Naučnici su decenijama imali težak i fizički zahtevan zadatak da vuku glomazne radare motornim sankama ili da ih kače na krila aviona kako bi zavirili ispod kilometrima debelog ledenog pokrivača Antarktika i razumeli šta se tamo nalazi.
Ipak, čak i nakon toliko truda i prelaženja uzduž i popreko zaleđenog kontinenta, ostajale su ogromne geografske praznine, ponekad i po stotinu kilometara široke, o kojima se nije znalo gotovo ništa.
Međutim, novi pristup koji su istraživači predstavili mogao bi zauvek da promeni način na koji posmatramo najjužniji kontinent.
Uspeli su, naime, da kreiraju kompletnu mapu stenovite podloge Antarktika koristeći samo satelitske snimke površine, navodi se u izveštaju koji prenosi specijalizovani sajt Science.org.
Pogled u dubinu
Helen Okenden, glaciolog sa Univerziteta u Grenoblu i vođa tima, objašnjava da su se praznine između radarskih linija ranije popunjavale jednostavnim ekstrapolacijama, koje su često sugerisale mnogo ravniji i dosadniji pejzaž nego što on zaista jeste.
Njen tim je odlučio da mapira stenovitu podlogu koristeći tehniku koju su prethodno testirali na glečeru Tvejts na zapadnoj obali kontinenta.
Koristeći optičke snimke sa satelita, procenili su elevaciju površine, beležeći brda i doline, a zatim su te podatke kombinovali sa davno utvrđenim jednačinama fizike koje definišu kako led teče i reaguje na reljef preko kojeg prelazi.
Efekat debelog jorgana
Rezultirajuća mapa sadrži do sada neviđene detalje o oblicima reljefa ispod ledenog pokrivača, uključujući opsežnu mrežu kanala koje je nekada davno isklesala tekuća voda, a koji se protežu stotinama kilometara.
Otkrivene su doline i baseni duboki po nekoliko kilometara, čime je dobijena mnogo bolja slika o teksturi pejzaža skrivenog od očiju.
Ipak, metoda ima svoja ograničenja. Dankan Jang, glaciolog sa Univerziteta u Teksasu, uporedio je ovaj novi pristup sa pokušajem da se vidi tekstura posteljine gledajući preko debelog jorgana. On objašnjava da se može steći osećaj šta je ispod, ali to nije kompletna priča, jer led može da reaguje na prepreke široke samo nekoliko metara koje ova satelitska metoda ne može da registruje zbog nedovoljne rezolucije.
Zbog toga će tradicionalni radarski metodi i dalje biti neophodni za identifikaciju najsitnijih detalja, piše Science.org.
Tagovi
