Nije lako obuhvatiti sve bolesti kojima se bave neurolozi.
„Ako negde postoji nerv, neurolog može biti uključen“, kaže dr Endru Dorsč, šef odseka za opštu neurologiju u zdravstvenom sistemu Univerziteta Raš i specijalista za neurološku rehabilitaciju. „A nervi su svuda u telu. Mnogo toga može da krene po zlu u nervnom sistemu, i često je potrebno pravo detektivsko istraživanje da bi se otkrio uzrok.“
Ljudi, dodaje on, često dugo ignorišu neurološke simptome, pripisujući ih godinama, „normalnim“ bolovima ili verujući da će proći sami od sebe. To je greška.
Četiri neurologa su za Tajm izdvojila simptome koje nikada ne treba zanemariti — i objasnila na šta oni mogu da ukazuju.
Dupli vid na jednom oku
Jedan od simptoma koji se često previđa jeste dupli vid na jednom oku. Mogući uzroci su brojni: multipla skleroza, moždani udar ili aneurizma, miastenija gravis, tumor mozga ili infekcija mozga, kaže dr Luis Kruz-Savedra, neurolog.
Kada ovo treba shvatiti ozbiljno?
„Odmah“, kaže on. „Ako se dupli vid pojavi naglo, to je razlog za hitan odlazak u bolnicu.“
Lekari će proveriti vitalne funkcije, potražiti znake moždanog udara, uraditi neurološki i oftalmološki pregled, a često i snimanja poput CT-a ili magnetne rezonance mozga.
Slabost u jednoj ruci ili nozi
Da li ste primetili da vučete jednu nogu ili šepate? Ili imate problem da držite šolju kafe ili pišete dominantnom rukom? Ako jeste — vreme je za pregled.
„Iznenađuje me koliko ljudi ignoriše slabost u jednoj ruci ili nozi“, kaže Kruz-Savedra. „Dolaze mesecima kasnije. A slabost je simptom koji ne sme da se ignoriše.“
Ljudi često misle da je u pitanju uklješten nerv, ali uzrok može biti moždani udar, tumor, multipla skleroza ili zapaljenje mozga.
Neurolog će obično proveriti snagu, reflekse, koordinaciju i hod kako bi suzio moguće dijagnoze.
Kratkotrajna odsutnost ili „isključenje“
Kod nekih ljudi se dešava da na nekoliko sekundi „nestanu“, a zatim se vrate u normalu bez ikakvog sećanja na taj trenutak. Ovo je često povezano s epileptičnim napadima u slepoočnom režnju mozga, koji je važan za pamćenje i emocije.
„Često to primete članovi porodice“, kaže Kruz-Savedra. „Kažu: ‘Pričao sam s njim, gledao je u prazno, i posle 10–15 sekundi bio je opet normalan.’“
Neki pacijenti to opisuju kao gubitak vremena — „kao da im je nestao mali deo dana“.
Problemi s govorom
Moždani udar je jedan od vodećih uzroka smrti, ali ljudi često ne prepoznaju simptome na vreme.
„Stalno čujem da ljudi kažu: ‘Imao sam simptome, ali sam legao da odspavam pa da vidim hoće li proći’“, kaže dr Enrike Leira, specijalista za cerebrovaskularne bolesti.
Simptomi moždanog udara se obično javljaju naglo. Jedan od njih je poremećaj govora: zaplitanje jezika, usporen govor, nemogućnost pronalaženja reči ili nerazumevanje onoga što drugi govore. U tom slučaju, potrebna je hitna medicinska pomoć.
Iznenadna jaka glavobolja tokom napora
Glavobolje su čest, ali dijagnostički nezgodan problem. Većina je bezazlena, ali neke zahtevaju hitnu reakciju.
„Ako je glavobolja izuzetno jaka i iznenadna, ne razvija se postepeno, i javlja se tokom fizičkog napora — to je razlog za hitan pregled“, kaže Leira.
Utrnulost stopala ili prstiju
Kod pacijenata koji se žale na utrnulost, najčešće su zahvaćena stopala ili prsti.
„To obično znači da nervi ne šalju informacije mozgu kako treba“, kaže Dorsč. „Nerv može biti ‘uspavan’, oštećen — a u nekim slučajevima i trajno nefunkcionalan.“
Utrnulost se razlikuje od trnjenja, koje obično znači da je nerv nadražen.
Uzroci mogu biti razni: dijabetes, genetski poremećaji ili autoimune bolesti u kojima imuni sistem napada nerve.
Učestao osećaj deža via
Svi povremeno dožive deža vi. Ali ako se to dešava često, potrebno je ispitivanje.
„Redovni napadi deja vua mogu biti znak epileptičnih napada u slepoočnom režnju“, kaže Dorsč, navodeći primer pacijenta koji je imao epizode svake nedelje — što nije uobičajeno.
Poteškoće pri ustajanju sa stolice
S godinama se javlja ukočenost i usporenost, ali ako redovno imate problem da ustanete sa stolice, to ne treba ignorisati.
„Može biti problem sa zglobovima, ali moramo isključiti poremećaje mišića, nerava ili kičmene moždine“, kaže Dorsč — uključujući Parkinsonovu bolest ili amiotrofičnu lateralnu sklerozu (ALS).
Promene u glasu
Neurologe zabrinjava više vrsta promena glasa. Jedna je neuobičajeno tih, dahovit glas, što može ukazivati na Parkinsonovu bolest.
Druga je nerazgovetan govor, koji može biti znak moždanog udara.
Posebno zabrinjava tzv. „vlažna“ disartrija — glas koji zvuči kao da osoba ima vodu u ustima, zbog nakupljene pljuvačke. Uzrok može biti gubitak mišića u zadnjem delu grla. Najčešći uzroci su Parkinsonova bolest, ALS i multipla skleroza.
Uporno trzanje mišića
Svi povremeno imaju trzaje mišića. Ponekad se vide kao talasanje ispod kože.
Ako se trzaji stalno javljaju na istom mestu, treba ih pomenuti lekaru. Mogu biti bezazleni, ali i znak ozbiljnijih stanja poput suženja kičmenog kanala, ALS-a ili autoimunih neuropatija.
U tim slučajevima se često radi elektromiografija (EMG), test koji meri električnu aktivnost nerava i mišića.
Paranoja i promene ličnosti
Nagle promene ponašanja i ličnosti mogu biti posledica autoimunog encefalitisa, frontotemporalne demencije ili drugih kognitivnih poremećaja.
Jedan čest primer je iznenadna paranoja — osećaj da vas neko progoni, da neko kuje zaveru ili da vas partner vara, bez ikakvog realnog razloga.
Neurologe takođe zabrinjava kada se tiha, povučena osoba odjednom pretvori u nekoga ko stalno govori, neprimereno se šali ili postaje hiperseksualna — ili obrnuto, kada društvena osoba postane naglo zatvorena i povučena.
Demencija se može ispoljiti i kao iznenadni opsesivno-kompulzivni obrasci ponašanja ili gomilanje stvari.
Tagovi
