Relativna većina građana i dalje optira za ulazak Srbije u Evropsku uniju (EU), iako su stavovi podeljeni – onih koji u potpunosti ili uglavnom podržavaju je 47,1 odsto, dok je onih koji su u potpunosti ili uglavnom protiv – 42,9 odsto, pokazalo je novo istraživanje javnog mnjenja Nove srpske političke misli (NSPM).
„Za ulazak u EU, u potpunosti optira 30,4 odsto ispitanika, a u potpunosti mu se protivi 28,8 odsto. S tim što kada se onima čvrsto opredeljenim doda i 16,7 odsto onih koji kažu da ‘uglavnom podržavaju’, onda broj ‘tvrdih’ i ‘mekih’ pristalica EU raste na 47,1 odsto ispitanika – dok je procenat ‘tvrdih’ i ‘mekih’ protivnika 42,9 odsto“, naveo je NSPM.
Kada je u pitanju eventualno članstvo u BRIKS-u, protivnika je za oko dva odsto više nego pristalica, s tim što je oko 20 odsto neopredeljenih, odnosno nema stav po tom pitanju.
Ulazak Srbije u NATO, kako je pokazalo istraživanje, podržava ukupno desetak odsto ispitanika, od čega samo 4,3 odsto „u potpunosti“, a protivi mu se 84 odsto građana Srbije, a sličan odnos je i po pitanju eventualnog uvođenja sankcija Rusiji – 10,7 prema 79 odsto.
„U suštini, stav javnosti prema oba ova pitanja (NATO i sankcije Rusiji) ostao je gotovo nepromenjen u odnosu na nalaze od pre nekoliko godina, dok je odnos prema EU i BRIKS-u znatno dinamičniji i fluidniji“, navela je NSPM u rezimeu istraživanja na svom sajtu.
Prema istraživanju, nešto veće kolebanje primećeno je i u odgovorima na pre nekoliko meseci aktuelno pitanje hipotetičkog izvoza oružja, uz mogućnost da ono završi u Ukrajini, gde je oko četvrtina ispitanika (25,6 odsto) optiralo za „pragmatično“ rešenje, dok je apsolutna većina od 56 odsto bila kategorički protiv takvog izvoza.
Rusija se (sa 24,5 odsto) nalazi na prvom mestu u istraživanju prilikom izbora najbliskijih zemalja, ispred Mađarske, Nemačke i Kine, a NSPM navodi da je tu uočljiv određeni pad, s obzirom da je u nekim ranijim istraživanjima taj procenat išao i znatno preko 30 odsto.
„Da ima nekih novih trendova u geopolitičkom pozicioniranju, još je vidljivije na osnovu tabele i srednjih ocena koje su ispitanici dodelili pojedinim zemljama, kao potencijalnim i poželjnim spoljnopolitičkim akterima, gde su Mađarska i Kina po prvi put pretekle Rusiju, kako po broju najviših, tako i po najmanjem procentu negativnih ocena. Ubedljivo poslednja mesta u obe kategorije ‘rezervisana’ su za Tursku i SAD“, navode iz NSPM.
Zaključak je, prema oceni tog portala, da se na spoljnopolitičkom planu, za razliku od onog unutrašnjepolitičkog, stavovi znatno teže i sporije menjaju, bez obzira što se mogu uočiti neki noviji trendovi i tendecije.
Istraživanje je sprovedeno telefonskim putem, u decembru 2025. godine, a u njemu je učestvovalo 1.500 ispitanika sa teritorije Srbije, bez Kosova i Metohije, objavio je NSPM na svom sajtu.
Tagovi
