Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, koje koriste UN-ove populacione procene, svetska populacija do polovine 2026. procenjuje se na 8,3 milijardi ljudi. Procenat žena u populaciji iznosi 49,7%. Ukoliko više od 4,1 milijardi žena i devojčica tokom ciklusa, u proseku, upotrebi oko 10.000 jednokratnih, menstrualnih uložaka, dolazimo do zastrašujuće brojke od preko 41 bilion proizvoda, koji završavaju kao otpad.
“To je kontinent otpada koji stvaramo svakog meseca. Posledice ovog traga žena snosi planeta, tiho, generacijama. Zbog ovih brojki razgovor o mesečnom ciklusu žena danas mora biti otvoren, racionalan i usmeren ka rešenjima. Jedno od održivih, dugoročno isplativih i ekološki odgovornijih rešenja, koje se decenijama već primenjuje u svetu, jeste menstrualni veš. Takav izbor značajno smanjuje količinu otpada. Mesečni ciklus žena nije samo ekološko i društveno pitanje, a menstrualni veš nije luksuz. On je racionalan odgovor na globalni problem koji istovremeno dotiče zdravlje, ekonomiju, socijalnu pravdu i ekologiju.” istakla je Jelena Blagojević, osnivačica kompanije “Loona” – pionira i lidera u proizvodnji menstrualnig veša u našoj zemlji.
Foto: Katarina Drajić
Menstrualni proizvodi su nužnost, ali njihova cena za mnoge žene predstavlja ozbiljan, finasijski teret. Menstrualno siromaštvo danas podrazumeva nemogućnost pristupa adekvatnim, bezbednim i dostojanstvenim proizvodima za higijenu. Primera radi, tokom reproduktivnog perioda svaka žena u Republici Srbiji potroši za menstrualne uloške preko 180.000,00 RSD. Menstralno siromaštvo utiče na zdravlje, obrazovanje, radnu produktivnost i samopouzdanje miliona žena širom sveta.
“Nepravilna, obilnija ili iznenadna krvarenja snažno utiču na psihološko stanje žene i odnos prema sopstvenom telu. Istraživanja pokazuju da perimenopauzalne žene, koje se intezivno suočavaju sa nepredvidivim krvarenjima, imaju povećan rizik od anksioznosti i depresivnih simptoma, upravo zbog stalnog osećaja neizvesnosti i gubitka kontrole. Mnoge žene počinju da se ograničavaju u svakodnevnom životu – manje putuju, ređe izlaze i izbegavaju nove situacije. Ne zato što to ne žele, već zato što se ne osećaju bezbedno. U psihološkom smislu, perimenopauza često dotiče i identitet žene. Telo, koje je decenijama bilo predvidljivo, postaje izvor nesigurnosti, što utiče na samopouzdanje, slobodu kretanja i kvalitet života. Zato je važno da o ciklusu u svim njegovim fazama govorimo otvoreno, kao o biološkoj, psihološkoj i društvenoj tranziciji. Razgovor o menstrualnom ciklusu je pitanje dostojanstva, sigurnosti i mentalnog zdravlja žena.” izjavila je Stanislava Vidović, psihološkinja i terapeutkinja.
Istovremeno, većina jednokratnih menstrualnih proizvoda sadrži plastiku i materijale koji se razgrađuju i do nekoliko desetina godina. Samim time utiču na naše zdravlje, te je mesečni ciklus žene i zdravstvena tema na koju se osvrnula doktorka Tamara Maslovarić. Maslovarić je, kao specijalizant pedijatarije u Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tirševoj, prisutnima na Looona panelu, između ostalog, pojasnila koliko je bitan ispravan proces uvođenja devojčica u ovaj osetljiv period života. “Vreme je da menstruacija, kao najprirodnij process, prestane da bude tabu i postane deo ozbiljnih javnih razgovora. Ono što proživljava polovina čovečanstva, apsolutno se tiče svih nas. Devojčicama treba pomoći da u ovaj, prirodni životni period uđu jake i mentalno spremne. Sigurno je da im jednostavna i zdrava rešenja, poput menstrualnog veša, omogućavaju dostojanstvo, komfor i potrebnu sigurnost. Ciklus traje danima, a posledice tabua i naših izbora mogu da ostave decenijski trag na naše zdravlje.”, naglasila je doktorka Maslovarić.
Promena u navikama doprinosi održivijem odnosu prema planeti i sopstvenom telu. Panel pod nazivom “Ciklus” održan je u krugu žena i majki koje žele da utiču na rešenje ovog, globalnog problema.
