Napad SAD Sjedinjenih Američkih Država i Izraela na Iran ponovo je zatresao globalno tržište energenata, a cena sirove nafte trenutno se kreće oko 80 dolara, što je rast od oko 7 odsto u odnosu na petak.
Konsultantska kuća Wood Mackenzie upozorava da bi cena sirove nafte mogla da premašiti 100 dolara po barelu ukoliko se brzo ne normalizuje tranzit kroz najkraći put za naftu sa Bliskog Istoka- Ormuski moreuz – koji je de facto obustavljen.
Za sada, Iran je upozorio brodove da se drže podalje, dok su osiguravajuće kuće odlučile da ne pokrivaju rizik plovidbe ovim pravcem.
Iz Wood Mackenzie podsećaju i na prethodne krize, kada je strah od gubitka ruskih zaliha podigao cenu nafte na preko 125 dolara po barel tokom prvih dana sukoba u Ukrajini, piše Gardijan.
Napuštanje Sueckog kanala
Kao da faktička blokada Ormuskog moreuza nije dovoljna, globalni prevoznici počeli su da izbegavaju i Suecki kanal, objavio je Blumberg.
Kompanije poput A.P. Moller-Maersk, Hapag-Lloyd i CMA CGM ponovo preusmeravaju svoje usluge dalje od Sueca zbog straha da bi jemenski pobunjenici koje podržava Iran mogli obnoviti napade u Crvenom moru.
Peter Sand, glavni analitičar platforme Xeneta, smatra da će ovi napadi i potonja odmazda „dovesti do daljeg korišćenja trgovine kao oružja i srušiti nade u povratak kontejnerskog transporta u Crveno more u 2026. godini“, piše Blumberg.
Opasnost od globalnog skoka inflacije i kamata
Mogući skok cene nafte preti da poništi dosadašnje napore u suzbijanju globalne inflacije.
Mauricio Caruli, energetski analitičar u firmi Kilter Čeviot, navodi da promena cene nafte od 10 dolara može dodati do 40 baznih poena indeksima potrošačke inflacije i smanjiti globalni rast BDP-a.
On upozorava da bi se, u slučaju širenja sukoba u dugotrajan rat, „cena nafte realno mogla popeti na 100 dolara i više“.
Analitičari banke ING primećuju da je evrozona najizloženija jer se tek počela da se oporavlja od stagnacije, a sada bi se sada mogla suočiti sa energetskim šokom povrh trgovinskog šoka.
Holandska banka ABN Amro predviđa da bi u najgorem scenariju inflacija u SAD mogla prići nivou od 4 odsto, što bi Federalne rezerve dovelo u izuzetno težak položaj. Prema njihovim rečima, „znaci neusidrenosti inflacije bi mogli staviti tačku na nade o smanjenju kamatnih stopa ove godine“.
rast tražnje za zlatom
Finansijska tržišta već beleže prve gubitke, a evropski indeks Stoxx 600 pao je na najniži nivo u poslednje dve nedelje.
Kristijan Šulc, glavni ekonomista u Alijanc Grupi, upozorava da su napadi „povećali rizik od opšteg rata na Bliskom istoku“, što tera investitore ka sigurnijim sredstvima poput dolara i zlata.
Cena zlata je danas zabeležila značajan skok od preko 2 procenta, približavajući se nivou od 5.400 dolara po unci, čime je dostignuta najviša vrednost u poslednjih mesec dana.
Do ovog naglog rasta došlo je jer je potražnja za „sigurnim utočištem“ za kapital intenzivirana nakon zajedničkih udara SAD i Izraela na Iran tokom vikenda.
Tagovi
