Društvo Politika

Ovo je cela optužnica protiv ministra Nikole Selakovića

Nedeljnik.rs

4. februara 2026. 0

Za danas (sreda) u 10 časova je u Specijalnom sudu u Beogradu zakazan početak suđenja za slučaj „Generalštab“.

Na optuženičkoj klupi prvi put u poslednjih 30 godina naći jedan aktuelni ministar – Nikola Selaković koji u Vladi Srbije vodi resor kulture.

Zajedno sa njim su optuženi Slavica Jelača, v.d. sekretara Ministarstva kulture, Goran Vasić v.d direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture i Aleksandar Ivanović v.d. direktora Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda.

Nedeljnik je, na osnovu Zahteva za dostupnost informacija od javnog značaja, dobio ceo optužni predlog po kojem će se suditi okrivljenima.

Prenosimo optužnicu, bez navođenja ličnih podataka.

***

Postoji opravdana sumnja da su: okrivljeni Nikola Selaković, Slavica Jelača, Goran Vasić i Aleksandar Ivanović u periodu od druge polovine maja, do kraja novembra meseca 2024. godine, u Beogradu, svesni svog dela, znajući da je ono zabranjeno a čije su izvršenje hteli, u svojstvu službenih lica,

okrivljeni Nikola Selaković Ministar kulture u Vladi Republike Srbije, okrivljena Slavica Jelača v.d. sekretara Ministarstva kulture u Vladi Republike Srbije, okrivljeni Goran Vasić v.d direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture i okrivljeni Aleksandar Ivanović v.d. direktora Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, prekoračenjem granica svojih službenih ovlašćenja,

naneli štetu kulturnom nasleđu Republike Srbije iako su na osnovu odredbe člana 89 stav 2, u vezi sa stavom 1 Ustava Republike Srbije, člana 2, 6 i 116 Zakona o kulturnom nasleđu i člana 3, tačka 1 Zakona o kulturi bili dužni da ga čuvaju i u istom periodu okrivljeni Nikola Selaković svojim potpisom overavao službene isprave sa neistinitim sadržinom i iste upotrebljavao u službi kao da su istinite,

okrivljena Slavica Jelača i Goran Vasić sačinjavali službene isprave sa neistinitom sadržinom i u njih unosili neistinite podatke i nisu unosili važne podatke a zatim ih upotrebljavali u službi kao da su istinite, pri čemu je okrivljenoj Slavici Jelači u izvršenju krivičnog dela sa umišljajem pomogao okrivljeni Aleksandar Ivanović stvaranjem uslova za izvršenje krivičnog dela,

na taj način što je okrivljeni Nikola Selaković, koji je u svojstvu ministra u Vladi Republike Srbije na osnovu odredbe člana 14 stav 3, Zakona o Vladi odgovoran za odluke koje donosi ili je propustio da donese u svom resoru, dana 10.07.2024. godine, pozvao okrivljene Gorana Vasića v.d direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture i Aleksandra Ivanovića v.d. direktora Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda u Ministarstvo kulture i u prisustvu okrivljene Slavice Jelače v.d. sekretara Ministarstva kulture im naložio da istog dana Ministarstvu kulture podnesu akte koje bi naslovili kao Predlog odluke o prestanku svojstva kulturnog dobra zgradama Generalštaba,

kako bi isti bili upotrebljeni za neovlašćeno sačinjavanje obrazloženih Predloga odluka Vlade o prestanku svojstva kulturnog dobra zgradama Generalštaba, Vojske Srbije i Crne Gore i Ministarstva odbrane u Beogradu i Predloga odluke Vlade o izmeni Odluke o utvrđivanju područja uz Ulicu kneza Miloša u Beogradu za prostorno kulturno-istorijsku celinu čiji sastavni deo su i zgrade Generalštaba, iako je svima bilo poznato da za to nisu bili ispunjeni zakonski uslovi, predviđeni članom 61 Zakona o kulturnom nasleđu,

zbog čega je prethodna direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Dubravka Đukanović odbila da ovakav predlog sačini i sa obrazloženjem, preko Ministarstva kulture ga uputi Vladi Republike Srbije, kao i da je Republički zavod za zaštitu spomenika kulture na osnovu odredbe člana 43 stav 2 Zakona o kulturnom nasleđu, isključivo nadležan da predlog odluke o prestanku svojstva kulturnog dobra pripremi i sa obrazloženjem preko Ministarstva kulture uputi Vladi, a da takvo ovlašćenje nema Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda kao teritorijalno nadležna ustanova zaštite, na šta su okrivljeni Nikola Selaković i okrivljena Slavica Jelača više puta upozoreni i od strane okrivljenog Aleksandra Ivanovića,

pa je okrivljeni Goran Vasić, postupajući po nalogu okrivljenog Nikole Selakovića, u nameri da Vlada Republike Srbije donese odluku o prestanku svojstva kulturnog dobra zgradama Generalštaba, istog dana na memorandumu Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture sačinio akt sa neistinitom sadržinom koji je naslovio kao: „INICIJATIVA: Predlog za donošenje odluke o prestanku svojstva kulturnog dobra“ zgradama Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore i Ministarstva odbrane u Beogradu, neistinito prikazujući da je navedeni Akt, dana 10.07.2025. godine zaveden u pisarnici Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture pod zavodnim brojem 3-132/2024, iako mu je bilo poznato da je pod tim brojem, istog dana, prethodno formiran predmet povodom „molbe za rešavanje stambenog pitanja“ koju je, podneo upravo okrivljeni Goran Vasić, koji Akt je, postupajući suprotno odredbama: članova 41 do 44, 61 i 86 Zakona o kulturnom nasleđu, članova 1, 20, 31 i 56 Statuta Republičkog zavoda i članova 6, 7, 8, 11 i 16 Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture,

iako je znao da ne poseduje odgovarajuća stručna znanja, sačinio sam, bez znanja i učešća konzervatora i drugih stručnih lica Zavoda koji su jedino ovlašćeni da izrade i pravno uobliče Predlog odluke o prestanku svojstva kulturnog dobra, usled čega ovaj Akt ne sadrži važne podatke, pravne odredbe koje treba da budu u obliku izreke buduće odluke čije donošenje se Vladi predlaže, niti sadrži obrazloženje razloga zbog čega su zgrade Generalštaba izgubile svojstvo kulturnog dobra, grafički prilog, dokaz da je izvršeno javno oglašavanje i da je protekao rok od 30 dana od javnog oglašavanja, kao i eventualne izjave o mišljenjima sopstvenika nepokretnosti i zainteresovanih organa i ustanova, nakon čega je istog dana ovako sačinjen Akt, sa neistinitom sadržinom i bez važnih podataka, lično predao okrivljenoj Slavici Jelači

što je istog dana, takođe postupajući po nalogu okrivljenog Nikole Selakovića, u nameri da Vlada Republike Srbije donese odluku o prestanku svojstva kulturnog dobra zgradama Generalštaba učinio i okrivljeni Aleksandar Ivanović, tako što je sačinio akt koji je naslovio sa: „Predlog za donošenje odluke o prestanku svojstva kulturnog dobra zgradama Generalštaba“, broj: 75-195/2024 od 10.07.2024. godine i isti predao okrivljenoj Slavici Jelači, pri čemu mu je bilo poznato da će ovaj Akt biti iskorišćen za neovlašćeno sačinjavanje obrazloženog Predloga odluke Vlade o prestanku svojstva kulturnog dobra zgradama Generalštaba kao i da je na osnovu odredbe člana 61 Zakona o kulturnom nasleđu, u vezi sa članom 44 stav 4 istog Zakona ovakav Akt mogao da dostavi jedino Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, koji je na osnovu odredbe člana 43 stav 2 istog Zakona isključivo nadležan da predlog odluke o prestanku svojstva kulturnog dobra sa obrazloženjem priprema i upućuje preko Ministarstva Vladi,

pa je okrivljeni Nikola Selaković, nakon što je okrivljena Slavica Jelača od okrivljenih Gorana Vasića i Aleksandra Ivanovića primila navedena Akta sa neistinitim podacima i bez važnih podataka, istoj naložio da po njima ona dalje postupa a ne zaposleni u Sektoru za zaštitu kulturnog nasleđa i digitalizacije koji je u Ministarstvu kulture u skladu sa odredbama članova 1, 2, 4 i 6 Pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu kulture, jedini nadležan da postupa u predmetima koji se tiču nepokretnih kulturnih dobara,

što je ona i učinila pa je primljene Akte zavela u Sekretarijatu Ministarstva kulture kojim upravo ona rukovodi, postupajući tako suprotno navedenim odredbama Pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu kulture, pri čemu je bila dužna da Akt Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, dostavljen Ministarstvu kulture kao nenadležnom organu evidentira i potom ga odmah na osnovu odredbe člana 6 stav 10 Uredbe o kancelarijskom poslovanju organa državne uprave dostavi Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture kao nadležnoj ustanovi ili da ga vrati podnosiocu, što nije učinila, već je dalje nastavila neovlašćeno da postupa po Aktima oba Zavoda i umesto stručnih lica Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, po nalogu okrivljenog Nikole Selakovića neovlašćeno sačinila:

Predlog Odluke o prestanku svojstva kulturnog dobra zgradama Generalštaba, Vojske Srbije i Crne Gore i Ministarstva odbrane u Beogradu i

Predlog Odluke o izmeni Odluke o utvrđivanju područja uz Ulicu kneza Miloša u Beogradu za prostorno kulturno-istorijsku celinu čiji deo su i zgrade Generalštaba i u razlozima zbog kojih se Vladi Republike Srbije predlaže donošenje navedenih odluka unela neistinite podatke i to da je Republički zavod za zaštitu spomenika kulture kao jedini ovlašćen za upućivanje ovakvih predloga, podneo Predlog i uz njega, dostavio i obrazloženje istog i neistinit podatak da je Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda, takođe ovlašćen da Ministarstvu kulture podnese takav predlog kao i da je uz predlog dostavio i obrazloženje istog

pri čemu joj je bilo poznato da se navedeni akti koje su dostavili okrivljeni Goran Vasić i Aleksandar Ivanović ne odnose na Predlog odluke Vlade o izmeni Odluke o utvrđivanju područja uz Ulicu kneza Miloša u Beogradu za prostorno kulturnoistorijsku celinu koje je posebno kulturno dobro, a čiji deo su i zgrade Generalštaba, zbog čega je za tu odluku od strane Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture morao biti izrađen poseban predlog sa obrazloženjem, da je Akt Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture koji je sačinio okrivljeni Goran Vasić sa neistinitom sadržinom jer su u njega uneti neistiniti podaci a ne sadrži važne podatke, da je nepotpun jer uz Akt nije dostavljeno obrazloženje razloga zbog čega su zgrade Generalštaba izgubile svojstva kulturnog dobra, da nisu dostavljeni dokazi da je izvršeno javno oglašavanje i da je protekao rok od 30 dana od javnog oglašavanja, da nije dostavljen grafički prilog, niti izjava o mišljenjima sopstvenika nepokretnosti i zainteresovanih organa i ustanova pa je s toga je sačinjen suprotno članu 61 u vezi člana 41 do 44, Zakona o kulturnom nasleđu,

nakon čega je u skladu sa obavezama iz člana 46. stav 7 poslovnika Vlade, obzirom da je Ministarstvo kulture predlagač navedenih odluka Vladi, u periodu od od 10. i 17. jula 2024. godine okrivljena Slavica Jelača neovlašćeno sačinila dopise Ministarstva kulture naslovljene na Ministarstvo finansija, Ministarstvo građevine, saobraćaja i infrastrukture, Republički sekretarijat za zakonodavstvo i Generalni sekretarijat Vlade u čijem prilogu je i dostavila tekst Predloga odluka sa obrazloženjem koje je prethodno neovlašćenno sačinila, koji su neistinite sadržine a radi dostavljanja mišljenja na Predlog odluke, koje dopise je potpisao okrivljeni Nikola Selaković, stavljajući otisak svog faksimila, a nakon što su mišljenja pribavljena, takođe neovašćeno sačinila dopis koji je potpisao okrivljeni Nikola Selaković stavljajući otisak svog faksimila uz koji su ovi Predlozi odluka sa neistinitom sadržinom dana 17.07.2024. godine upućeni Vladi preko Generalnog sekretarijata radi odlučivanja,

a obzirom da okrivljeni Goran Vasić, dana 10.07.2024 godine uz Akt Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, Ministarstvu kulture nije dostavio obavezno obrazloženje razloga koji ukazuju da su ispunjeni zakonski uslovi za prestanak svojstva kulturnog dobra Zgradama Generalštaba, a u nameri da prikriju tu činjenicu, okrivljeni Nikola Selaković je naložio okrivljenom Aleksandru Ivanoviću da sačini nacrt obrazloženja Predloga odluke za prestanak svojstva kulturnog dobra zgradama Generalštaba koje bi iskoristila okrivljena Slavica Jelača u sačinjavanju navodnog obrazloženja Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, koje bi bilo združeno spisima predmeta u Ministarstvu kulture, što je on i učinio i krajem oktobra ili početkom novembra meseca 2024. godine u elektronskoj formi i u papiru predao okrivljenoj Slavici Jelači tekst nacrta obrazloženja koje je naslovio sa: „Na vaš zahtev dostavljam vam moje stručno viđenje i mišljenje o formi obrazloženja odluke za vaše dalje postupanje“ koji je ona iskoristila tako što je umesto gore navedenog naslova napisala: „Obrazloženje predloga odluke o prestanku svojstva kulturnog dobra i zaštićene okoline kulturnog dobra“, zatim na istoj strani izbrisala naziv primaoca i prva dva stava akta koji je primila od okrivljenog Ivanovića i na kraju teksta kao datum sačinjavanja obrazloženja unela datum 10.07.2024.godine i ovako sačinjeno obrazloženje po nalogu okrivljenog Nikole Selakovića upotrebila u službi kao da je istinito. tako što ga je združila u službene spise Ministarstva kulture, uz primerak Akta Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture koji je primljen u Ministarstvu kulture dana 10.07.2024. godine i predala isto takvo obrazloženje okrivljenom Goranu Vasiću da ga i on združi u službeni spis uz primerak Akta Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture koji je ostao kod njega, kako bi se u službenim knjigama neistinito prikazalo da je postupak za prestanak svojstva kulturnog dobra zgradama Generalštaba sproveden u skladu sa utvrđenim procedurama i da je dana 10.07.2024. godine od strane Republičkog Zavoda za zaštitu spomenika kulture uz Predlog odluke Ministarstvu kulture dostavljeno i obrazloženje navedenog predloga

na osnovu kojih predloga je Vlada Republike Srbije, na sednici održanoj dana 14.11.2024. godine, na osnovu odredbe člana 43 stav 1, u vezi sa članom 61 Zakona o kulturnom nasleđu, donela:

Odluku o prestanku svojstva kulturnog dobra zgradama Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore i Ministarstva odbrane u Beogradu, 05 broj: 633-6790/2024 od 14.11.2024. godine;
Odluku o izmenama Odluke o utvrđivanju područja uz Ulicu kneza Miloša u Beogradu za prostorno kulturno-istorijsku celinu, 05 broj: 633-6788/2024 od 14.11.2024. godine;

na koji način su okrivljeni Nikola Selaković, Slavica Jelača, Goran Vasić i Aleksandar Ivanović svojim radnjama, naneli štetu kulturnom nasleđu Republike Srbije,

čime su okrivljeni Nikola Selaković, Slavica Jelača, Goran Vasić i Aleksandar Ivanović kao saizvršioci izvršili produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359 stav 1 KZ, u vezi sa članom 33 i 61 KZ, okrivljeni Nikola Selaković, Slavica Jelača i Goran Vasić, po jedno krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 357 stav 2 u vezi stava 1 a okrivljeni Aleksandar Ivanović krivično delo falsifikovanje službene isprave pomaganjem iz člana 357 stav 2 u vezi stava 1 KZ u vezi člana 35 KZ

P R E D L A Ž E M

1.Da se pred Višim sudom u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal, zakaže i održi glavni, javni i usmeni pretres, na koji treba da se pozove:

Javni tužilac za organizovani kriminal;

Okrivljeni Nikola Selaković

U svojoj odbrani koju je izneo na zapisniku o saslušanju osumnjičenog JTOK, KT br.22/25 od 04.12.2025. godine (str.912-950, reg.12) okrivljeni Nikola Selaković ne priznaje izvršenje krivičnog dela i u svoju odbranu navodi da nije tačno da je bilo kome pa ni
okrivljenom Ivanoviću naložio da nešto falsifikuje.

Prema njegovim rečima Zakon o posebnim postupcima radi realizacije projekta revitalizacije i razvoja lokacije u Beogradu između Ulica Kneza Miloša, Masarikove, Birčaninove i Resavske u članu 9. stav 3. vrlo jasno kaže da je akt objavljen u „Službenom glasniku RS“ broj 115/05 ništav, i po tome te zgrade nikada nisu imale svojstvo kulturnog dobra.

Priroda ništavosti proizvodi dejstva „ex tunc“ što će reći da to svojstvo nikada nije ni postojalo na tim zgradama što je utvrđeno i konkretnim Zakonom, a što ponavlja autentično tumačenje koje je usvojila Narodna skupština 03. decembra tekuće godine i koje je objavljeno u „Službenom glasniku broj 108/25“.

Prema njegovim rečima, Tužilaštvo za organizovani kriminal učestvuje u državnom udaru.

Dalje je u svojoj odbrani je izneo niz uvreda na račun JTOK zbog čega mu je u smislu člana 305 ZKP izrečena opomena zbog narušavanja reda.

Takođe je izjavio da mu je poznata sadržina pisane ostavke prethodne direktorke Republičkog zavoda ali mu nije poznato kako je naveo koji su pravi razlozi za to.

Na pitanje iz kojih razloga je po ovom predmetu postupala Slavica Jelača odnosno Sekretarijat Ministarstva kulture a ne Sektor za zaštitu kulturnog nasleđa i digitalizacije koji je u Ministarstvu kulture jedini nadležan da postupa u predmetima koji se tiču nepokretnih kulturnih dobara, okrivljeni je naveo da je razlog za to što je uloga Ministarstva u ovom slučaju bila tehničke prirode, stručne, Republičkog zavoda, tehničke Ministarstva.

U Zakonu o kulturnom nasleđu stoji da predlog podnosi Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, Vladi preko Ministarstva.

Nadležnost Sekretara Ministarstva između ostalog jeste i saradnja odnosno komunikacija sa drugim državnim organima. Ovde je
reč bila o prosleđivanju predloga Vladi, to je radio Sekretarijat ministarstva kao što inače radi.

Takođe je izjavio da je imao prilike da vidi i dokumentaciju koja se
odnosi na utvrđivanje zgrada Generalštaba za kulturno dobro od 2005. godine kao i dokumentaciju vezano za Odluku o utvrđivanju područja uz Ulicu kneza Miloša u Beogradu za prostorno kulturno-istorijsku celinu.

Ovakva odbrana okrivljenog Selakovića u suprotnosti je sa predloženim dokazima navedenim i obrazloženim u nastavku ovog Akta.

Okrivljena Slavica Jelača:

Iz odbrane okrivljene Slavice Jelače koju je iznela na zapisniku o saslušanju osumnjičene JTOK, KT br.22/25 od 28.10.2025. godine i 29.10. 2025. godine (str.2991-3005 i 3006-3016 reg.11) utvrđuju se činjenice koje su predmet dokazivanja u odnosu na njenu krivicu i krivicu okrivljenih Nikole Selakovića,
Gorana Vasića i Aleksandra Ivanovića, i to da se u Ministarstvu kulture nalazi na funkciji vršioca dužnosti sekretara Ministarstva, na koju je postavljena od strane Vlade Republike Srbije.

Predmet Generalštab dobila u rad od svog pretpostavljenog
jer se radi o proceduri po Poslovniku Vlade, po kome ustanove svoje predloge za donošenje pojedinačnih akata dostavljaju preko resornih ministarstava, a predlog akta koji ide na Vladu priprema resorno ministarstvo.

Kako je navela, nije njeno da poznaje materiju koja se tiče zaštite kulturnog nasleđa, ona treba da poznaje Poslovnik Vlade, odnosno formu u kojoj se pripremaju akta koja Vlada usvaja i tu formu je poštovala i u skladu sa njom pripremala akta koja su upućena najpre ka resornim ministarstvima, a potom ka Vladi.

Tačno je da u Ministarstvu kulture postoje službenici koji su nadležni da se bave zaštitom, postoji Sektor zaštite.

Nije objavljen javni oglas obzirom da je Republika Srbija vlasnik zgrada Generalštaba pa nije videla potrebu da Republika Srbija treba samu sebe da obaveštava o tome da će nešto da pokrene u vezi ukidanja zaštite, iako je u spisima predmeta od 2005. godine, formiranim povodom donošenja Odluke kojom su zgrade
Generalštaba utvrđene za spomenik kulture, videla javni oglas kojim se obaveštavaju sopstvenici, odnosno zainteresovane ustanove da će se krenuti u proceduru zaštite.

Nakon što su joj iz spisa predmeta predočeni sporni: Predlog Odluke kojom se zgradama Generalštaba ukida svojstvo kulturnog dobra, Predlog Odluke o izmenama Odluke o utvrđivanju prostorno kulturno-istorijske celine i Predlog zaključka o parcelaciji KP 804/2 KO Savski venac u Beograd, kao i dopisi Ministarstva kulture
od 10.07.2024. godine, i od 17.07.2024. godine, u prilogu kojih su ovi predlozi akata Vlade dostavljani na mišljenje drugim ministarstvima i Republičkom sekretarijatu za zakonodavstvo, okrivljena je navela da je ona sačinila sve sporne predloge akata Vlade i sve dopise, koje je okrivljeni Selaković potpisivao, a ona ih potom otpremala primaocima i na kraju Generalnom sekretarijatu Vlade na usvajanje.

Na pitanje da li je ikada pre toga pripremala predloge akata Vlade okrivljena je izjavila da je pre toga sastavila dosta predloga akata koja idu ka Vladi na usvajanje i da poznaje tu formu ali da se nikada ranije ti predlozi akata nisu odnosili na kulturna dobra.

Sporne predloge akata Vlade nije sačinila iz svoje pameti nego je koristila ono što je bilo navedeno u dopisima Republičkog i Gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture od 10.07.2024. godine, jer oni su struka koja treba da kaže zbog čega se neka odluka donosi.

Sve što je navela u obrazloženjima spornih predloga akata Vlade koje
je sačinila je bilo navedeno u tim dopisima Republičkog i Gradskog zavoda od 10.07.2024. godine. Dopis od 10.07.2024. godine, naslovljen kao Predlog je bilo mišljenje Gradskog zavoda i potpisano je od strane ovlašćenog lica.

Pri tome smatra da je to što je Gradski zavod napisao najmerodavnije.

Nakon što joj je iz spisa predmeta predočen Akt Republičkog zavoda od 10.07.2024, na strani 1367, registrator 5, okrivljena je izjavila da je taj akt imao samo jedan list, primila ga je u kabinetu ministra dana 10.07.2024. godine, bio je u otvorenoj koverti, u svrhu potvrde prijema svojeručno se potpisala na presavijeni primerak akta, potvrdivši da se njen potpis nalazi na primerku akta koji joj je predočen iz spisa, strana 85, registrator 1, i samo taj jedan list Akta Republičkog zavoda je dostavila Generalnom sekretarijatu Vlade
na usvajanje.

Nakon što joj je iz spisa predmeta predočen Akt Republičkog zavoda od 10.07.2024, strane 91-94, registrator 1, privremeno oduzet iz Ministarstva kulture, i nakon pitanja kako se uz ovaj primerak Akta Republičkog zavoda našlo obrazloženje okrivljena je izjavila da je Aleksandar Ivanović imao ideju da on pripremi to obrazloženje što je i učinio, ne može da se seti kada ali svakako nakon što je Vladi
dostavila dokumentaciju, tako da se u Vladi nalazi samo jedan list ovog Akta onako kako ga je i primila 10.07.2024. godine.

Koliko se seća nije vršila prepravke Ivanovićevog obrazloženja već ga je samo pridodala Aktu Republičkog zavoda.

Obrazloženje je u zgradi Ministarstva kulture predala i Goranu Vasiću da ga i on pridoda svom primerku Akta jer joj je tako rekao Ivanović.

Na kraju je potvrdila da je od ministra Selakovića istog dana u dve otvorene koverte primila dopise oba Zavoda i da joj je ministar rekao da ona uradi predmet tako što će se krenuti u proceduru pred Vladom a da joj je poznato da je Sektor za zaštitu kulturnog nasleđa i
digitalizaciju Ministarstva kulture prema Pravilniku o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta nadležan za poslove u vezi sa zaštitom kulturnog nasleđa.

Okrivljeni Goran Vasić:

Iz njegove odbrane koju je izneo na zapisniku o saslušanju
osumnjičenog od 14.05.2025. godine (str.912-950) i od 25.09.2025. godine (str.2603/7-9 2603/29, reg.10) utvrđuju se činjenice koje su predmet dokazivanja u odnosi na sve okrivljene.

Na funkciju v.d. dirktora Republičkog zavoda je imenovan 27.06.2024.
godine a stupio na dužnost dana 08.07.2024. godine. Prethodno je 12 godina radio na zaštiti pokretnog kulturnog nasleđa.

Izjavio je da nema položen konzervatorski ispit i nikada se u svojoj karijeri nije bavio nepokretnim kulturnim dobrima.

Poznati su mu razlozi zbog kojih je prethodna direktorka podnela ostavku. Ne spori da je akt naslovljen sa „Inicijativa: predlog za donošenje odluke o prestanku svojstva kulturnog dobra“ broj 3-132/2024 od 10.07.2024. godine sačinio sam, bez učešća
stručnih lica zavoda ali smatra da je na to imao pravo.

Ostali zaposleni u Zavodu saznali su za to u novembru mesecu kada je odluka Vlade koja se odnosi na zgrade Generalštaba objavljena. Inicijativu je lično „na ruke“ u zgradi Ministarstva kulture predao sekretaru Ministarstva, okrivljenoj Slavici Jelači, jer ona zastupa
celo Ministarstvo dok je Danijela Vanušić usko stručna samo za nepokretno kulturno nasleđe, tako da je Slavica Jelača „viši stepen nadležnosti“.

Nije znao da je bilo potrebno i javno oglašavanje. Taj akt je Slavica Jelača primila na ruke i u gornjem desnom uglu parafirala primerak koji je on zadržao za sebe.

Greškom je taj akt poneo u svoj stan u Beogradu, odakle ga je policija privremena i oduzela dana 28.04.2025. godine i zbog toga on nije zaveden u pisarnici Republičkog zavoda kao i njegova molba za stan po istim zavodnim brojem 3-132/2024 od 10.07.2024. godine.

Nakon što je MUP RS, Uprava za tehniku, Nacionalni centar za kriminalističku forenziku, Odeljenje za elektronska i informatička veštačenja JTOK-u dostavio celokupnu sadržinu mobilnih telefona okrivljenog Vasića, i nakon što je on pozvan da se izjasni na okolnosti sadržine njegove izdvojene telefonske komunikacije sa ovde saokrivljenima i drugim licima okrivljeni Vasić je izjavio da je u to vreme koristio je dva mobilna telefona jedan pretplatničkog broja 065/*** i drugi broj 065/***. Izjavio je da je reč o komunikaciji koju je ostvario sa okrivljenim Aleksandrom Ivanovićem, Nikolom Selakovićem i Slavicom Jelačom, kao i sa šeficom kabineta ministra Selakovića, Slavicom Marković i nije sporio sadržinu ove komunikacije.

Okrivljeni Aleksandar Ivanović

Iz odbrane okrivljenog Aleksandra Ivanovića koju je izneo na zapisniku o saslušanju osumnjičenog od 29.09.2025. godine (str.2604- 2634, reg.10) utvrđuju se činjenice koje su predmet dokazivanja u odnosu na njegovu krivicu i krivicu okrivljenih Nikole Selakovića, Slavice Jelače i Gorana Vasića.

Na mesto vršioca dužnosti direktora Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda postavljen rešenjem privremenog organa grada Beograda 12.06.2024.godine.

Primopredaja dužnosti sa bivšom direktorkom Zavoda Oliverom Vučković, izvršena je 20. juna 2024. godine.

Dokument Beogradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture koji je zaveden i naslovljen kao predlog, on je sačinio na memorandumu Zavoda, potpisao i dana 10.07.2024. godine predao u Ministarstvo kulture na lični zahtev ministra Selakovića.

Reč je o njegovom stručnom stavu koje se ni na koji način ne bi
trebalo da reflektuje ni na kulturno nasleđe ni na zakonsku proceduru..

Pojašnjavajući kako je do toga došlo izjavio je da ga je toga dana (10.07.2024. godine) na mobilni telefon pozvao ministar Selaković lično, sa zahtevom da u 12:00 časova dođe kod njega.

Na tom sastanku ministar je od njega zatražio da kao stručnjak napravi predlog kako bi koncept odluke trebao da izgleda za dalje postupanje u skladu sa onim što je on smatrao da je zakonski put za skidanje spomeničke zaštite sa zgrada Generalštaba.

On je ministru predložio da to uradi u formi svog stručnog mišljenja zato što on kao direktor odnosno vršilac dužnosti direktora Beogradskog zavoda nema nikakva ovlašćenja koja mogu da proizvedu bilo kakvo pravno dejstvo u smislu procedura ili postupka brisanja svojstava kulturnih dobara.

Međutim, ministar je insistirao da to bude u formi predloga. Ovaj razgovor se odvijao u kabinetu ministra Selakovića, u prisustvu Danijele Vanušić pomoćnice ministra u Sektoru za zaštitu
kulturnog nasleđa i digitalizaciju.

U tom razgovoru ponovo je predložio ministru da uvaži njegovu molbu i da svoj stav o zgradama Generalštaba da u formi objašnjenja
ili mišljenja ali on je insistirao da to bude u formi predloga.

Dok je to objašnjavao ministru video je da Danijela Vanušić gestikulacijom glave odobrava ono što je on saopštio ministru, da to ne treba da bude predlog jer zakonska procedura tako ne nalaže i da njegov dokument ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo i pokušala je
ministra da odvrati od toga, ali je on zamolio Danijelu Vanušić da se udalji i pozvao Slavicu Jelaču.

U njenom prisustvu rekao je ministru da ukoliko on insistira da će
postupiti kako mu je rekao, s tim što ga je upozorio da njegovo mišljenje ne proizvodi pravno dejstvo bez obzira da li ga dao u formi mišljenja ili predloga jer Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda apsolutno nema ovlašćenje da pokrene postupak za prestanak svojstva kulturnog dobra obzirom da je to u isključivoj
nadležnosti Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Ministar je i dalje insistirao da svoje mišljenje preda u formi predloga.

U tome mu se pridružila i Slavica Jelača koja je u međuvremenu zamenila na sastanku Danijelu Vanušić i pri tome mu rekla da on (Aleksandar Ivanović) oko toga ne treba ništa da se brine da je
dalja briga oko toga njihova.

Tada je na sastanak došao i Goran Vasić koga je tada upoznao i kome je Slavica Jelača naložila da isto to uradi što i on.

Pre nego što je otišao u Zavod da učini kako mu je naređeno još jednom je Slavici Jelači rekao da proveri ono što joj je rekao vezano za nadležnost njegovog Zavoda na šta mu je ona rekla da kontrola zakonitosti više nije njegova briga i da postoje službe koje se time bave.

Kada mu je naložio da sačini navedeni akt, ministar mu nije rekao za koju svrhu mu on treba ali kada se istog dana vratio u Ministarstvo sa napisanim predlogom to mu je rečeno kako je naveo u „naznakama“ pojašnjavajući da je Selaković njima dvojici rekao: „u principu nama ovo za sada treba, a šta ćemo mi sa tim da radimo nije vaša
briga“.

Navedeni akt sačinio je u formi predloga jer se kako je izjavio „ministarska se ne odbija“.

Kao dugogodišnji gradilišni radnik koji je rukovodio izvođenju građevinskih radova stekao je naviku da u svesku evidentira sve svoje obaveze pa je sa tom praksom nastavio i kada je postao v.d direktora Zavoda.

Tako je u svojoj svesci zapisao i da dana 10.07. u sredu u 12:00 časova ima zakazan sastanak kod Ministra, koji ga je zvao zbog Generalštaba da mu napravi predlog, mišljenje za brisanje svojstava kulturnog dobra, a da su razgovoru bili su prisutni Slavica Jelača, Danijela Vanušić i on.

Svoje mišljenje je napisao u formi predloga i predao lično u 14:10 časova istog dana Slavici Jelači a fotokopiju svoje beleške je prilikom
saslušanja predao tužilaštvu.

Nekoliko meseci kasnije krajem oktobra ili početkom novembra meseca 2024. godine, pozvala ga je Slavica Jelača u Ministarstvo gde ga je ministar zamolio rečima: „Pošto ste stručni možete li da nam sastavite neki tekst stručno-naučnog mišljenja koji bismo mi kasnije pretvarali u odluku opet na način na koji mi smatramo da treba. Samo da znamo odakle da počnemo, sa čime da radimo.“

Kao neko ko se više godina bavio temom zgrada Generalštaba i na tu temu objavio više stručnih radova napisao je svoje stručne stavove u smislu obrazloženja i razloga zbog kojih on smatra da ovaj kompleks zgrada u ovoj formi u kojoj sada jeste, ne zaslužuje status kulturnog dobra što se može videti kroz obrazloženje koje je predao Slavici Jelači na flešu i na papiru uz jednu vrlo važnu napomenu, a to je da bi to zakonski bilo ispravno mora da bude na memorandumu Republičkog zavoda, da to mora potpisati direktor Republičkog zavoda, da bi bio zakonski predlog i što je najbitnije, da iza toga mora stajati stručni tim ljudi.

Znači, bar dvoje ili troje arhitekata konzervatora, istoričari umetnosti i svi oni koji pružaju neoborive dokaze da nešto ide u drugu formu u odnosu na onu koja jeste.

Time se praktično okončao njegov posao. Šta su oni sa tim tekstom na flešu uradili on ne zna.

U nastavku svoje odbrane je pojasnio da je Slavici Jelači tada na USB i u papiru predao dva dokumenta koja je prilikom saslušanja preko svog branioca predao kao dokaz u svoju odbranu i ovom tužilaštvu.

Inače do sada u svojoj karijeri nikada nije pisao obrazloženje za prestanak svojstva nekog kulturnog dobra već samo za utvrđenje
svojstva kulturnog dobra.

Od tada nije imao kontakte sa Ministarstvom u vezi sa ovom temom sve do 27. februara 20025. godine kad ga je državni sekretar Ministarstva kulture Miodrag Đorđević, pozvao da hitno dođe u Ministarstvo i da je tema zgrada Generalštaba.

Na zakazan sastanak je poveo i pravnika Beogradskog zavoda, Dejana Matović, a sastanku su prisustvovali još i Goran Vasić, Branislav Orlić, Danijela Vanušić koja je nešto kasnije došla na sastanak i Miodrag Đorđević.

Na sastanku mu je rečeno da je obaveza Beogradskog Zavoda da skine zabeležbu kulturnog dobra u katastru nepokretnosti kao teritorijalno nadležne službe zaštite kako bi se proces okončao u smislu procedure.

Znajući šta će biti tema sastanka poneo je pisani dokument u kojem je izneo svoj stav i naveo da to već ulazi u nadležnost Beogradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, ali da u tom trenutku to ne može da uradi zato što tome prethodni postupak brisanja iz Centralnog registra nepokretnih kulturnih dobara koji se vodi u Republičkom zavodu.

Bez obzira na pravosnažnu odluku Vlade Republike Srbije oni ne smeju da postupaju izvan svojih ovlašćenja.

Međutim, Goran Vasić je insistirao da se to sprovede na način kako su mu to na početku sastanka saopštili i u tome je imao podršku Branislava Orlića.

Onda se Danijela Vanušić uključila u diskusiju i podržala njegov stav da Beogradski zavod ne može postupati pre nego što Republički zavod bude ispunio svoju obavezu kao centralna ustanova kulture.

U prilog svojih tvrdnji okrivljeni je na zapisniku o saslušanju predao preko svog branioca dokument od 20.02.2025. godine sa zaključkom da se praktično nisu stekli uslovi da se izbriše zgrada Generalštaba iz Centralnog registra nepokretnih kulturnih dobara.

Što se tiče same procedure brisanja nepokretnog kulturnog dobra iz Centralnog registra okrivljeni je izjavio da kada Vlada Republike Srbije donese pravnosnažnu odluku Beogradski zavod kao teritorijalno nadležan je dužan da uputi dopis, obaveštenje nadležnoj centralnoj ustanovi, Republičkom zavodu kako bi on doneo odluku povodom toga.

O tome je obavestio Vasića koji mu je rekao da on ima nameru to da uradi, da izvrši brisanje iz Centralnog registra ali nema administrativni broj da uđe u Registar pošto je on u elektronskoj formi.

To imaju neki zaposleni u njegovom Zavodu ali mu oni ne daju broj.

Iz tog razloga zgrade Generalštaba nisu brisane ni i iz registra Beogradskog zavoda.

Nakon što mu je predočen dokument Inicijativa predlog za donošenje odluke o prestanku svojstva kulturnog dobra Republičkog zavoda
za zaštitu spomenika kulture broj 332/2024 od 10.07. upućen Ministarstvu kulture, (strana 85 registratora 1 spisa, KT 22/25) zatim Predlog za donošenje odluke o prestanku svojstva kulturnog dobra spomenika kulture, zgradama Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore, Ministarstva odbrane, Gradskog zavoda za zaštitu spomenika
kulture broj 75/195/2024 od 10.07.2024. godine upućen Ministarstvu kulture koji je on dostavio (strana 95 registratora 1 spisa, KT 22/25) okrivljeni je izjavio u odnosu na dokument Republičkog zavoda da on ni po formi ni po suštini ne predstavlja odgovarajući dokument od strane nadležne ustanove zaštite, dakle centralne ustanove kulture da on više deluje kao propratni akt.

U odnosu na priloženo obrazloženje uz predlog na stranama 86-88 izjavio je da on približno odgovara onome što on dao Slavici Jelači kao svoje mišljenje i kao predlog krajem oktobra, odnosno početkom novembra.

Obrazloženje koje je okrivljeni Vasić dostavio kao prilog predloga prema njegovom mišljenju ni po suštini ni po objašnjenjima ne sadrži u sebi ono što treba da sadrži pre svega mora biti napisano na memorandumu Republičkog zavoda da bi bilo po zakonu, nema potpisa stručnih lica, a ni direktora Zavoda.

On ovaj dokument ne vidi kao zvaničan dokument. Ovo predstavlja prerađen tekst, odnosno ovo su delovi teksta dokumenta koji je on na USB i u papiiru krajem oktobra ili početkom novembra predao Slavici Jelači.

Na kraju svoje odbrane još jednom je ponovio da smatra da nije kriv jer je navedeni predlog od 10.07.2024. godine dostavio Ministarstvu kulture na insistiranje ministra i to ne na jedno insistiranje nego na više tri ili četiri „insistiranja ministra“ a nakon što je Danijela Vanušić isključena sa sastanka i zamenjena Slavicom Jelačom koja je kako je
naveo stala na ministrovu stranu i od njega u dva navrata tražila da dostavi predlog od 10.07.2024. godine.

Nakon što su mu iz 5. registratora spisa predočeni predmetni predlozi dve odluke koje je Ministarstvo kulture dostavilo Vladi Republike Srbije, a gde se u oba obrazloženja ovih predloga Ministrastvo kulture poziva i na predlog Beogradskog zavoda od 10.07.2024. godine (koji se tiče samo zgrada Generalštaba, spomenika kulture) izjavio je da se Beogradski zavod uopšte nije bavio prostorno
kulturno-istorijskom celinom (u daljem tekstu: PKIC) područja uz Ulicu kneza Miloša u Beogradu, da nije učestvovao u tome, niti je o tome bilo kada razgovarao sa Nikolom Selakovićem i Slavicom Jelačom, a o tome nije bilo nikakve komunikacije, pisane niti usmene, ni između Beogradskog zavoda i Republičkog zavoda.

Svedok Danijela Vanušić

od 06.06.2025. godine i od 15.10.2025. godine v.d. pomoćnika ministra u Sektoru za zaštitu kulturnog nasleđa i digitalizaciju u Ministarstvu kulture iz čijeg iskaza se utvrđuju činjenice koje su predmet dokazivanja u odnosu na krivicu svih okrivljenih a pre svega da postupak skidanja spomeničke zaštite sa zgrada Generalštaba nije sproveden u skladu sa Zakonom o kulturnom nasleđu.

Prema zakonu Republički zavod je jedini nadležan da Ministarstvu kulture podnese predlog za utvrđenje nepokretnog kulturnog dobra ili brisanje svojstva kulturnog dobra i da pripremi i dostavi ostalu dokumentaciju.

Takva zakonska ovlašćenja nema teritorijalno nadležan Beogradski zavod.

Predlog koji sačinjavaju zaposleni u Republičkom zavodu treba da sadrži i pravne odredbe u obliku izreke buduće odluke što je potvrdila još jednom kada joj je prilikom ispitivanja dana 15.10.2025 godine predočen Predlog odluke o prestanku svojstva kulturnog dobra Zgradama Generalštaba koji se nalazi na stranama 1364 do 1366 registratora 5 spisa, a koji je prema sopstvenom prizanju sačinila okrivljena Slavica Jelača.

Sam predlog se dostavlja u Ministarstvo kulture, u pisanom obliku, odštampano u papiru, zajedno sa javnim oglasom, izvodom iz katastra i drugim dokumentima.

Sva ova dokumenta se u Pdf-u skenirana dostavljaju Ministarstvu i u elektronskom obliku, a predlog odluke u Word-u i sve narezano na CD-u se dostavlja zajedno sa dokumentacijom u papiru.

Kada se ovakav predlog dostavi Ministarstvu u Sektor kojim ona rukovodi priprema se dokumentacija, odnosno pribavlja mišljenja od nadležnih Ministarstava kako bi pokrenula postupak utvrđivanja ili skidanja spomeničke zaštite.

Prethodno ukoliko se utvrdi da su neke materijalne greške kao što su pogrešno navedene katastarske parcele odnosno brojevi katastarskih parcela ili greška u nazivu kulturnog dobra pradlog se vraća Zavodu na korekciju.

Da je predlog o prestanku svojstva kulturnog dobra primila od Beogradskog zavoda u svom Sektoru dostavila bi ga jedino nadležnoj
ustanovi, a to je Republički zavod za zaštitu spomenika kulture

Za te poslove u Ministarstvu a u okviru sektora kojim rukovodi je zadužena je Vesna Maricki Ostojić.

Takođe i ukoliko u postupku pribavljanja mišljenja dobiju neke sugestije ili komentare na predlog odluke od nekog od organa kojima je upućeno na mišljenje ili se dobiju neke sugestije oni postupaju u skladu sa tim.

Da taj predmet postoji u Ministarstvu saznala je kada su došli policijski inspektori, odnosno kada su se najavili da će doći, i kada su rekli da pripreme svu dokumentaciju vezano za Generalštab i tada su shvatili da je tu odluku radilo Ministarstvo kulture, a iz kojih razloga to nije radio Sektor kojim ona rukovodi već Sekretarijat Ministarstva
nije joj poznato.

Kada je u Službenom glasniku objavljeno da su doneti sporni akti
Vlade bila je šokirana jer je znala da niko iz njenog Sektora to nije radio.

U vezi prvog susreta sa Aleksandrom Ivanovićem u kabinetu ministra Selakovića, o čemu se detaljno izjašnjavao i okrivljeni Ivanović svedok navodi da po porukama koje je sačuvala u telefonu misli da se to desilo dana 09.07.2024. godine.

Pozvala je sekretarica da dođe do Ministra i kada je ušla videla je Ivanovića za koga je do tada samo znala iz medija.

Razgovor kome je prisustvovala vodio se oko kompleksa zgrada Generalštaba.

Ivanović je izneo svoje mišljenje da je potrebno skinuti spomeničku zaštitu sa navedenih zgrada ali kada je počeo da izlaže red koraka ispalo je kao da je Ministarstvo to koje pokreće postupak skidanja zaštite.

Sa tim nije bila saglasna ali je smatrala da kabinet minstra nije bilo mesto za rasprave o ovako osetljivim temama.

Na zahtev Ministra otišla je u svoju kancelariju, odštampala na jedan list papira osnovne članove Zakona o kulturnom nasleđu i dala sekretarici.

Nije više ulazila u kabinet minstra i posle je više niko ništa nije pitao u vezi zgrada Generalštaba.

Svedok Dubravka Đukanović

od 30.05.2025. godine, iz čijeg se iskaza utvrđuju činjenice koje su dovele do toga da podnese ostavku
na mesto direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture koju funkciju je obavljala do 27. juna 2024. godine kada je podnela ostavku i o razlozima za tu odluku obavestila Ministarstvo kulture koji dokument je predložen kao dokaz za izvođenje na glavnom pretresu.

Izjašnjaljvajući se na razloge koji su doveli do njene smene sa
mesta direktora Zavoda svedok je navela da je u prvoj polovini 2024. godine održana tri sastanka vezano za Kompleks zgrada Generalštaba na kojima joj je saopštene da se od Republičkog zavoda očekuje da iniciraju skidanje spomeničke zaštite sa zgrada Generalštaba a na poslednjem sastanku održanom dana 22.maja 2024. godine je njoj i Oliveri Vučković direktorki Beogradskog zavoda saopšteno da ukoliko ne pokrenu postupak za skidanje spomeničke zaštite sa navedenih zgrada da je potrebno da podnesu ostavke što su njih dve i učinile smatrajući da se nisu stekli zakonski uslovi za pokretanje postupka za prestanak svojstva kulturnog dobra zgradama Generalštaba.

Zgrade Generalštaba su oštećene ali sva spomenička svojstva na osnovu kojih su utvrđeni za nepokretno kulturno dobro postoje, apsolutno ni jedan element po osnovu koga je kompleks utvrđen za nepokretno kulturno dobro nije nestao.

Iz njenog svedočenja se takođe utvrđuje da postupak koji je sproveden i koji je doveo do dve odluke Vlade od 14.11.2004. godine nije sproveden u skladu sa Zakonom o kulturnom nasleđu i kada je u pitanju potrebna dokumentacija i obaveza javnog oglašavanja.

Imajući u vidu Odluke Vlade od 14.11.2024 godine svedok je navela da za svako nepokretno kulturno dobro koje je upisano u Centralni registar nepokretnih kulturnih dobara mora da se radi poseban predlog i posebna dokumentacija u ovom slučaju i za zgrade Generalštaba kao spomenik kulture i za prostorno kulturnoistorijsku celinu čiji su deo i zgrade Generalštaba a koje predstavljaju posebno kulturno dobro u skladu sa članom 14 Zakona o kulturnom nasleđu.

Svedok Olivera Vučković

iz čijeg se iskaza od 26.05.2025.godine (str.1019-1026 reg.4 spisa KT 22/25) utvrđuju činjenice koje su dovele do njene ostavke na mestu direktora Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda u maju mesecu 2024. godine.

Tome prethodila dva sastanka na kojima je prisustvovala zajedno sa svedokom Dubravkom Đukanović tadašnjom direktorkom Republičkog zavoda a na kojima je tema bila pokretanje postupka za prestanak svojstva kulturnog dobra zgradama Generalštaba.

Na prvom sastanku kome su prisustvovala lica koja je u svedočenju navela i Dubravka Đukanović sagovornici su istakli da se radi o jednom velikom projektu za državu i da je potrebno da se skine zaštita sa spomenika kulture zgrada „Generalštaba“.

Ona i Dubravka Đukanović objašnjavali su prisutnim licima da nisu ispunjeni zakonski uslovi za pokretanje postupka za prestanak svojstva kulturnog dobra zgradama Generalštaba.

Pre svega zgrade nisu uništene ili nestale. Pored toga na tom sastanku ona je prisutnim licima saopštila da ni trenutni Urbanistički plan Grada Beograda ne poznaje mogućnost rušenja tih zgrada, niti zidanja bilo čega drugog osim vojnih objekata.

Na drugom sastanku održanom 22 maja iste godine na istu temu, u prisustvu lica koje je u svom iskazu navela i Dubravka Đukanović a među kojima su bile i Slavica Jelača i Danijela Vanušić iz Ministarstva kulture, Ministar Siniša Mali ih je pitao da li su razmislile i da li hoće da pokrenu proceduru za skidanje spomeničke zaštite sa zgrada Generalštaba.

Ona i Dubravka Đukanović su odgovorili da je njihov profesionalni stav prema tome poznat svima i da ne žele to da urade smatrajući da za to nisu ispunjeni zakonski uslovi.

Onda im je Siniša Mali saopštio da moraju da podnesu ostavke što su ona i Dubravka i učinile.

Konkretne razloge za svoju ostavku nije navela već je navela da to čini iz profesionalnih razloga za razliku od Dubravke Đukanović koja je navela konkretne razloge za svoju ostavku.

Pojašnjavajući razloge zbog kojih smatra da nisu ispunjeni zakonski razlozi za pokretanje postupka za skidanje spomeničke zaštite sa navedenih zgrada svedok je izjavila da su zgrade urušene ali da nisu izgubila spomenička svojstva.

Posebno se ne može govoriti o „postojećim građevinskim ostacima zgrada“ kako je to u svom predlogu od 10.07.2024. godine naveo okrivljeni Aleksandar Ivanović a koji dokument joj je predočen prilikom saslušanja.

Kako je dalje navela u svom iskazu svi manastiri na Kosovu su bili urušeni u različitim periodima ali ni jedan nije izgubio spomenička svojstva.

U oba slučaja, i u postupku uspostavljanja i u postupku brisanja Beogradski zavod kao teritorijalno nadležan može da se inicijativom obrati Republičkom zavodu a ne može da se sa predlogom direktno obrati Ministarstvu kulture i koliko je njoj poznato to se nikad nije ni desilo.

Svedok Estelea Radonjić Živkov

iz čijeg se iskaza utvrđuje da se ona u tom trenutku zamenik direktora Republičkog Zavoda kao i svi ostali zaposleni o odluci Vlade o prestanku svojstva kulturnog zgradama Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore i Ministarstva odbrane u Beogradu upoznala 15. novembra 2024. godine kada je u Službenom glasniku to objavljeno.

Tada su u Zavodu proverili dokumentaciju koja se odnosi na navedene zgrade i izvršili uvid u elektronsku pisarnicu radi provera da li je predlog odluke za prestanak svojstva kulturnog dobra poslat iz Zavoda kako je to zakonom predviđeno i nisu došli do takvih podataka, niti je Zavodu od bilo koga dostavljena inicijativa za prestanak svojstva kulturnog dobra navedenim zgradama.

Prvu informaciju da se razmatra brisanje statusa kulturnog dobra zgradama Generalštaba dobili su od bivše direktorke Dubravke Đukanović koja ih je tokom maja meseca 2024. godine obavestila da ima velike pritiske da se navedenim zgradama briše status kulturnog dobra i da je bila uslovljena da ili da Republički zavod podnese takav predlog ili da podnese 15 ostavku.

Ona je tada dala izjavu za medije u kojima je navela da skidanje spomeničke zaštite navedenim zgradama nije urađeno u skladu sa zakonom.

Nakon što je Dubravka Đukanović podnela ostavku krajem maja 2024. godine i u pisanoj ostavci navela razloge za tu svoju odluku kompletna stručna služba Republičkog zavoda je potpisala jedan dopis Vladi i Ministarstvu kulture gde su naveli da se protive uopšte skidanju spomeničke zaštite, da Generalštab nije izgubio spomenička svojstva što je po zakonu jedini uslov da bude izbrisan odnosno da mu prestane svojstvo kulturnog dobra.

Kada je novi direktor Goran Vasić stupio na dužnost ona i drugi članovi kolegijuma su ga više puta pitali vezano za status Generalštaba jer im je bilo jasno da je on došao da uradi ono na šta Dubravka Đukanović nije pristala ali od njega nisu dobili nikakvu informaciju osim rečenice koju oni tada nisu razumeli a koju je on u narednim mesecima više puta i ponovio „da vi znate što ja znam ne bi tako pričali“.

O činjenici da je postupak skidanja spomeničke zaštite sproveden nezakonito obavestila je i medije kada je dobila je poziv od njoj nepoznatog službenika BIA sa kojima je obavila razgovor koje je interesovalo šta zaposleni planiraju da preduzmu povodom skidanja spomeničke zaštite navedenim zgradama.

Kao što je već navela o nezakonitostima koje su prethodile navedenim odlukama Vlade ona i ostali zaposleni u stručnoj službi Zavoda su pismeno obavestili Ministarstvo kulture i Vladu, pre svega da Republički zavod kao jedini ovlašćen nije izradio predlog odluke i izradio ostalu dokumentaciju predviđenu Zakonom o kulturnom nasleđu

Na izradi ovih predloga uvek je uključen neko iz Odeljenja za istraživanje i zaštitu dokumentacije, u kom odelenju i ona radi, a takođe i neko iz Arhitektonskog odeljenja i naravno, pravnik u ovom slučaju Jelena Božić koja je uvek za to zadužena, koja proveri pravnu valorizaciju i izgled odluke koja dokumenta se nakon toga šalju Ministarstvu kulture.

Obzirom da to u ovom slučaju nije sprovedeno nije se moglo izvršiti brisanje zgrada Generalštaba iz Centralnog regiostra iako je direktor Vasić insistirao na tome.

Svedok Jelena Božić

iz čijeg se iskaza utvrđuje da je za odluku Vlade Republike Srbije o prestanku svojstva kulturnog dobra zgradama Generalštaba kao i svi drugi zaposleni u Zavodu saznala kada je to objavljeno u „Službenom glasniku RS“.

U skladu sa odredbama Zakona o kulturnom nasleđu, Predlog akta o prestanku svojstva kulturnog dobra izrađuje se u Zavodu i sastavni deo tog predloga čini i obrazloženje zbog čega se jedan prostor ili jedan objekat utvrđuje za kulturno dobro ili se ukida to svojstvo, a to u ovom slučaju u Zavodu nije rađeno i takva dokumentacija u Zavodu ne postoji.

Takva nezakonita odluka ne može da opstane, na koju činjenicu su u pisanom obraćanju upozorili i okrivljenog Vasića, Vladu Republike Srbije i Ministarstvu kulture.

Prema pomenutom Zakonu dokument odnosno predlog koji se upućuje Ministarstvu ima formu akta koji Vlada donosi, znači izgleda isto kao odluka koja se objavljuje u „Službenom glasniku“ samo u gornjem desnom uglu ima napomenu da je to u pitanju predlog odluke i ima obrazloženje a ta celokupna dokumentacija se dostavlja Ministarstvu kao prilog tom dokumentu.

O razlozima zašto ne može biti izvršeno brisanje zgrada Generalštaba iz Centralnog registra ona i koleginica Verica Stanković su sačinile službenu belešku koju su predali direktoru Vasiću a koja se nalazi u spisima predmeta.

Svedok Verica Stanković

od 04.06.2025. godine iz čijeg se iskaza utvrđuje se da je i ona kao i ostali zaposleni u Republičkom zavodu za odluku Vlade kojima se skida svojstvo kulturnog dobra sa zgrada Generalštaba Ministarstva odbrane Srbije i Crne Gore i sa određenih parcela iz PKIC Knez Miloševa ulica 16 saznala iz medija.

Nakon toga su pregledom pisarnice utvrdili da nikakav predlog u vezi sa navedenim zgradama nije izašao iz Zavoda.

Pred kraj godine im je iz Zavoda Grada Beograda kao teritorijalnog nadležnog stigla prijava za Centralni registar odnosno prijava za ispis iz Centralnog registra za navedene zgrade.

Tim povodom ona i koleginica Jelena Božić su sačinile jednu službenu belešku u kojoj su navele razloge zašto ne može biti izvršeno brisanje iz Centralnog registra.

Svedok Ljubica Dimitrijević od 04.06.2025. godine

koja je u vreme izvršenja krivičnog dela bila rukovodilac Odeljenja za istraživanje, zaštitu i dokumentaciju a iz njenog iskaza se utvrđuju činjenice da je prethodna direktorka Republičkog zavoda Dubravka Đukanović podnela ostavku, jer je smatrala da nisu ispunjeni zakonski uslovi za pokretanje postupka za brisanje svojstva kulturnog dobra Zgradama Generalštaba pa je od nje traženo da podnese ostavku.

To im je ona saopštila na kolegijumu.

Takođe se utvrđuje činjenica da su ostali zaposleni u Zavodu iz medija saznali da je skinut status zaštite navedenim zgradama, da niko iz Odeljenja za istraživanje zaštitu i dokumentaciju kojim je ona rukovodila u to vreme nije učestvovao u sačinjavanju predloga odluke i pripremanju druge potrebne dokumentacije.

U svom iskazu je i navela da su ona i ostali zaposleni više puta pitali okrivljenog Vasića šta se dešava sa zgradama Generalštaba i dobijali odgovor „vi o tome nećete ni saznati šta se dešava“.

Navela je i da je postupak skidanja spomeničke zaštite sa navedenih zgrada urađen suprotno Zakonu o kulturnom nasleđu.

Svedok Nenad Lajbenšperger

Iz iskaza ovog svedoka od 30.05.2025. godine, utvrđuju se činjenice da postupak skidanja spomeničke zaštite sa zgrada Generalštaba sproveden suprotno Zakonu.

Prema njegovim rečima sam postupak okrivljenog Vasića i drugih lica koja su učestvovala u tome smatra činom nacionalne izdaje.

U odnosu na odluke Vlade od 14.11.2024. godine i to Odluku o prestanku svojstva kulturnog dobra zgradama Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore i Ministarstva odbrane u Beogradu i Odluke o izmenama Odluke o utvrđivanju područja uz Ulicu kneza Miloša u Beogradu za prostorno kulturno-istorijsku celinu svedok je izjavio da su se za te dve odluke morala izvraditi dva predloga i prikupiti ostala dokumentacija.

Iz razloga što sam postupak koji je doveo do navedenih odluka nije sproveden po zakonom utvrđenoj proceduri nije se kasnije mogao sprovesti ni postupak brisanja iz Centralnog registra.

Svedok Vesna Maricki Ostojić

(str.1500-1507 reg 6), zaposlena u Ministarstvu kulture, u Sektoru za zaštitu kulturnog nasleđa i digitalizaciju koja je od decembra godine raspoređena na poslove koji se između ostalog bave i utvrđivanjem, kategorizacijom i brisanjem kulturnih dobara.

Iz njenog iskaza takođe se utvrđuje da je celokupan postupak brisanja svojstva kulturnog dobra zgradama Generalštaba sproveden suprotno Zakonu o kulturnom nasleđu i unutrašnjim Aktima Ministarstva kulture.

Kao obrađivač je 2020. godine radila na predlogu Odluke o o utvrđivanju područja uz Ulicu kneza Miloša u Beogradu za prostorno kulturno-istorijsku celinu i u postupku prestanka svojstva kulturnog dobra jedne kuće u Zrenjaninu.

Za ove postupke Republički zavod je isključivo ovlašćen da Ministarstvu kulture dostavlja predloge i drugu dokumentaciju.

Ta dokumentacija treba da sadrži predlog odluke sa obrazloženjem grafičku mapu, grafički prilog gde su ucrtane parcele, dokaz da je izvršeno javno oglašavanje što u ovom slučaju nije učinjeno.

Kada se sve ovo dostavi Ministarstvu kulture nastavlja se procedura utvrđena „Mapom poslovnih procesa“.

Taj predlog odluke sa grafičkim prilogom šalje na adrese nadležnih organa, a u ovom slučaju su bili Ministarstvo finansija, Ministarstvo za evropske integracije i Republički sekretarijat za zakonodavstvo a od`2022. godine potrebno je i mišljenje od Ministarstva zaštite životne sredine i Ministarstva za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu.

Svedok Maja Obradović

Iz iskaza ovog svedoka utvrđuju se činjenice u odnosu na krivicu okrivljenog Gorana Vasića.

U Republičkom zavodu radila u pisarnici kao dokumentarista, pomoćnik.

Predlog za donošenje odluke o prestanku svojstva kulturnog dobra zgradama Generalštaba koji je okrivljeni Vasić dana 10.07.2024. godine dostavio Ministarstvu kulture nije zaveden u pisarnici Republičkog zavoda.

Pod brojem 3-132/2024 koji nosi i ovaj predlog u pisarnici je prethodno formiran i zaveden akt povodom „molbe za rešavanje stambenog pitanja“ koju je takođe dana 10.07.2024. godine predat u Ministarstvu kulture.

Kada joj je predočen akt koji se zove „Inicijativa: predlog za donošenje odluke o prestanku svojstva kulturnog dobra“ koji se nalazi na stranama 85 do 88, spisa sa zavodnim brojem 3-132/2024 i datumom 10.07.2024. godine svedok je izjavila da taj akt do dana saslušanja nije nikad videla.

Takav jedan akt je po rešenju o klasifikaciji koji se donosi svake godine morao je dobiti i biti zaveden pod brojem 9, jer se odnosi na inicijative, predloge u vezi nepokretnih kulturnih dobara a nikako mu nije mogao biti dodeljen broj 3 koji se odnosi na opšte akte zavoda.

Svedok Jadranka Aleksić od 30.05.2025. godine

iz čijeg se iskaza utvrđuju činjenice koje su dovele do toga da Predlog za donošenje odluke o prestanku svojstva kulturnog dobra zgradama Generalštaba koji je okrivljeni Vasić dana 10.07.2024. godine dostavio Ministarstvu kulture ne bude zaveden u pisarnici Republičkog zavoda.

Navela je da je na poslovima poslovnog sekretara u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, zaposlena od 01. juna 2023. godine.

Dana 10.07.2024. godine direktor Vasić ju je zamolio da ga odvede do pisasrnice jer mu treba memorandum, zaveden, overen memorandum kako bi Ministarstvu kulture dostavio molbu za stan.

Kada ga je odvela do pisarnice to je rekao i svedoku Maji Obradović koja mu je dala jedan papir sa zavodnim pečatom u gornjem uglu i dole je bio njegov potpis koji se pošto se i potpis overava overen okruglim pečatom a gore je bio taj zavodni broj koji inače postoji na svakom predmetu koji izlazi iz Zavoda sa datumom i određenim brojem.

Ne seća se koji je to bio broj.

Na tom papiru koji mu je dala Maja Obradović nije bilo nikakvog teksta, niti je direktor tražio da nešto izdiktira.