Proameričke iranske kurdske snage sa sedištem u Iraku pripremaju oružane jedinice koje bi mogle da uđu u Iran, stvarajući potencijalni novi front u sukobu koji se već širi, navode irački zvaničnici i visoki članovi iranskih kurdskih grupa, piše Njujork Tajms.
C.I.A. je prethodno dostavljala malokalibarsko oružje iranskim kurdskim snagama u sklopu tajnog programa za destabilizaciju Irana, što je akcija koja je počela pre trenutnog rata, prema rečima ljudi upoznatih sa tom akcijom.
Međutim, na brifingu u sredu, portparolka Bele kuće Kerolin Livit izjavila je da su izveštaji o tome da je predsednik Tramp pristao na bilo kakav plan da Kurdi pokrenu pobunu u Iranu „potpuno lažni“.
Upad Kurda preko granice se još uvek razmatra
Američko-izraelska vojna operacija u Iranu, koja je počela u subotu, usmrtila je vrhovnog vođu zemlje i druge visoke zvaničnike.
Gađani su vladini i bezbednosni objekti širom zemlje, uključujući one na iransko-iračkoj granici.
Američki zvaničnici debatuju o korisnosti kurdskog upada dok se borbe intenziviraju, tvrde osobe upućene u situaciju. Svaki napor SAD da pomognu Kurdima u započinjanju upada u Iran, ili bilo kakve vrste pobune tamo, bio bi iznenađujući preokret u ratu.
Ako bi bio dovoljno velik, upad bi mogao da primora jedinice iranske vojske da odgovore, omogućavajući američkim ili izraelskim avionima da ih gađaju.
Sjedinjene Države imaju dugu istoriju saradnje sa kurdskim milicijama u Iraku i Siriji.
Ali Amerika takođe ima reputaciju da napušta Kurde, etničku grupu koja se proteže delovima Turske, Sirije, Iraka i Irana. Nakon Zalivskog rata 1991. godine, Sjedinjene Države su ohrabrile kurdski ustanak u Iraku, ali su potom stajale po strani dok je iračka vojska masakrirala kurdske snage.
Neki ljudi upoznati sa planiranjem potencijalnog kurdskog upada u Iran izrazili su dozu opreza.
Ne postoji način da bilo koja kurdska snaga sruši iransku vladu, kažu oni, ili čak značajno utiče na to ko bi mogao preuzeti vlast.
C.I.A. je obezbedila samo malokalibarsko oružje kurdskim snagama, koje nemaju tenkove ni teško naoružanje da pokrenu invaziju ili da ugroze teokratsku vladu u Teheranu.
Bivši zvaničnici su takođe rekli da iranska persijska većina ne bi pozdravila oružani kurdski upad. Procenjuje se da u zemlji od 90 miliona stanovnika živi između 6 i 9 miliona Kurda.
Izvori upoznati sa ovim razmatranjima ponovile su reči portparolke Livit, rekavši da Bela kuća još nije odlučila da li da pošalje Kurde u Iran. Neki od njih su dodali da odluka možda neće zavisiti od Izraela ili Sjedinjenih Država, već bi kurdsko rukovodstvo moglo samo da donese tu odluku.
Iran vrši pritisak na Irak da spreči kurdske borce da pređu granicu, rekli su irački zvaničnici i lideri iranskih Kurda.
Trampovi planovi za kurdsku pobunu
Ove nedelje, američki predsednik Tramp zatražio je od dvojice lidera iračkih Kurda, Masuda Barzanija i Bafela Talabanija, da omoguće iranskim kurdskim borcima stacioniranim u Iraku da pređu u Iran, rekla su dvojica lidera iranskih Kurda i dvojica iračkih bezbednosnih zvaničnika.
Jedan od iranskih kurdskih zvaničnika rekao je da je gospodin Tramp u utorak imao poseban poziv sa Mustafom Hidžrijem, šefom Demokratske partije Iranskog Kurdistana, kako bi razgovarali o slanju snaga preko granice.
Svi zvaničnici su govorili pod uslovom anonimnosti zbog osetljivosti pitanja.
Ni bezbednosni zvaničnici ni članovi grupa nisu precizirali kakav bi oblik američka podrška mogla da poprimi.
Karolin Livit je rekla da neće komentarisati Trampove pozive stranim zvaničnicima, ali da je predsednik „razgovarao sa kurdskim liderima u vezi sa našom bazom koju imamo u severnom Iraku“.
C.I.A. je odbila da komentariše napore za podršku Kurdima.
Nije jasno tačno kada je C.I.A. počela da naoružava Kurde, ali to je deo dugoročne tajne kampanje agencije za destabilizaciju iranske vlade, tvrde upućeni u akciju.
Bivši zvaničnici su rekli da cilj nikada nije bio rušenje vlade u Teheranu, već ometanje lidera ili potencijalno stvaranje bezbednosne krize.
O naporima C.I.A. da naoruža kurdske snage ranije je izveštavao CNN. Axios je izvestio o pozivu između kurdskih lidera u Iraku i gospodina Trampa radi razgovora o ratu u Iranu.
Uništavanje iranske odbrane u funkciji novog kurdskog fronta
Od početka zajedničke američko-izraelske ratne kampanje, bombe i rakete pogađaju ciljeve u istočnom Iranu, očigledno fokusirane na provinciju Kurdistan, prema analizi Njujork Tajmsa.
Iz satelitskih snimaka nije jasno da li su Sjedinjene Države, Izrael ili obe snage pogodile te ciljeve.
Nekoliko iranskih kurdskih lidera opisalo je napade u istočnom Iranu kao deo napora da se podrži infiltracija iz Iraka.
Udari su pogodili objekte Islamske revolucionarne garde, policijske stanice i, što je kritično, granične stražarnice i komunikacione tornjeve. Udari su takođe pogodili civilne administrativne zgrade i oštetili obližnja stambena naselja.
Analiza video snimaka i satelitskih snimaka pokazuje da su napadi bili koncentrisani na lokacije blizu autoputeva koji vode od iransko-iračke granice u unutrašnjost Irana.
Bombardovanja su odnela ogroman broj civilnih žrtava u toj oblasti, rekli su za Tajms Iranci koji tamo imaju rođake.
Kampanja bombardovanja bi olakšala bilo kakav upad iransko-kurdskih snaga iz Iraka, smanjujući snagu iranskih snaga koje bi mogle pokušati da zaustave invaziju.
U Sanandadžu, glavnom gradu iranske provincije Kurdistan, udari su sravnili bezbednosne objekte i administrativne kancelarije.
Jedan provereni video snimak zabeležio je veliku eksploziju u sedištu policije koje je već bilo okruženo dimom, dok kasniji snimci pokazuju uništeni kompleks, uključujući emisioni toranj.
U Marivanu, manjem gradu bliže iračkoj granici, zatvor i susedna kazniona su teško oštećeni, pokazuju satelitski snimci i video snimci objavljeni na internetu.
Druge gađane lokacije uključuju Baneh, gde je video koji je proverio Tajms pokazao obimno razaranje u centru grada. Od početnih napada u subotu, Tramp ih je okarakterisao kao „istorijsku priliku“ za Irance da zbace svoje autoritarne klerikalne vladare.
Borba za slobodu i nacionalnu domovinu
Iranski Kurdi su često bili na udaru represije autoritarne vlade. Njihovi politički lideri dugo su nastojali da stvore nacionalnu domovinu, bilo kao državu ili kroz samoupravne federalne regione u okviru svojih trenutnih zemalja.
„Borimo se za slobodu i naravno da se borimo protiv vojske koja nanosi štetu našem narodu“, rekao je Siamand Moani, veteran i lider Partije slobodnog života Kurdistana, jedne od iranskih kurdskih grupa u Iraku za koje zvaničnici kažu da planiraju slanje boraca u Iran.
Moani nije želeo ni da potvrdi ni da demantuje te napore, ali je rekao da su militanti „proširili“ svoje operacije.
Od početka rata, proksi milicije povezane sa Iranom napale su američku bazu u severnom kurdskom regionu Iraka. Takođe su pogodile međunarodni aerodrom u tom regionu, naftna i gasna postrojenja, i najmanje dve baze koje koriste iranski kurdski borci.
Iračka centralna vlada, koja ima bliske veze sa Iranom, naredila je zvaničnicima u regionu iračkog Kurdistana da ne dozvole iranskim kurdskim militantima da pređu granicu, navode dvojica visokih iračkih zvaničnika.
Čini se da su regionalni zvaničnici u iračkom Kurdistanu ispoštovali taj zahtev.
U utorak je zamenik premijera iračkog Kurdistana, Kubad Talabani, izjavio u saopštenju da je na bezbednosnom sastanku naglasio da region „nije strana u regionalnom sukobu i da zauzima neutralan stav“.
Neki iranski kurdski lideri rekli su da oklevaju da sarađuju sa Sjedinjenim Državama na pokretanju operacija u Iranu, s obzirom na potencijalnu cenu po njihov narod ako taj napor propadne.
Ipak, jedan od tih zvaničnika rekao je da su neke iranske kurdske snage bazirane u Iraku odlučile da nastave sa planom slanja snaga u Iran.
Njihova nada je da će im se, nakon što pobuna počne, pridružiti lokalni stanovnici – mada za to nema garancije, jer mnogi Kurdi u tom regionu nisu lojalni ovim grupama.
Međutim, iranski kurdski regioni bili su među najnemirnijim tokom svenarodnog protestnog pokreta protiv iranske vlade u januaru, koji su vlasti ugušile u smrtonosnom obračunu.
Tagovi
