Hepatocelularni karcinom (HCC) predstavlja najčešći oblik primarnog raka jetre i jedan od vodećih uzroka smrtnosti povezane sa malignim oboljenjima širom sveta. U mnogim slučajevima, bolest se dijagnostikuje u uznapredovalim stadijumima, što značajno otežava efikasno lečenje i smanjuje šanse za preživljavanje. Razumevanje simptoma, faktora rizika, kao i dostupnih dijagnostičkih i terapijskih pristupa, ključno je za prevenciju i poboljšanje ishoda bolesnika. Ovaj tekst daje sveobuhvatan pregled trenutnih saznanja o HCC-u, sa posebnim osvrtom na situaciju u našoj zemlji.
Hepatocelularni karcinom (HCC) treći je vodeći uzrok smrti među malignim bolestima. Reč je o malignom tumoru ćelija jetrenog tkiva (hepatocita) koji se najčešće razvija na terenu ciroze. Očekuje se da će 2030. godine globalni broj novoobolelih dostići milion. Ovaj trend rasta povezan je sa porastom nealkoholne masne bolesti jetre i zloupotrebom alkohola, ali i hroničnim virusnim hepatitisima.
HCC najčešće nastaje u cirotično izmenjenoj jetri, kao posledica hronične infekcije virusima hepatitisa B i C, dugotrajne i prekomerne konzumacije alkohola, izloženosti toksinima poput aflatoksina, kao i urođenih metaboličkih poremećaja. U evropskom okruženju najčešći profil pacijenta podrazumeva osobu sa alkoholnom bolešću jetre ili masnom jetrom (često u sklopu gojaznosti i insulinske rezistencije). Većina ovih bolesnika vremenom razvije cirozu – osnovu za nastanak HCC – iako manji deo obolelih s masnom jetrom može razviti rak jetre i bez prethodno utvrđene ciroze.
Simptomi
Simptomi HCC-a često izostaju u ranim fazama, zbog čega se bolest otkriva kasno. U uznapredovalim stadijumima javljaju se slabost, umor, bol u abdomenu ili ispod desnog rebarnog luka, bol koji se može preneti u desno rame, gubitak apetita, mučnina, neplanirani gubitak telesne mase, žutilo kože i beonjača (žutica) i povišena temperatura. U praksi, kada se pojave simptomi poput bola, izraženog mršavljenja i žutice, bolest je obično već odmakla, a opcije lečenja su ograničenije. Kako ističe dr Miljana Džunić, internistički onkolog sa Klinike za onkologiju UKC Niš, „rak jetre se uglavnom otkriva u jako odmaklim fazama, kada je često nemoguće primeniti bilo kakav vid lečenja.”
Prevencija
Prevencija počinje kontrolom najvažnijih uzroka oštećenja jetre. ‘’Sistemska vakcinacija protiv hepatitisa B i aktivno antivirusno lečenje hepatitisa B i C ostaju ključne mere javnog zdravlja, kao i smanjivanje izloženosti aflatoksinu što se sve sprovodi u našoj zemlji. Pored toga, održavanje zdrave telesne težine, uravnotežena ishrana, redovna fizička aktivnost i ograničenje unosa alkohola značajno umanjuju rizik od HCC-a i predstavljaju korake u potpunosti pod našom kontrolom’’, naglašava dr Džunić.
Redovan skrining rizičnih osoba (posebno onih sa cirozom i hroničnim hepatitisom) ultrazvukom i praćenjem alfa-fetoproteina (AFP) povećava verovatnoću ranog otkrivanja.
Faktori rizika: zloupotreba alkohola, masna jetra i aflatoksin
Porast obolelih od raka jetre, globalno i u našoj zemlji, svrstava HCC među najčešće maligne bolesti. Najveću težinu nose hronična oštećenja jetre: ciroza (bilo kog uzroka), hronični hepatitis B i C, prekomerna upotreba alkohola, kao i metabolička stanja poput gojaznosti, dijabetesa melitusa i nealkoholne masne bolesti jetre (NAFLD/MASLD).
Zloupotreba alkohola jedan je od glavnih uzročnika progresivnog oštećenja jetre koje vodi ka HCC, a u kombinaciji sa metaboličkom disfunkcijom dodatno ubrzava razvoj bolesti. Aflatoksin B1, toksin koji se može naći u kontaminiranoj hrani stočnog porekla i žitaricama, posebno je rizičan u prisustvu hroničnog hepatitisa. Nealkoholna masna bolest jetre, često udružena sa insulinskom rezistencijom, hipertenzijom i abdominalnom gojaznošću, postaje jedan od vodećih uzročnika HCC-a u savremenoj populaciji.
Dijagnostika
Rana dijagnostika je presudna za prognozu. HCC se može otkriti metodama kao što su ultrazvuk, kompjuterizovana tomografija (CT) i magnetna rezonanca (MRI), uz karakteristične obrasce kontrastnog pojačanja tumora. Laboratorijski testovi funkcije jetre (bilirubin, albumin, ALT, AST, alkalna fosfataza), koagulacioni parametri (INR, protrombinsko vreme) i krvna slika mogu ukazati na oštećenje jetre ili komplikacije ciroze. Povišeni serumski alfa-fetoprotein (AFP) može pomoći u detekciji i praćenju, iako nije specifičan. Najbolje ishode postižu pacijenti koji su uključeni u redovan nadzor: kod rizičnih bolesnika preporučuje se periodični ultrazvuk jetre, uz ili bez merenja AFP-a, kako bi se lezije otkrile u stadijumu pogodnom za kurativne intervencije.
Lečenje
Terapijske opcije i dinamika lečenja zavise od veličine i broja tumora, proširenosti bolesti i funkcionalne rezerve jetre.
Hirurška resekcija: parcijalna hepatektomija je opcija za odabrane pacijente sa očuvanom funkcijom jetre i lokalizovanim tumorom.
Transplantacija jetre: nudi potencijalno izlečenje kod pacijenata koji ispunjavaju kriterijume
Ablaciona terapija: radiofrekventna ili mikrotalasna ablacija i perkutana injekcija etanola efikasne su za manje tumore.
Transarterijske terapije: TACE/TAE ili radioembolizacija koriste se kada hirurgija ili ablacija nisu izvodljive, uz uslov da nema opsežnog vanhepatičnog širenja i da je portalni protok očuvan.
Radioterapija: stereotaksična radioterapija ili selektivni pristupi u odabranim slučajevima.
Sistemske terapije: ciljane terapije i imunoterapije u uznapredovalom obliku bolesti.
Terapijska dostupnost u Srbiji
U praksi, mogućnosti sistemske terapije su ograničene. U našoj zemlji lečenje HCC-a delimično sledi svetske preporuke. Od pre dve godine je dostupna kombinacija imuno-ciljane terapije (atezolizumab/bevacizumab) što je zaista dobra stvar, kaže dr Džunić.
“Međutim, kod značajnog broja bolesnika lek bevacizumab je kontraindikovan, zbog opasnosti od krvarenja koje se javlja kod oštećene jetre. Ovi pacijenti u našoj zemlji mogu dobiti samo sorafenib, što je zastareli oblik terapije, dok se u svetu preporučuje dvojna imunoterapija (durvalumab/tremelimumab). Da bismo mogli da ponudimo najbolje lečenje, neophodno je da nam je dostupna još i imunoterapijska dvojna kombinacija (durvalumab/tremelimumab) koja ostvaruje dugotrajne rezultate, kao i mogućnost upotrebe sorafeniba nakon progresije bolesti na imunoterapiju, što u Srbiji zasada nije slučaj”, objasnila je dr Džunić. . Izbor lečenja treba da donosi multidisciplinarni tim, uz procenu stadijuma, funkcije jetre (Child-Pugh), performans statusa i komorbiditeta.
Izgledi i značaj ranog otkrivanja
Pravovremena dijagnoza značajno menja prognozu. Kada se HCC otkrije u ranoj fazi i omogući kurativni tretman (resekcija, transplantacija, ablacija), stopa petogodišnjeg preživljavanja može premašiti 70%. Nasuprot tome, kod uznapredovale bolesti petogodišnje preživljavanje pada ka približno 20%. Ovi brojevi dodatno podvlače potrebu za organizovanim skriningom rizičnih grupa, dostupnošću savremenih terapija i edukacijom stanovništva o faktorima rizika koje je moguće kontrolisati.
Tagovi
