Sukob na Bliskom istoku nastavlja da eskalira i petog dana nakon što su Izrael i SAD pokrenuli zajedničku operaciju protiv Irana, u kojoj je tamo poginulo više od 1.000 ljudi, što je izazvalo uzvratne napade na Izrael i susedne zalivske države i gurnulo region u strah i neizvesnost, piše CNN.
Američki i izraelski lideri izneli su samouverene tvrdnje da je iranska vojska teško pogođena i da je u defanzivi, uz skoro 2.000 pogođenih ciljeva. Ipak, iranske rakete i dronovi i dalje stižu, gađajući američke ciljeve širom regiona.
U samim Sjedinjenim Državama zakonodavci su i dalje podeljeni, a glasanje u Senatu o ratnim ovlašćenjima predsednika Donalda Trampa zakazano je za sredu.
Rat je poremetio globalni saobraćaj, ostavio strane državljane i porodice zaglavljene, podigao cene sirovina širom sveta i doveo do pada azijskih berzi u sredu. U međuvremenu raste broj civilnih žrtava i ranjenih u Iranu i Libanu.
U Iranu bi trebalo, prema državnim medijima, u sredu uveče da počne trodnevna žalost za vrhovnim vođom ajatolahom Alijem Hamneijem, koji je ubijen u subotu u prvom talasu američko-izraelskih napada.
Evo šta treba znati petog dana sukoba.
Šta se dešava u Iranu?
Novi napadi: Dodatni američko-izraelski udari bili su usmereni na još jednu grupu iranskih lidera, rekao je u utorak američki predsednik Donald Tramp. On je pohvalio operaciju, tvrdeći da su iranska vojna postrojenja praktično „uništena“, od mornarice do vazduhoplovstva i drugih grana. Do sada je u zajedničkoj operaciji pogođeno više od 1.700 ciljeva, prema podacima američke Centralne komande (CENTCOM).
Raste broj poginulih: Više od 1.000 ljudi, uključujući decu, ubijeno je u Iranu od subote, prema podacima organizacije Human Rights Activists News Agency sa sedištem u SAD. Ta grupa navodi da je izveštaj preliminaran i da bi broj mogao da raste.
Novi vrhovni vođa: Grupa visokih iranskih zvaničnika sastaje se putem video-veze kako bi izabrala novog vrhovnog vođu nakon što je u prvim američko-izraelskim napadima ubijen ajatolah Ali Hamnei, prenosi poluzvanična iranska agencija Fars. Hamneijev sin, Modžtaba Hamnei, nalazi se među malom grupom sveštenika koji se pominju kao mogući naslednici. Međutim, nije jasno gde se nalaze, niti čak da li su živi.
Saobraćajne kamere: „Fajnenšel tajms“ otkrio je nove detalje o toj operaciji – uključujući da je Izrael hakovao bezbednosne kamere na ulicama Teherana i godinama ih koristio za izgradnju složenog sistema nadzora.
Šta se dešava u regionu?
Napadi na Liban: Izrael takođe gađa Liban, ciljajući militantnu grupu Hezbolah koju podržava Iran i izdajući naređenja za evakuaciju desetina sela.
Iran uzvraća: Arapske države u Persijskom zalivu podnose najveći teret žestokog iranskog odgovora. Zemlje poput Kuvajta, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Saudijske Arabije presrele su stotine raketa i dronova poslednjih dana – što otvara pitanje koliko dugo njihova protivvazdušna odbrana može da izdrži i koliko još oružja ima u iranskom, već iscrpljenom arsenalu.
Decenijama su se te zemlje pripremale za ovakav potencijalni napad, naoružavajući se američkim oružjem i ugošćavajući američke trupe – iako su samo nekoliko nedelja ranije pozivale Trampovu administraciju da ne napadne Iran.
Gađane američke baze: SAD su zatvorile ambasade u Saudijskoj Arabiji, Kuvajtu i Libanu nakon što su neke od njih pogođene iranskim napadima. Pogođene su i stanica CIA u Saudijskoj Arabiji, kao i američka vojna baza u Kataru – najveća na Bliskom istoku. Naloženo je da osoblje američke vlade koje nije neophodno napusti više zemalja na Bliskom istoku.
Zaglavljeni putnici: Poremećaji u putovanjima izazvali su haos među hiljadama turista i stranaca koji imaju malo mogućnosti da pobegnu. Veliki deo vazdušnog prostora u regionu i dalje je zatvoren, a hiljade letova su otkazane.
Tramp je u utorak rekao da nije postojao plan evakuacije Amerikanaca sa Bliskog istoka pre nego što su pokrenuti napadi, ali da njegova administracija sada radi na obezbeđivanju letova za pomoć onima koji su ostali zaglavljeni. Evropske države takođe pokušavaju da evakuišu svoje građane.
Gubici američkih snaga: Šest američkih vojnika poginulo je u iranskim napadima od subote, a Tramp je već upozorio da će taj broj verovatno rasti.
Glasanje u Senatu: Senat bi već u sredu mogao da glasa o rezoluciji kojom bi se od Trampa zahtevalo da dobije odobrenje Kongresa za nastavak vojne kampanje; Predstavnički dom će o sličnoj meri glasati u četvrtak.
Potres na tržištu nafte: Cene nafte i prirodnog gasa rastu, dok berze padaju. Bliski istok je veliki proizvođač i nafte i gasa, ali je izvoz energije iz regiona sada u velikoj meri presečen za ostatak sveta zbog faktičkog zatvaranja Ormuskog moreuza.
Zašto su SAD i Izrael napali Iran?
Tvrdnje SAD i Izraela: Zvaničnici obe zemlje poslednjih dana davali su različita objašnjenja za napad – uključujući potrebu da se spreči Iran da razvije nuklearno oružje, ali i tvrdnju da su reagovali na potencijalne preventivne napade Irana.
Provera činjenica: Međunarodna agencija za nuklearnu energiju, nadzorno telo Ujedinjenih nacija za nuklearni program, osporila je te tvrdnje – rekavši za CNN da Iran nije bio danima ili nedeljama udaljen od posedovanja atomskog oružja.
Sam Tramp je više puta rekao da je nuklearni program Teherana „uništen“ američkim napadima na Iran prošlog leta. Američke obaveštajne procene takođe sugerišu da bi Iranu bilo potrebno do 2035. godine da razvije interkontinentalnu balističku raketu, ukoliko bi odlučio da ide tim putem.
Tagovi
