Ahmad Vahidi, nekadašnji ministar unutrašnjih poslova i odbrane Irana i doskorašnji zamenik glavnokomandujućeg iranske Revolucionarne garde (IRGC), izabran je za novog komandanta ove militantne organizacije 1. marta, objavili su iranski prodržavni mediji.
On je na toj poziciji nasledio Muhameda Pakpura, koji je dužnost komandanta obavljao svega godinu dana pre nego što je ubijen u udruženim američko-izraelskim vazdušnim napadima u subotu.
Mozak operacija u inostranstvu
Vahidi se nalazi na crvenoj interpolovoj poternici zbog navodne umešanosti u bombaški napad na Izraelsko-argentinsko udruženje uzajamne pomoći (AMIA) u Buenos Ajresu u Argentini 1994. godine u kom je stradalo 85 ljudi, a povređeno više stotina.
Vahidi je u vreme napada predvodio ogranak za operacije u inostranstvu iranske Revolucionarne garde (IRGC), da je bio jedan od glavnih organizatora ovog bombaškog napada.
U saopštenju Interpola iz 2007. godine, navodi se da je poternica raspisana na zahtev vlasti u Argentini, a da je pored Vahidija, crvena poternica raspisana i za još pet osoba umešanih u napad.
Iran negira bilo kakvu umešanost, dok argentinski tužioci Vahidija optužuju za učešće u planiranju i izvršenju napada.
U junu 2010. godine, američka vlada je stavila Vahidija na crnu listu.
U maju 2011. godine, Vahidi je boravio u zvaničnoj poseti Boliviji koja se posle izvinila Argentini zbog Vahidijeve posete i objavila da će on odmah napustiti državu.
U avgustu 2021. godine, tadašnji novoizabrani predsednik Ebrahim Raisi imenovao je Vahidija za ministra unutrašnjih poslova.
To je izazvalo osudu Argentine, pri čemu je sada već bivši šef Ministarstva spoljnih poslova ove zemlje opisao imenovanje Vahidija kao „uvredu za Argentinu i udarac za porodice žrtava“ napada.
Centar „Simon Vizental“ iz Los Anđelesa takođe je izdao saopštenje u kojem je imenovanje nazvao porazom za porodice žrtava napada.
napad planirao iran, izveo ga hezbolah
U aprilu 2024. godine, argentinski krivični sud (Kasacioni sud) presudio je da je napad planirao Iran, a da ga je izvela organizacija Hezbolah koju podržava Iran.
U maju 2024. godine, argentinsko Ministarstvo spoljnih poslova zvanično je saopštilo da je Interpol izdao crvenu poternicu za hapšenje Vahidija u vezi sa bombaškim napadom na AMIA centar 1994. godine.
U ovoj crvenoj poternici navodi se da Argentina traži Vahidija pod optužbom za teško ubistvo i nanošenje štete.
Argentina je u julu 2024. godine izdala zvanično saopštenje, istovremeno sa Vahidijevom posetom Pakistanu i Šri Lanki, zahtevajući od Interpola i zemalja domaćina da ga uhapse zbog učešća u ovom napadu.
Takođe, Vrhovni krivični sud Argentine je u presudi bez presedana proglasio Iran direktno odgovornim za ovaj napad, opisujući ga kao „zločin protiv čovečnosti“.
Trenutni argentinski predsednik Havijer Milej je na 30. godišnjicu napada nazvao iransku vladu „terorističkom“ i, predlažući suđenje u odsustvu osumnjičenima poput Vahidija, Mohsena Rezaija i Ali Akbara Velajatija koji se zajedno sa Vahidijem nalaze na crvenoj Interpolovoj poternici.
Nasilje nad demonstrantima u Iranu
Ahmad Vahidi, čije je pravo ime Vahid Šahčeragi, rođen je 1958. godine u Širazu a od 1979. godine član je iranske Revolucionarne garde (IRGC), nakon čega je učestvovao je u osmogodišnjem iransko-iračkom ratu, gde je u jednom trenutku postao terenski komandant.
Godine 1983. pridružio se specijalnim jedinicama IRGC-a, poznatijim kao brigada Kuds, a od 1988. godine postaje komandant ove jednice. Vahidi je na toj funkciji je ostao do 1997. godine.
Godine 2005. postavljen je na mesto zamenika tadašnjeg ministra odbrane, Mustafe Muhameda-Nadžara, a 2009. godine je unapređen na mesto ministra tokom vlade predsednika Mahmuda Ahmadinežada.
Vahidijevo ime se pominje i u kontekstu nasilnog suzbijanja demonstracija u Iranu 2022. godine.
On je u septembru te godine imenovan za člana Saveta za svrsishodnost na mandat od pet godina.
OpenSanctions navodi da je tokom njegovog mandata, nezapamćen broj vojnih i bezbednosnih zvaničnika imenovan na mesta guvernera provincija, a čija uloga je bila da učestvuju u koordinaciji aktivnosti kontrole mase koje sprovode specijalne policijske snage, milicija Basidž i iranska Revolucionarna garda (IRGC).
Dodaje se da su tokom protesta povodom smrti Mahse Amini sredinom septembra 2022. godine, široko dokumentovana “flagrantna i teška” kršenja ljudskih prava od strane iranskih snaga reda, kao što je neselektivno pucanje bojevom municijom na mirne demonstrante, uključujući decu.
U tim protestima stradalo je više od 70 demonstranata, a stotine su teško povređene, među kojima i deca.
Ahmad Vahidi se, i pored toga, javno zalagao za oštar pristup prema ljudima koje učestvuju u ovim protestima.
Tadašnji ministar unutrašnjih poslova Abdulreza Rahmani Fazli, odgovarajući na pitanja poslanika zbog navoda da je demonstrantima na ulicma pucano u glavu, rekao: „Pa, pucalo se i u noge“.
Vahidi je jedan od zagovornika obaveznog hidžaba i branio je slanje SMS poruka opomene zbog hidžaba.
U januaru 2023. izjavio je: “Oni koji nose neprikladnu odeću ili eventualno nemaju hidžab, dobijaju opomenu, a povinovanje zakonu o obaveznom hidžabu je građansko pravo”.
Vahidi je zatim postao ministar unutrašnjih poslova u vladi Ebrahima Raisija.
Čovek iz senke koji je preživeo pad vrhovnog vođe
Uspon Vahidija u IRGC-u ubrzao se 2025. godine.
Opsežni izraelski napad u junu doveo je do smrti Hoseina Salamija, glavnokomandujućeg IRGC-a, nakon čega ga je na toj poziciji nasledio Mohamed Pakpur.
Vahidi je 31. decembra imenovan za zamenika glavnokomandujućeg.
Ovo imenovanje se poklopilo sa narodnim protestima koji su doveli do ubistava demonstranata, a u kojima je IRGC imao glavnu ulogu.
Međutim, vrhunac njegove profesionalne karijere dogodio se u martu 2026. godine kada je usled zajedničkih udara Izraela i SAD-a ubijen komandant IRGC-a Pakpur, zajedno sa vrhovnim vođom Islamske Republike.
Vahidi je, za razliku od figura poput Kasema Sulejmanija, bivšeg komandanta jedinica Kuds, uvek delovao iz senke.
Kako navodi ”Iran Wire”, sumnja se da neki članovi njegove porodice žive u SAD i Kanadi.
Tagovi
