Kreirati haos na Bliskom i Srednjem istoku, proizvesti energetsku i ekonomsku krizu na planetarnom nivou i tako prisiliti Vašington i Jerusalim da zaustave vazdušne napade i odustanu od upotrebe paravojnih formacija etničkih manjina u Iranu, pre svega Kurda, za unutrašnji pritisak na režim. To je, u jednoj rečenici, asimetrična doktrina Islamske Republike koja bi trebalo da joj omogući da preživi, što je njen jedini prioritet u datim uslovima.
U centru Teherana, na Trgu Palestina, postavljen je sat pre skoro deset godina koji meri vreme do uništenja Izraela po proročanstvu pokojnog ajatolaha Alija Hamneja. Međutim, u vrhu Islamske Republike u ovom momentu nije uništenje Izraela, već spasavanje režima. To objašnjava napade na sve okolne zemlje, od zalivskih petromonarhija do Azerbejdžana i Turske.
Drugim rečima, pošto ne može da pobedi Izrael i SAD, Islamska Republika igra na kartu destabilizacije svih američkih i izraelskih saveznika u regionu kako bi oni izvršili pritisak na Jerusalim i Vašington da zaustave ratna dejstva. Drugi adut teokratskog režima je vreme. Pasdarani i novi rahbar Modžtaba Hamnej ne moraju da polažu nikome račune, a ko se usudi da dovede u pitanje njihovu vlast u Iranu završi u zatvoru, na vešalima ili jednostavno nestane.
Na drugoj strani, američki predsednik Donald Tramp mora da se suoči sa midterm izborima u novembru koji mogu da označe početak njegovog političkog kraja ako republikanci izgube većinu u Predstavničkom domu i/ili Senatu Američkog kongresa. Generalna je ocena da je u interesu Trampa da završi što pre sukob jer iskustvo uči da se u SAD gube izbori na ratnoj tematici.
U Teheranu vrlo dobro znaju da u Izraelu imaju veoma visok prag trpljenja, pogotovo po zapadnim parametrima, za gubitke i nanetu štetu, istovremeno vrlo dobro znaju da nema osvetoljubivije nacije na svetu od američke i posledično ne treba stavljati na probu tu njihovu karakteristiku.
Dakle, slabe karike u lancu su petromonarhije, od Saudijske Arabije, preko Ujedinjenih Arapskih Emirata, Kuvajta i Bahreina, do Katara. U svim pomenutim monarhijama imamo diktatorske režime koji se baziraju na društvenom kompromisu kojim se podanicima garantuju sigurnost i blagostanje za dobrovoljno odricanje od prava i sloboda.
Sa zatvaranjem ili ugrožavanjem Ormuskog moreuza i bombardovanjima arapskih komšija Islamska Republika podriva dva noseća temelja njihovog ekonomskog blagostanja: naftu i gas na jednoj strani, a imidž sigurnih zemalja i turističkih oaza na drugoj.
Iz prethodno rečenog da se zaključiti da taktika Teherana nije samoubilačka, kako bi to moglo izgledati na prvi pogled, već proračunata koliko god bila i očajnička.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE OD ČETVRTKA, 12. MARTA NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
