Kome je do sujeverja, može se setiti da je ogroman sneg bio u februaru 2012. godine kad se tada opoziciona Srpska napredna stranka spremala za izbore u maju te godine. Ovog januara nije bilo baš toliko snega, niti je baš takav ledeni talas, ali je ipak bilo dovoljno snega, leda i mraza da onim sujevernima a opoziciono nastrojenim građanima i političarima (znam par takvih koji dobro pamte februar 2012. i junačke napore EPS-a da se ne smrznemo) pruži nadu da je to znak za izbornu pobedu.
Ima i onih sujevernih koji će i ove godine čekati da vide hoće li biti grmljavine na Savindan 27. januara. Što može odrediti mnoge sudbine – od Srbije do Grenlanda. I šire. Narodna verovanja kažu da je grom na to crveno slovo predskazanje burnih događaja.
***
Samo ime – kolone – deluje depresivno, kao neka vrsta mimohoda. Takođe depresivno za opoziciju deluje i nešto što se često poteže a zove se „dogovor o uzajamnom nenapadanju“, jer podrazumeva da će do tog međusobnog napadanja doći čim se steknu uslovi – pa možda i kad se hipotetički osvoji vlast.
Zasada se u studentsko-opozicionim redovima više kreativnosti ulaže u viziju Srbije posle Vučića – što se naslanja na onu uvreženu i apsurdnu frazu – „Vučić je već pao samo još nije shvatio“ – nego što se radi na objedinjavanju većine opozicionih snaga u frontovsku organizaciju. Koja mora imati mehanizam u političkom menadžmentu da, na primer, sutra kontroliše rastakanje potencijalne skupštinske većine na poslaničke klubove.
Priče o lustraciji motivišu protivnike režima, ali utiču i na zbijanje režimskih redova, pa i onih rastresitijih koji bi se sutra očas posla prestrojili. I njima najava lustracije budi instinkt samoodržanja. Njih ne treba plašiti već ohrabriti. Kao i one koji se osećaju „nenamirenima“ od režima kome pripadaju.
Lustracija je strukturalno teško izvodljiva u društvu kao srpsko gde je konvertitstvo masovna i hronična pojava. Krivična odgovornost je jasnija i fokusiranija.
Po inerciji, skup pod sloganom „Šta znači pobeda“ na kom su studenti u Novom Sadu predstavili deo svog programa – sa težištem na lustraciji i utvrđivanju porekla imovine – predstavljen je kao „protest“ iako je on faktički bio miting koji je ličio na stranački skup. Na poruke sa skupa reagovao je i predsednik Vučić, dajući time dodatnu težinu skupu i ocenivši poruku o lustraciji kao zahtev za „progon“ dok je podržao onu poruku o utvrđivanju porekla imovine.
Vučić veruje da će „blokaderi podržati predlog naše narodne liste da svih 250 kandidata za poslanike sa obe liste, i njihove blokaderske i naše narodne liste, budu pod istragom i Poreske uprave i Agencije za borbu protiv korupcije, pa da vidimo ko je lopov“. Dakle, na izbore ide „narodna“ (njegova) lista i „blokaderska“ koja po toj logici nije narodna. Znači i da se „jedinstvo“ odnosi samo na deo naroda koji njega podržava.
Vučić je naglasio da će „zamoliti“ Agenciju za borbu protiv korupcije da „kontroliše pre svega listu na kojoj će i moje ime da bude, ako to bude zahtev, i sve druge pa i blokadersku listu“. To valjda znači i još jednu potvrdu da Vučić ima ambiciju da posle isteka drugog predsedničkog mandata bude ponovo premijer jer će na „narodnoj“ listi biti i njegovo ime kako je rekao.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE OD ČETVRTKA 22. JANUARA NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
