ne i rizik. Želi da se oseća dobro, ali ne želi da se menja. Zato ljubav postaje još jedan mehanizam regulacije, još jedna strategija preživljavanja u svetu koji se doživljava kao preteći.
Antički čovek je znao da ljubav nije tu da ga zaštiti od sveta. Savremeni čovek očekuje da ga ljubav spase od života. U tome je suštinska razlika. Antička ljubav je bila način života. Savremena ljubav je simptom.
Zato danas o ljubavi govorimo više nego ikada, a živimo je sve manje.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA, 12. MARTA I NA NSTORE.RS
Tagovi
