Mađarski MOL objavio je da se dogovorio sa Rusima o preuzimanju većine akcija NIS-a, ali stručnjaci upozoravaju da je taj posao još daleko od gotovog.
Vladan Pavlović, analitičar iz Ipopema Securities, smatra da sam čin sklapanja sporazuma ne garantuje uspeh, prvenstveno jer se ne znaju konkretni uslovi.
On u izjavi za Nedeljnik ističe da „detalji nisu poznati, niko ne zna šta su dogovorili“, te da ovakva situacija ostavlja prostor za nagađanja o stvarnim namerama.
Prema njegovom mišljenju, ishod je potpuno neizvestan zato što će sudbina dogovora zavisi od zelenog svetla američke Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC).
„Zato dajem 50% šansi da je reč o pokušaju nove kupovine vremena i 50% da je stvarno dogovoren izlaz (ruskog kapitala iz NIS-a)“, kaže Pavlović uz podsećanje da i u saopštenju MOL-a o glavnim detaljima sporazuma stoji da je saglasnost OFAC neophodan preduslov za sprovođenje transakcije.
Matematika vlasničke strukture
Iako je ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović potvrdila da je Srbija ispregovarala povećanje svog udela za pet odsto, Pavlović upozorava da način na koji će se to izvesti nije jasan.
Objašnjava i da Srbija ne može nikako da kupi 5% osim na otvorenom tržištu od manjinskih akcionara uz uslov da oni ne prodaju MOL-u preko tzv. obavezujuće ponude.
Još veća nepoznanica je, kako ističe, uloga firme ADNOC iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, sa kojom MOL pregovara o ulasku kao manjinski partner.
Pavlović ukazuje da nema mnogo prostora za podelu procenata ako Mađari žele glavnu reč. On naglašava da je „nejasna i uloga ADNOC-a“ te da „ADNOC ne može dobiti više od 6% ako MOL hoće većinski udeo“.
Milijarde u igri: Koliko košta NIS?
Velika razlika u procenama vrednosti kompanije mogla bi biti ključna prepreka u finalizaciji dogovora. Financial Times je baratao procenom da ukupan kapital NIS-a vredi čak 4,7 milijardi evra, što bi vrednost ruskog paketa podiglo na preko 2,6 milijardi, ali oni upućeni u pregovore barataju znatno nižim ciframa, o kojima su pričali za „Oko ekonomije“.
Energetski stručnjak Atila Holoda procenjuje da mađarska strana cilja na iznos od oko 1,5 milijardi evra za većinski paket, dok direktor „Srbijagasa“ Dušan Bajatović kaže da je ponuda na stolu 1,7 milijardi.
Ipak, on napominje da bi, s obzirom na dosadašnja ulaganja, bilo logično da ruska strana traži najmanje dve milijarde evra za svoj izlazak iz vlasničke strukture.
Ove oscilacije u ceni direktno utiču i na budžete manjinskih partnera.
Ukoliko bi se ostvario najskuplji scenario koji predviđa FT, Srbija bi za željenih pet odsto akcija morala da izdvoji čak 235 miliona evra, dok bi u najpovoljnijoj varijanti taj iznos bio oko 133 miliona.
Slična matematika važi i za arapski ADNOC, čiji bi potencijalni udeo od šest odsto, u zavisnosti od konačnog dogovora, mogao koštati između 160 i 280 miliona evra.
MOL bi , međutim, za paket od 56,15% akcija morao da izdvoji sumu u rasponu od 1,5 do 2,64 milijarde evra, u zavisnosti od toga čija se procena uzme kao tačna.
Rokovi i uslovi
Okvirni sporazum koji su potpisali MOL i Gasprom Njeft definiše ključne uslove, uključujući vreme potrebno za proveru poslovanja NIS-a.
Planirani rok za potpisivanje konačnog ugovora je 31. mart 2026. godine.
Podsećamo da je američki OFAC izdao licencu za pregovore o izlasku ruskog kapitala iz NIS-a koja ističe 24. marta.
Tagovi
