Libanska ministarka za socijalna pitanja Hanin Sajed izjavila je da je 83.847 ljudi pobeglo iz južnog Libana i drugih oblasti nakon novog sukoba između Izraelskih odbrambenih snaga (IDF) i libanske militantne grupe Hezbolah, piše Jerusalem Post (TJP).
Sukob je eskalirao nakon što je Hezbolah lansirao rakete na Izrael 2. marta. Od tada je grupa izvodila i napade dronovima, a nakon što je izraelska vojska ušla u Liban, došlo je do ranjavanja dva vojnika nakon što su pripadnici Hezbolaha otvorili vatru na izraelski tenk.
Izrael proglasio zonu aktivnih borbi na osam odsto teritorije države
Arapski mediji sada izveštavaju da su “desetine hiljada Libanaca raseljene nakon naredbi za evakuaciju koje je izdala izraelska vojska, proglasivši osam odsto kopnene mase zemlje južno od reke Litani zonom aktivnih borbi”.
Ministarka Sajed je izjavila da se više od 80.000 raseljenih registrovalo u skloništima, a da ih je trenutno 399 širom zemlje. Liban takođe tvrdi da je u borbama stradalo 72 ljudi.
U međuvremenu, Norveški savet za izbeglice (NRC) takođe je izdao saopštenje o situaciji u Libanu.
“Užasnut sam uticajem koji rat u regionu ima na civile. Moje kolege iz NRC-a širom regiona će ostati i pružati humanitarnu pomoć. Ova smrtonosna eskalacija dodatno otežava patnju ljudi koji su već pogođeni ili osiromašeni prethodnim krugovima sukoba”, rekao je Jan Egeland, generalni sekretar NRC.
On dodaje da je u Libanu izraelsko bombardovanje, koje je usledilo nakon napada Hezbolaha, ubilo i ranilo stotine ljudi, dok je 65.000 prisilno raseljeno u improvizovana skloništa, uključujući džamije i škole.
“Desetine hiljada ostaju na ulicama ili u skloništima kod rođaka ili prijatelja. U sredu je Izrael izdao upozorenje pozivajući celokupno stanovništvo južno od libanske reke Litani na evakuaciju – što je potez koji će poremetiti još mnogo života”, naveo je Egeland.
On napominje da su humanitarne operacije bile nedovoljno finansirane čak i pre najnovije eskalacije, primoravajući agencije za pomoć poput NRC-a da donose nemoguće odluke o tome ko dobija pomoć, a ko ne.
“Ogromni resursi se mobilišu za vojnu akciju dok humanitarna pomoć ostaje ozbiljno nedovoljno finansirana”, izjavio je generalni sekretar.
Egeland ističe je da su „ljudi u ovom regionu pretrpeli dovoljno“ i da se „mora učiniti sve da se spreči dalje raseljavanje, povrede ili nasilje“.
Tagovi
