Ako nikako drugačije, gde su Madagaskar i Kamčatka sazna se za stolom dok se igra „riziko“.
Na toj mapi nema Rusije (iz hladnoratovskih razloga), Kina ne izgleda impozantno, a Ukrajina je velika otprilike kao Južna Amerika u kojoj se iznad Brazila Perua i Argentine, vidi samo Venecuela.
Čak i neredovni igrači znaju koliko je važan Grenland zbog spone sa Evropom, šta povezuje dve Amerike, kao i to koliko si izdržljiv, ali i dosadan, i često suštinski nebitan za partiju, kada se učauriš tamo u Indoneziji i Australiji.
Ponekad takve simplifikacije mogu da pomognu kada se gleda šira slika, naročito u danima u kojima svi postanu eksperti za međunarodnu politiku.
Zlobnici bi rekli i da američki predsednik Donald Tramp u Ovalnoj sobi razmatra svoje poteze upravo gledajući na mapu jedne od najpopularnijih društvenih igara u istoriji, koja se nije mnogo promenila od originalnog izdanja iz 1957. godine.
Svet očigledno jeste.
Tramp, nakon niza odluka namenjenih domaćoj publici sa početka mandata, višemesečnih igara oko svetske trgovine i pokušaja da bude veliki svetski mirotvorac, ovih dana povlači neuporedivo agresivnije poteze, koji, doduše, i te kako imaju smisla ako se pogledaju i njegove prve, i poslednje izvršne naredbe.
I Venecuela i Grenland se uklapaju u nekoliko ključnih dokumenata sa potpisom američkog predsednika – od onih iz januara 2025. i prvih dana novog mandata gde je Grenland označen kao važno pitanje nacionalne bezbednosti, preko direktive o „nacionalnoj energetskoj vanrednoj situaciji“, koja kači obe teritorije, do Nacionalne bezbednosne strategije i pratećeg parafa posle hapšenja predsednika Venecuele Nikolasa Madura, koji se tiče „zaštite naftnih prihoda“ i novouspostavljenog američkog „starateljstva“ nad tom državom.
Sad kada posle intervencije specijalaca znamo da i Venecuela i Grenland imaju tenkiće usmerene ka sebi, pitanje je onda gde će u crtanju neke nove, ograničene „multipolarnosti“ sveta svoje kockice bacati dve druge sile – Kina i ratom izmrcvarena Rusija.
Zarad tona, valja podsetiti i na jednu manje popularnu ali važnu društvenu igru koja se i dalje igra po brojnim vrhunskim univerzitetima, mejl serverima i sobama širom sveta – „diplomatija“.
Komplikovanija igra, u kojoj nema kockica i nimalo sreće, već se sve svodi na proračunatost, planiranje, politiku, dogovore, njihovo kršenje i, na kraju, zauzimanje teritorija, dobra je simplifikacija za drugi deo poslednjih geostrateških događaja.
O tome da međunarodne organizacije, dogovori i pravo nemaju više mnogo težine govori se odavno, a da predsednici Tramp, Si Đinping i Vladimir Putin, svaki na svoj način, ali sigurno delom i putem dogovora i njihovog kršenja, pokušavaju da obeleže sebi najbliže teritorije i brišu uticaj druge dvojice noseća je tema analiza na celoj planeti u poslednja dva meseca.
Rusima su pune šake crvenih kockica već skoro hiljadu i po dana, od krvavog napada na Ukrajinu, a Kina mnogo tiše nišani nešto što je u svetskoj igri mnogo važnije od pomenutih Indonezije ili Madagaskara ali i Donbasa – Tajvan.
I dok se čeka konkretnija reakcija Evrope, osim „oštrih osuda“, sve više se u širu sliku uklapa i ono što se ovih dana dešava u Iranu.
***
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE OD ČETVRTKA 15. JANUARA NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
#731Nedeljnik
Tagovi
