Ajatolah Ali Hamnei, vrhovni vođa Irana od 1989. godine, za kog je Rojters nedavno objavio da je poginuo danas u američko-izraelskim napadima, decenijama je najmoćniji čovek Islamske Republike.
Njegova biografija i uloga ponovo su u fokusu svetske javnosti nakon što je Rojters, pozivajući se na visokog izraelskog zvaničnika, objavio da je Hamnei poginuo i da je njegovo telo pronađeno.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu ranije je nagovestio da postoje sve jači znaci da Hamnei „više nije među nama“.
Portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Esmail Bagaji demantovao je te navode, rekavši da je iranski vrhovni vođa “bezbedan i nepovređen”.
Predsednik SAD Donald Tramp govorio je za američke medije, potvrdivši da smatra da su tačni izraelski izveštaji da je vrhovni vođa Irana ubijen u današnjim vazdušnim udarima.
Od revolucionarnog saradnika do vrhovnog vođe
Rođen 1939. u verskoj porodici skromnih prihoda u Mašhadu, hodočasničkom gradu na istoku Irana, Hamnei je stasavao u godinama koje su prethodile revoluciji 1979. koja je srušila šaha, piše Njujork tajms.
Više puta su ga zatvarale bezbednosne službe autokrate Mohameda Reze Pahlavija, koga su podržavale SAD, a napredovao je u redovima verske opozicije kao bliski saveznik ajatolaha Ruholaha Homeinija, koji je predvodio revoluciju i osnovao Islamsku Republiku Iran.
Hamnei je brzo postao jedan od najpouzdanijih saradnika u novom iranskom režimu, a tokom većeg dela osamdesetih bio je predsednik.
Kada je ajatolah Homeini umro 1989, Hamnei, koji je do tada i sam postao ajatolah, uzdignut je na položaj vrhovnog vođe Irana. Započeo je konsolidaciju kontrole nad političkim, vojnim i bezbednosnim aparatom države i gušenje neslaganja kako bi učvrstio svoju poziciju konačnog donosioca odluka.
Apsolutna moć u iranskom teokratskom sistemu
Kao vrhovni vođa, ajatolah Hamnei nalazi se iznad svih drugih grana vlasti. On imenuje čelnike pravosuđa, državnih medija i ključnih bezbednosnih agencija, a ima i konačnu reč o tome ko može da se kandiduje za predsednika.
Hamnei takođe kontroliše spoljnu i vojnu politiku, nadgledajući Korpus garde islamske revolucije, koji brani islamski sistem Irana i odvojen je od ostatka vojske, kao i moćne Kuds snage, koje vode iranske operacije širom Bliskog istoka.
Njegov autoritet obuhvata i nuklearni program, čime se nalazi u središtu sve oštrijeg sukoba Irana i Izraela.
Arhitekta iranske regionalne strategije
Decenijama je ajatolah Hamnei bio u srcu tvrde spoljne politike Irana, pozicionirajući zemlju kao protivtežu američkom, izraelskom i saudijskom uticaju na Bliskom istoku. Pod njegovim vođstvom Iran je obučavao, naoružavao i finansirao mrežu savezničkih oružanih grupa od Libana do Jemena, omogućavajući Teheranu da projektuje moć i suprotstavlja se rivalima bez izazivanja rata na sopstvenoj teritoriji.
Ali ta strategija je počela da se urušava u petak, kada je Izrael pokrenuo najveći napad do sada na Iran, gađajući vojne i nuklearne objekte i ubivši niz visokih zvaničnika.
Izrael je naveo da je vojna kampanja pokušaj da se spreči Teheran da dođe do nuklearnog oružja. Iranski zvaničnici javno tvrde da je nuklearni program namenjen isključivo civilnoj upotrebi i negiraju da grade bombu; ajatolah Hamnei je još 2003. izdao versku odluku — fatvu — kojom je nuklearno oružje proglasio zabranjenim u islamu. Međutim, Izrael i zapadne vlade dugo optužuju Teheran da želi sposobnost da napravi bombu ako to odluči.
Pod stražom i pod pretnjom
Kretanje ajatolaha Hamneija strogo je kontrolisano, a njegovo boravište retko se otkriva. Njegovu ličnu bezbednost nadgleda elitna jedinica Revolucionarne garde koja direktno odgovara njegovom kabinetu, prema analitičarima.
Navodno je prošle nedelje premešten na tajnu lokaciju gde može da ostane u kontaktu sa vojskom. To podseća na slične izveštaje od prošle godine, kada je takođe prebačen na bezbedno mesto dan nakon atentata na Hasana Nasralaha, lidera libanske militantne grupe Hezbolah i dugogodišnjeg saveznika.
Poslednjih dana Izrael je ubio više visokih iranskih zvaničnika, uključujući vrhovne vojne komandante i nuklearne naučnike.
Ipak, direktan napad na samog ajatolaha Hamneija predstavljao bi izuzetnu eskalaciju sadašnjeg sukoba. Takav potez mogao bi imati nepredvidive i dalekosežne posledice širom Bliskog istoka.
Tagovi
