U prvoj sekundi kada se vidi naslovnica vaše knjige „YU rock park“, pada asocijacija na „Sgt. Pepper’s Lonely Hearts Club Band“ Bitlsa. Kultni omot, i ploča je često citirana, a u vašoj varijaciji su poznate fizionomije „presvučene“ sautparkovski. Otkud ta ideja?
Ideja se rodila nakon što je knjiga napisana. Kada je pročitao rukopis, jedan prijatelj je primetio da je postupak sautparkovski: o poznatim ličnostima skroz iskreno i bez pardona. Usvojio sam to zapažanje kao rešenje identiteta knjige iz marketinških razloga, ali uvek ističem da knjiga ni na koji način nije „wanna be“ South Park.
Poznate ličnosti iz Yu roka u mojoj knjizi postaju likovi, koje ja stavljam u neke izmišljene situacije i relacije. Postupak je suprotan od satire: u satiri izmisle ljude i događaje da asociraju na prave, a ja sam kao modele koristio prave ljude, da podrže priče koje nose neke univerzalne poruke i značenja.
Odmah su prepoznati likovi sa naslovnice knjige. Iako su mnogi pre čitanja pomislili da je to možda vrsta rok fenomenologije, ovde nas čeka nešto sasvim drugo?
Duška Radosavljević, koja je nesumnjivo najznačajnije srpsko ime u modernoj svetskoj teatrologiji, pa samim tim i u teoriji umetnosti, primetila je da ova knjiga uspostavlja novi žanr u srpskoj književnosti. Još uvek živim u nadi da će se pojaviti relevantan književni kritičar koji će primetiti i to, i još mnogo „sasvim drugog“ u ovoj knjizi: od skrivene poruke na naslovnici, do stila, značenjskih slojeva…
To ipak nije karikaturalno o ličnostima već se na duhovit način stvarne ličnosti stavljaju u izmišljene epizode? Da li su se javljali neki do junaka?
Jedanput mi se Margita javila u snu, ali nije pominjala knjigu. Ostali ništa.
Koliko je danas ovde, ne mislim na svet jer nije tako, rokenrol postao mnogo manje bitna stvar pa sada u nekom budućem Serbia YU rock parku bi se teško našli junaci? A nismo nostalgični ili pregaženi godinama. Rokenrol, za razliku od sveta, u Srbiji je postao manje bitna stvar?
U odnosu na ono što je značio pre pola veka, rok je i u svetu odavno irelevantan. Bendovi iz tog vremena pune stadione, što tada, kada su stvarno bili uzori i modeli omladine, nisu mogli. Sa druge strane, njihove poruke više ne menjaju svest mladih, ni njihove, ni njihovih naslednika. Čini se da je sada sport taj koji definiše ovaj svet. Klinci se šišaju kao sportisti, ne kao umetnici. Nadam se da ću doživeti da bar jedan dan u životu vidim svet nakon sportske histerije. Biće nešto još gluplje, tako se stvari kreću, nešto sa životinjama – vratili smo se na gladijatore, sad još da vratimo lavove u arene.
Šta je danas pank?
Kod nas ništa. Mi nismo imali renesansu. Ako ikada prođemo renesansu, treba još 300-400 godina dok stasamo za pank. Šalu na stranu: pank je pobuna, a naš mentalitet je izrazito podanički.
U svetu možda Donald Tramp. Odvratna njuška, ali jedini govori iskreno kako stoje stvari. Zbunio je političke elite celog sveta govoreći istinu. Sklanja privid i laži koji su nam servirani posle Drugog svetskog rata: vladavina prava, pravde, ravnopravnost, tolerantnost… laži, koje su evoluirale u novo zlo: političku korektnost, protiv koje se svojom knjigom i ja otvoreno borim.
On otvoreno kaže da je, kao i oduvek, zakon jačeg na snazi i onako, pankerski, staje ispred svih sa stavom: „Sme neko da se bije?“ Sa druge strane, praktično citira stih jugoslovenske pank grupe: „Mi smo ovde samo zbog para!“ Da bi bio pravi panker, treba još da stavi zihernadlu u obrvu. Kukasti krst već nosi.
NOVI BROJ NEDELJNIKA JE OD ČETVRTKA, 29. JANUARA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
