Telohranitelji i vozači ajatolaha Ali Hamneija i visokih Iranskih zvaničnika praćeni su mesecima pre nego što je došlo do odsudnog napada na postrojenje u Teheranu u kom je iranski vrhovni vođa eliminisan.
Prema saznanjima lista Fajnenšl Tajms (FT), gotovo sve saobraćajne kamere u Teheranu bile su hakovane godinama unazad, krišom prenoseći snimke na servere u Tel Avivu i Južnom Izraelu.
Jedna kamera je imala ugao koji se pokazao posebno korisnim, omogućavajući im da utvrde gde ljudi parkiraju svoje privatne automobile, pružajući uvid u funkcionisanje svakodnevnog dela strogo čuvanog kompleksa u ulici Paster u Teheranu.
Složeni algoritmi dopunjavali su detalje u dosijeima članova obezbeđenja, koji su uključivali njihove adrese, radno vreme, rute kojima su išli na posao i, što je najvažnije, koga su obično štitili i prevozili, gradeći ono što obaveštajci zovu „obrazac života“.
Kako su Mosad i CIA pratili svaki korak ajatolaha
Ove radnje bile su deo višegodišnje obaveštajne kampanje koja je utrla put za atentat na ajatolaha.
Ovaj izvor podataka u realnom vremenu, jedan od stotina različitih obaveštajnih tokova , nije bio jedini način na koji su Izrael i CIA uspeli da utvrde tačno vreme kada će 86-godišnji Ali Hamnei biti u svojim kancelarijama te sudbonosne subote ujutru i ko će mu se pridružiti.
Tome je doprinela i činjenica da je Izrael uspeo da poremeti pojedinačne komponente desetak tornjeva mobilne telefonije u blizini ulice Paster, čineći da telefoni deluju zauzeto prilikom poziva i sprečavajući Hamneijevo obezbeđenje da primi moguća upozorenja.
Dugo pre nego što su bombe pale, „poznavali smo Teheran kao što poznajemo Jerusalim“, rekao je jedan zvaničnik izraelske obaveštajne službe.
„A kada neko mesto poznajete kao ulicu u kojoj ste odrasli, primetite svaku sitnicu koja nije na svom mestu“, dodao je on.
Gusta obaveštajna slika Iranske prestonice bila je rezultat mukotrpnog prikupljanja podataka, što je omogućila sofisticirana izraelska jedinica za elektronsko izviđanje, agenti na terenu koje je regrutovala izraelska spoljna obaveštajna agencija Mosad i planine podataka koje je vojna obaveštajna služba prerađivala u dnevne izveštaje.
Kako navodi FT, Izrael je koristio metodu analize društvenih mreža kako bi raščlanio milijarde podataka, otkrio neočekivane centre moći i identifikovao nove mete za nadzor i eliminaciju.
„U izraelskoj obaveštajnoj kulturi, obaveštajni rad usmeren na ciljeve je najbitnije taktičko pitanje, on je dizajniran da omogući strategiju“, rekao je Itaj Šapira, brigadni general u izraelskim vojnim rezervama i veteran sa 25 godina iskustva u obaveštajnom direktoratu.
„Ako donosilac odluka odluči da neko mora biti likvidiran, u Izraelu je kultura: ‘Mi ćemo obezbediti podatke o meti'“, naveo je brigadni general.
“Prvo smo im izvadili oči”
Izrael je ubio stotine ljudi u inostranstvu, uključujući lidere militantnih grupa, nuklearne naučnike, hemijske inženjere, ali i mnoge nevine posmatrače, navodi FT.
Ali čak i sa ubistvom tako istaknutog političkog i religioznog vođe kao što je ajatolah Ali Hamnei, žestoko se raspravlja o tome koliko je ova agresivna, decenijama duga upotreba tehnološke nadmoći utrla put za velike strateške dobitke.
Obaveštajna superiornost Izraela bila je u potpunosti vidljiva u dvanaestodnevnom ratu prošlog juna, kada je više od deset iranskih nuklearnih naučnika i visokih vojnih zvaničnika ubijeno u roku od nekoliko minuta u početnom naletu.
To je bilo praćeno nezabeleženim onesposobljavanjem iranske protivvazdušne odbrane kroz kombinaciju sajber napada, dronova malog dometa i precizne municije ispaljene izvan granica Irana, čime su uništeni radari raketnih bacača ruske proizvodnje.
„Prvo smo im izvadili oči“, rekao je jedan obaveštajni zvaničnik.
U junskom ratu, ali i sada, izraelski piloti su koristili specifičnu vrstu rakete pod nazivom Vrabac (Sparrow), čije varijante mogu pogoditi metu veličine trpezarijskog stola sa udaljenosti veće od 1000 km, navodi FT.
Tramp privatno odbacio iranske ustupke i odobrio udar
Nisu poznati svi detalji najnovije operacije.
Neki možda nikada neće biti objavljeni kako bi se zaštitili izvori i metode koji se još uvek koriste za pronalaženje drugih meta. Ali ubistvo Hamneija bilo je politička odluka, a ne samo tehnološko dostignuće, reklo je više od pola tuceta sadašnjih i bivših izraelskih obaveštajnih zvaničnika za Fajnenšl Tajms.
Kada su CIA i Izrael utvrdili da će Hamnei održati sastanak u subotu ujutru u svojim kancelarijama, prilika da bude ubijen zajedno sa tolikim delom iranskog vrha bila je posebno povoljna.
Procenili su da bi njihovo pronalaženje nakon što rat zvanično počne bilo mnogo teže, jer bi Iranci brzo prešli na prakse izbegavanja, uključujući odlazak u podzemne bunkere imune na izraelske bombe.
Hamnei, za razliku od svog saveznika, lidera Hezbolaha Hasana Nasrale, se nije krio.
Nasrala je proveo godine u podzemnim bunkerima, izbegavajući nekoliko izraelskih pokušaja atentata sve do septembra 2024, kada su izraelski lovci bacili čak 80 bombi na njegovo skrovište u Bejrutu.
Hamnei je, nasuprot tome, javno govorio o mogućnosti da bude ubijen, odbacujući sopstveni život kao nevažan za sudbinu Islamske republike, zapravo, neki stručnjaci za Iran kažu da je očekivao da postane mučenik.
Ipak, tokom rata, rekao je jedan od izvora, preduzimao je određene mere predostrožnosti.
„Bilo je neobično da nije u svom bunkeru, imao je dva bunkera, a da je bio tamo, Izrael ne bi mogao da ga dosegne bombama koje poseduje“.
Čak i u junu 2025, u jeku otvorenog rata, Izrael nije činio poznate pokušaje da eliminiše Hamneija.
Umesto toga, gađali su uglavnom rukovodstvo Iranske revolucionarne garde (IRGC), lansere raketa, skladišta, nuklearna postrojenja i naučnike.
Iako je Donald Tramp više puta pretio napadom na Iran poslednjih nedelja, gomilajući „armadu“ blizu njegovih obala, pregovori između SAD i Irana o nuklearnom programu trebalo je da se nastave ove nedelje.
Ministar spoljnih poslova Omana izjavio je da je Iran spreman na ustupke koji bi mogli pomoći u izbegavanju rata i opisao poslednji sastanak prošlog četvrtka kao plodonosan.
U javnosti, američki predsednik je gunđao da se stvari kreću presporo. Ali izvor upoznat sa sitacijom rekao je da je Tramp privatno bio „nezadovoljan iranskim odgovorima“, otvarajući put za rat.
Izvor je naveo da je napad na Iran planiran mesecima, ali su zvaničnici prilagodili operaciju nakon što su američke i izraelske službe potvrdile da će se Hamnei i njegovi saradnici sastati u subotu ujutru.
Ljudski izvor potvrdio saznanja CIA i Izraela
Praćenje pojedinačnih meta nekada je bio mukotrpan posao koji je zahtevao vizuelne potvrde i proveru lažnih informacija, ali izraelsko prikupljanje podataka vođeno algoritmima automatizovalo je taj zadatak poslednjih godina.
Ipak, za metu tako važnu kao što je ajatolah Ali Hamnei, neuspeh nije bio opcija.
Izraelska vojna doktrina zahteva da dva odvojena visoka oficira, radeći nezavisno jedan od drugog, sa visokom sigurnošću potvrde da se meta nalazi na lokaciji koja će biti napadnuta i ko se nalazi u njenoj pratnji.
U ovom slučaju, izraelska obaveštajna služba imala je informacije iz elektronskog izviđanja, poput hakovanih saobraćajnih kamera i duboko infiltriranih mobilnih mreža.
Jedan izvor kaže da je to pokazalo da se sastanak sa Hamneijem odvija po planu. Međutim, Amerikanci su imali nešto još konkretnije, ljudski izvor, navodi FT.
U 15:38 časova po istočnom vremenu u petak, Tramp je, putujući predsedničkim avionom Air Force One za Teksas, izdao naređenje za početak operacije „Epski Bes“ (Epic Fury), udara na Iran pod vođstvom SAD.
Američka vojska je prokrčila put izraelskim lovcima lansiranjem sajber napada koji su „omeli i oslepeli sposobnost Irana da vidi, komunicira i odgovori“, prema rečima generala Dana Kejna.
Kejn je rekao da se udar dogodio pri dnevnom svetlu na osnovu „okidača“ koji su izraelske snage uspele da sprovedu uz pomoć američkih obaveštajaca.
Izraelski avioni ispalili su čak 30 preciznih projektila na Ali Hamneijev kompleks. Iranci su bili na doručku kada su ubijeni, rekao je Tramp za Foks Njuz.
Izraelska vojska je saopštila da je udar pri dnevnom svetlu pružio prednost, omogućivši Izraelu da postigne taktičko iznenađenje uprkos visokoj iranskoj pripravnosti.
Mosad i iranske službe decenijama su se nadmetali u špijunaži i hakovanju
Taktički uspeh bio je kulminacija dva odvojena događaja, u razmaku od više od 20 godina, rekla je Sima Šajn, bivša zvaničnica Mosada za Fajnenšl Tajms.
Prvi je bila direktiva bivšeg premijera Ariela Šarona iz 2001. godine tadašnjem šefu Mosada Meiru Daganu da Iran postane prioritet.
„‘Sve što Mosad radi je lepo i krasno’, rekao je Šaron Daganu. ‘Ono što mi treba je Iran. To je tvoja meta’. I od tada, to jeste meta“, rekla je Šajn.
Izrael je sabotirao iranski nuklearni program, eliminisao njegove naučnike i uništio vojnu infrastrukturu njegovog ključnog saveznika Sirije nakon pada Bašara al-Asada.
Ali iranske obaveštajne agencije bile su strašni protivnici.
Grupa povezana sa iranskim službama objavila je 2022. podatke navodno izvučene iz telefona supruge šefa Mosada. Iran je takođe hakovao nadzorne kamere u Jerusalimu tokom rata 2025. kako bi dobio procene štete u realnom vremenu; kupovao je fotografije raketne odbrane i čak mapirao rutu trčanja važnog političara podmićivanjem izraelskih građana.
Drugi događaj, dodala je Šajnova, bio je napad Hamasa 7. oktobra 2023, za koji Izrael tvrdi da je podržan od strane Irana i koji je promenio dugogodišnju računicu: da su ubistva šefova država zabranjena čak i u vreme rata.
Ubijanje stranih lidera nije samo tabu već i operativno rizično.
Neuspeh samo podiže njihov ugled, kao što je bio slučaj sa Fidelom Kastrom, dok uspeh može pokrenuti nepredvidiv haos.
Ali, kaže Šajnova, niz izraelskih uspeha, uključujući ubistvo Ismaila Hanijea u Teheranu i projekat sa pejdžerima Hezbolaha ima sopstvenu zavodljivu moć.
„Na hebrejskom kažemo: ‘Apetit dolazi sa jelom’. Drugim rečima, što više imaš, više želiš“, zaključila je ona.
Tagovi
