Američki predsednik Donald Tramp predstavio je svoj „Odbor za mir“, origninalno posvećen rekonstrukciji Gaze, naglasivši da napredak američke ekonomije znači da će i svetska ekonomija procvetati.
„Imamo veliki mandat kod kuće, kao što sam juče rekao, američka ekonomija cveta“, rekao je Tramp i dodao da „kada Amerika cveta, cveta i čitav svet“.
„Odbor za mir“ će ugasiti „vatre“ u Gazi, Hamas mora da položi oružje
Tramp je u svom uvodnom govoru kazao da je situacija u svetu danas mnogo mirnija nego što je bila u vremenu pre dolaska na vlast njega i njegove administracije, dodavši da će „odbor za mir“ uskoro ispregovarati dugoročni mir u Gazi.
„Postoje male vatre koje ćemo ugasiti, ali one su male“, naveo je američki predsednik uveravajući okupljenje da će se rat Izraela u Gazi okončati. Tramp je opisao pripadnike Hamsa kao „rođene sa puškom u ruci“ i ponovo zapretio intervencijom ukoliko odbiju mirovni plan, preneo je CNN.
„Moraju da se odreknu svog oružja, ukoliko to ne urade, biće to njihov kraj“, rekao je Tramp okupljenima.
On je naveo da je odbor već počeo sa radom.
„Imamo sjajnu grupu mladih ljudi koji vode odbor iznutra“, rekao je Tramp.
Među predstavljenim članovima nema evropskih saveznika Sjedinjenih Država, ali je Tramp, komentarišući trenutni sastav odbora, rekao da mu ovakva postavka odgovara.
„Zapravo, sviđa mi se ova grupa. Sviđa mi se baš svaki od njih. Možete li da verujete?“, naveo je Tramp i dodao; „obično imam dvoje ili troje koji mi se ne sviđaju. Ovde ih ne vidim“.
Podsetimo, američki predsednik je ranije komentarisao kako je moguće da će odbor zameniti Ujedinjene nacije, što je izazvalo zabrinutost evropskih zvaničnika da će Tramp iskoristiti novoformirano telo kako bi zaobišao UN i međunarodno pravo.
U prilog tome ide tekst povelje „Mirovnog odbora“, u kom se pominju „institucije koje su previše često podbacile“, premda bez direktnog pominjanja UN, koje je Tramp više puta kritikovao.
Ipak, Tramp je na današnjem predstavljanju izjavio da će nastaviti da sarađuje sa svima, „uključujući i Ujedinje nacije“, prenosi BBC.
On je dodao da je kombinovanje napora njegovog Mirovnog odbora i Ujedinjenih nacija „prvi korak ka ‘vedrijem danu ‘ za Bliski istok“.
Komentarišući rat u Ukrajini, Tramp je objasnio da „onaj za koji sam mislio da će biti lak, ispostavio se kao verovatno najteži“. Ali je naveo da je i za taj sukob rešenje na pomolu.
Tramp kao doživotni šef „Odbora za mir“
Tramp je prvobitno predstavio „Odbor za mir“ kao deo druge faze plana od 20 tačaka za prekid vatre u Gazi, koji je postignut uz posredovanje SAD u septembru prošle godine.
Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija podržao je ovaj plan u novembru, dajući mu međunarodni legitimitet, uz mandat Odboru da nadgleda demilitarizaciju i obnovu Gaze.
Međutim, Tramp je imao dugoročnije planove. Nacrt povelje, kako navodi CNN, opisuje „Odbor za mir“ kao „međunarodnu organizaciju“ koja promoviše stabilnost, mir i upravljanje „u oblastima pogođenim ili ugroženim konfliktom“.
Tramp će služiti kao doživotni predsedavajući Odbora, sa mogućnošću da tu funkciju zadrži i nakon isteka svog drugog predsedničkog mandata, navodi se u povelji.
„Odbor za mir“ će se nalaziti iznad „osnivačkog Izvršnog odbora“ u čijem su sastavu Trampov zet Džared Kušner, državni sekretar Marko Rubio, specijalni izaslanik Stiv Vitkof i bivši britanski premijer Toni Bler.
Danađnjem predstavljanju Odbora za mir prisustvovao je veliki broj državnih zvaničnika, među kojima su: Prabovo Subijanto, predsednik Indonezije; Viktor Orban, premijer Mađarske; Havijer Milej, predsednik Argentine; Santijago Penja, predsednik Paragvaja; Šeik Muhamed bin Abdulrahman bin Jasim el-Tani, premijer Katara; Šehbaz Šarif, premijer Pakistana; Vjosa Osmani, predsednica Kosova; Nikol Pašinjan, premijer Jermenije; Hakan Fidan, ministar spoljnih poslova Turske; Ilham Alijev, predsednik Azerbejdžana; Naser Burita, ministar spoljnih poslova Maroka; Princ Fejsal bin Farhan el-Saud, ministar spoljnih poslova Saudijske Arabije i Rosen Željazkov, bivši premijer Bugarske.
Ko je sve prihvatio poziv za članstvo u odboru?
Ujedinjeni Arapski Emirati, Saudijska Arabija, Egipat, Katar, Bahrein, Pakistan, Turska, Mađarska, Maroko, Kosovo*, Argentina i Paragvaj prihvatili su Trampov poziv.
Pridružile su se i centralnoazijske države Kazahstan i Uzbekistan, kao i države Jugoistočne Azije; Indonezija i Vijetnam.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu je takođe u odboru, iako je prethodno izrazio nezadovoljstvo zbog uključivanja Turske i Katara u izvršni odbor za Gazu i uprkos tome što se suočava sa nalogom za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda.
Jermenija i Azerbejdžan, koji su prošle godine potpisali mirovni sporazum uz posredovanje SAD, u dogovoru koji bi Americi omogućio ekskluzivni razvojni pristup ključnom tranzitnom koridoru u regionu, takođe su se priključili odboru.
Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko, koji je ključni saveznik ruskog predsednika Vladimira Putina, takođe je prihvatio poziv.
„Imam neke kontroverzne ljude u njemu“, rekao je Tramp nakon što je izjavio da je ruski predsednik Putin pristao da se pridruži. Ruski lider još uvek nije potvrdio svoju odluku, iako je nagovestio mogućnost korišćenja ruske imovine zamrznute u SAD za plaćanje naknade od milijardu dolara za stalno mesto.
Potencijalno uključivanje Putina izazvalo je uzbunu oko toga kako bi zemlja koja aktivno vodi rat mogla biti uključena u napore za obezbeđivanje mira.
Kanadski premijer Mark Karni, koji je više puta oštro kritikovao Trampa zbog rušenja „globalnog poretka zasnovanog na pravilima“ i uvođenja kaznenih carina, namerava da se pridruži pod određenim uslovima, navodeći da detalji, uključujući i one finansijske, tek treba da budu usaglašeni.
Francuska, Norveška, Italija, Kina i još mnoge druge neće se naći u sastavu odbora
Sa druge strane, neke države se još uvek nisu izjasnile po pitanju članstva u odboru, dok su neke druge u startu odbile poziv.
Francuska i Norveška su odbile učešće, delimično zbog zabrinutosti kako bi „Odbor za mir“ funkcionisao u saradnji sa Ujedinjenim nacijama.
Velika Britanija je takođe odbila da pristupi odboru, navodeći da smatra problematičnim učešće ruskog predsednika Vladimira Putina.
Kina je potvrdila da je pozvana, ali nije saopštila da li će se pridružiti. Portparol ministarstva spoljnih poslova izjavio je u sredu da će Kina „ostati čvrsto posvećena očuvanju međunarodnog sistema sa UN-om u njegovoj srži“.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da je teško zamisliti učešće „zajedno sa Rusijom u bilo kakvom savetu“ i da je „problem u tome što je Rusija naš neprijatelj, a Belorusija njihov saveznik“.
Italijanska premijerka Đorđa Meloni izjavila je da bi moglo doći do ustavnih problema u vezi sa pridruživanjem i da ona neće prisustvovati ceremoniji potpisivanja, dok je ministarka spoljnih poslova Irske Helen Mekenti rekla je da će poziv „pažljivo razmotriti“.
Tagovi
