Jedna od ključnih strategija Kremlja već decenijama jeste da trajno produbi jaz između Sjedinjenih Američkih Država i Evrope, razjedini i oslabi svoje tradicionalne protivnike na Zapadu, piše CNN.
Godinama unazad Rusija je podsticala sabotaže i širenje dezinformacija kako bi potkopala zapadne institucije, koje Moskva vidi kao tvrdokorne prepreke sopstvenim teritorijalnim ambicijama i snovima o povratku moći i statusa nalik onima iz sovjetskog perioda.
Razbijanje NATO-a, moćnog zapadnog vojnog saveza, oduvek je bila naročito privlačna fantazija za Kremlj, posebno nakon izbijanja rata u Ukrajini. Zabrinutost zbog mogućeg širenja NATO-a korišćena je kao izgovor za brutalnu, potpunu invaziju koju je Rusija pokrenula pre skoro četiri godine.
Zato se u hodnicima moći u Moskvi sa izvesnim zadovoljstvom posmatra mogućnost raspada zapadnog jedinstva i scenario u kojem NATO — koji već 80 godina predstavlja bedem protiv ruskih pretnji — počinje da se urušava zbog naizgled neverovatnog pitanja Grenlanda i nepoželjnih pokušaja američkog predsednika Donalda Trampa da pokaže interesovanje za tu dansku teritoriju.
Rusija sve to prati sa strane, gotovo zapanjeno, dok se njeni stari protivnici međusobno iscrpljuju.
„Kina i Rusija sigurno likuju“, napisala je na mreži X šefica evropske diplomatije Kaja Kalas, nakon što je Tramp zapretio vanrednim carinama evropskim saveznicima koji se protive američkom preuzimanju Grenlanda.
I Kina i Rusija odlučno odbacuju optužbe da imaju teritorijalne pretenzije prema Grenlandu — čak i danska vojska navodi da ne postoji značajna opasnost od invazije sa istoka.
Ipak, na ruskoj državnoj televiziji proruski analitičari slavili su Trampove poteze, ocenjujući ih kao „katastrofalan udarac za NATO“ i kao nešto što je „zaista veličanstveno za Rusiju“.
MOSKVA REAGOVALA KRITIČKI NA POTEZE SAD
Uobičajeno je mišljenje da će, u trenutku kada se NATO suočava s najvećom krizom u poslednjih nekoliko decenija, a transatlantsko jedinstvo počinje da puca, podrška Zapada Ukrajini neminovno oslabiti — što bi Moskvi dalo još snažniju prednost na ratištu.
Nažalost po Kijev, ta procena može se pokazati tačnom.
Ipak, čepovi sa šampanjca u Kremlju još se ne otvaraju.
Bar u početku, zvanična reakcija Moskve bila je prilično uzdržana, pa čak i kritička. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da Tramp u vezi sa Grenlandom „deluje izvan okvira međunarodnog prava“ — što dolazi iz države koja je tokom godina tolerisala ili direktno sprovodila bezbrojna kršenja međunarodnih normi, uz sve izraženiji autoritarizam u zemlji i inostranstvu.
Moguće je da bi američka kontrola nad Grenlandom u Moskvi bila shvaćena kao realan izazov ruskoj dominaciji u arktičkom regionu.
Međutim, Kremlj ima i dublje razloge za zabrinutost, dok sa nelagodom i strepnjom — kao i ostatak sveta — posmatra nepredvidivu Trampovu administraciju koja, čini se, bez ograničenja koristi vojnu i ekonomsku moć širom planete.
„Jednostrane i opasne akcije sve češće zamenjuju diplomatiju, pokušaje kompromisa i nalaženja rešenja koja bi svima odgovarala“, požalio se nedavno ruski predsednik Vladimir Putin u svom prvom spoljnopolitičkom govoru ove godine.
„Umesto dijaloga među državama, svedoci smo oslanjanja na princip sile — na uverenje da neko može nametati svoju volju, držati drugima lekcije o tome kako treba da žive i izdavati naređenja“, dodao je Putin, bez trunke samokritike, očigledno aludirajući na poteze Sjedinjenih Država na međunarodnoj sceni.
RUSKA MREŽA SAVEZNIŠTVA SE UBRZANO RASPADA
U međuvremenu, ruska mreža savezništava — već ozbiljno uzdrmana prošlogodišnjim svrgavanjem sirijskog predsednika Bašara el Asada, dugogodišnjeg saveznika Moskve — ubrzano se raspada.
Iran, jedan od ključnih ruskih partnera, prošle godine bio je meta snažnih američkih i izraelskih vazdušnih udara. Nakon nedavnog brutalnog gušenja antivladinih protesta, ta zemlja bi uskoro mogla ponovo biti napadnuta, što dovodi u pitanje opstanak islamističkog režima bliskog Moskvi.
Ranije ovog meseca, dramatično hapšenje venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura od strane američkih snaga — čoveka bliskog Kremlju — predstavljalo je još jedan težak udarac za Moskvu.
A priče da bi Kuba, tradicionalni ruski saveznik i dugogodišnji američki protivnik, mogla biti sledeća na Vašingtonovoj listi za promenu režima, nagoveštavaju nova spoljnopolitička poniženja za Kremlj.
Moskva već dugo omalovažava posleratni međunarodni poredak zasnovan na pravilima, smatrajući ga zapadnim instrumentom punim dvostrukih standarda, čiji je cilj obuzdavanje njenih protivnika — pre svega same Rusije.
Rusija je otvoreno dovodila u pitanje zabranu iz Povelje UN o menjanju granica silom i redovno se zalagala za svet u kojem velike sile imaju pravo na sopstvene ekskluzivne sfere uticaja.
Sada se čini da Vašington sve više prihvata upravo takav pogled na svet — što bi, barem na papiru, moglo predstavljati važnu pobedu za dugogodišnju rusku upornost.
Međutim, slavlje zbog te „pobede“ za sada je odloženo, zbog straha od toga kakav bi opasan novi svetski poredak mogao nastati.
Suočavanje sa sve impulsivnijim Trampom moglo bi predstavljati ozbiljan izazov za Kremlj, naviknut na stabilniju i predvidljiviju američku administraciju.
Kako je to uz dozu nervoze primetio uticajni ruski tabloid Moskovski komsomolec, nazivajući Trampa „glavnim lekarom ludnice“:
„Imamo utisak da je i sam upravnik azila poludeo — i da se sve potpuno raspalo.“
Tagovi
