Operacija specijalnih jedinica vojske SAD usmerena zarobljavanje venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura svela se na intenzivan finalni vatreni okršaj, tokom kojeg su američki helikopteri bili izloženi enormnom riziku dok su se spuštali u teško utvrđeni kompleks u Karakasu.
Snimci pokazuju da je u trenucima koji su prethodili spuštanju unutar vojnog utvrđenja Fort Tiuna došlo do žestoke razmene vatre između američkih jurišnih letelica koje su nadletale zonu i venecuelanske protivvazdušne odbrane.
Analiza misije koju je izradio CNN pokazuje da su postojala dva ključna minuta između sletanja transportnog helikoptera na zemlju i njegovog ponovnog poletanja, dok je razmena vatre trajala nesmanjenim intenzitetom.
Stručnjaci navode da je ovaj period bio najopasniji u celoj operaciji, jer se letelica tada kretala sporo i na maloj visini, što ju je učinilo lakom metom čak i za jednostavnije naoružanje. Rizik je povećala činjenica da su američke snage odabrale najopasniju tačku za sletanje – direktno u Madurov kompleks.
Pripreme za upad
Racija na Fort Tiunu, jedan od najvećih vojnih kompleksa u Venecueli, pripremana je dugo unapred.
Na samom početku američkog napada u ranim jutarnjim satima 3. januara, salva raketa pogodila je ciljeve širom zemlje.
Kako je CNN utvrdio pregledanjem video-zapisa i satelitskih snimaka, uništeni su radari, komunikacije i infrastruktura protivvazdušne odbrane, čime je otvoren put za helikoptere Delta Fors-a.
Više od 150 letelica, uključujući bombardere, lovce, obaveštajne i nadzorne platforme, poletelo je sa 20 baza na kopnu i moru, prema rečima generala Dana Kejna, načelnika Združenog generalštaba vojske SAD.
Oko 1:30 po lokalnom vremenu, prema izjavama očevidaca, čule su se eksplozije u obalskom gradu Igerote, oko 80 kilometara istočno od Karakasa.
U Igeroteu su stacionirani venecuelanski sistemi protivvazdušne odbrane, uključujući i raketni sistem tipa zemlja-vazduh ruske proizvodnje Buk-M2, dizajniran za obaranje letelica.
Video koji je podelio lokalni novinar u zoru takođe prikazuje lanser sistema Buk-M2 koji se još uvek dimi.
N. R. Dženzen-Džons, direktor službe za istraživanje naoružanja, izjavio je za CNN da snimci iz Igerotea sugerišu upotrebu dronova-kamikaza (tzv. jednosmernih jurišnih dronova).
Kako navodi CNN, to bi mogli biti „jeftini bespilotni borbeni sistemi“, koje američka vojska ubrzano razvija nakon popularizacije ove tehnologije na frontu u Ukrajini.
Riskantno sletanje
U Karakasu, u 01:58 posle ponoći, viđena su dva američka transportna helikoptera MH-47 Činuk (Chinook) kako u niskom preletu grabe ka Fort Tiuni, zaobilazeći usku dolinu u kojoj leži vojna baza.
Ves Brajant, penzionisani zastavnik američkog vazduhoplovstva i bivši kontrolor taktičkog vazdušnog saobraćaja za specijalne operacije, opisao je američku strategiju preventivnih udara pre sletanja helikoptera kao „organizovani haos“.
Snimci pokazuju najmanje dva helikoptera koji sleću u kompleks pod vatrom sa zemlje, a zatim ubrzo odlaze.
Ove letelice su bile deo prve faze operacije, iskrcavajući američkog Delta Fors-a u blizini Madurovog kompleksa i razmena vatre sa venecuelanskim snagama na zemlji.
General Kejn je kasnije izjavio da su američke snage prvi put stigle u Madurov kompleks dva sata nakon ponoći.
Nakon toga, američke specijalne jedinice su pretresle kompleks i zarobile venecuelanskog lidera.
CNN je sinhronizovao 10 dodatnih video-snimaka tokom perioda od šest minuta koji prikazuju drugu fazu misije.
Ovi snimci prikazuju američke jurišne helikoptere koji pružaju vazdušnu podršku i bore se protiv venecuelanske PVO, dok transportni helikopteri evakuišu Madura i jedinice koje su ga zarobile.
Pošto je faktor iznenađenja nestao, snage za izvlačenje morale su da prođu kroz intenzivnu baražnu vatru. Na snimcima se čuje neprekidna paljba, čiji zvuk odgovara 30-milimetarskim automatskim topovima sa jurišnih helikoptera MH-60 Black Hawk (Crni soko).
Ubrzo nakon toga, snimci pokazuju protivavionsku vatru venecuelanskih snaga kako seče noćno nebo, dok američki helikopteri nastavljaju da uzvraćaju.
Dvadesetak sekundi kasnije, snimak koji je otkrio MPGeoint prikazuje američki transportni helikopter kako se spušta prema utvrđenom kompleksu.
To je bio trenutak najveće ranjivosti.
„Svaki helikopter je najranjiviji minut pre sletanja i minut nakon poletanja“, objasnio je Brajant.
Privođenje Madura
Snimci potom otkrivaju ono što izgleda kao odvođenje Madura sa venecuelanskog tla.
Minut i 44 sekunde nakon sletanja, vidi se oblak prašine, plotun raketa, a zatim poletanje „Činuka“. Oko 20 sekundi kasnije, nailazi i drugi helikopter, koji prati „Činuk“.
Jedan od transportnih helikoptera primećen je kako napušta oblast Fort Tiune bez svetala, kako sve vreme ubrzavajući prati obronke obližnjih brda pre nego što je potupuno nestao u mraku.
Do 3 sata ujutru, pucnjava i eksplozije u Karakasu su prestale. Sat vremena kasnije, zvuk letelica je potpuno iščezao iznad grada.
Tačna lokacija unutar Fort Tiune gde je Maduro zarobljen nije u potpunosti objavljena, ali CNN-ova analiza pruža tragove zasnovane na ranijim Madurovim objavama na društvenim mrežama, koje se podudaraju sa mestom sletanja helikoptera.
Geografija ovog mesta, zaštićenog strmim brdima sa tri strane, sa visokim zidovima i višestrukim kontrolnim punktovima, pokazuje koliko je bilo rizično za američke trupe da tu slete.
Detalji kompleksa, poput velikog bazena i terase, podsećaju na nesvakidašnju prirodu misije: zarobiti predsednika i njegovu suprugu u njihovom domu.
„Tempirana bomba“
Složena operacija oslanjala se na simultane udare iz vazduha, sa kopna i mora, uključujući operativce Delta Fors-a i posebnu jedinicu FBI-a.
Venecuelanske vlasti su kasnije saopštile da je operacija odnela 100 života, dok su kubanske vlasti navele da su poginula 32 Kubanca iz predsedničkog obezbeđenja.
Trampova administracija je saopštila da nije bilo američkih žrtava.
Ipak, na rizik je ukazano u dokumentu Ministarstva pravde SAD još 23. decembra. U dokumentu se upozoravalo da se očekuje „značajan otpor“, uključujući desetine protivavionskih baterija sposobnih da obore helikoptere.
„Ovo je napad koji je mogao da prođe veoma, veoma loše“, rekao je američki predsednik Donald Tramp na konferenciji za novinare nakon akcije.
„Mogli smo izgubiti mnogo ljudi sinoć“, naveo je Tramp tad.
Uprkos uspehu misije, Ves Brajant je skrenuo pažnju na nivo rizika, nazivajući operaciju „tempiranom bombom“.
„Ulazite u srce suverene nacije. Zamislite da Rusija ili Kina dođu i pokušaju da kidnapuju američkog predsednika“, rekao je Brajant.
„S obzirom na otpor koji vidimo na snimcima, u bilo kom drugom kontekstu ovo bi bila operacija od koje bi se odustalo“, zaključio je Ves.
Tagovi
